Solarna energija uštedela Evropi 20 milijardi evra i ublažila posledice rasta cena nafte i gasa

Novi podaci pokazuju da sve veći broj solarnih elektrana širom Evrope značajno ublažava posledice velikih oscilacija cena nafte i gasa.

Zbog sukoba u Iranu, cene fosilnih goriva ostale su visoke i nestabilne. Cena nafte tipa Brent, koja služi kao svetski referentni standard, i dalje je pod pritiskom zbog važnosti Ormuskog moreuza – pomorskog prolaza kroz koji prolazi oko petine svetskih isporuka nafte. Sličan rast zabeležila je i cena prirodnog gasa na evropskom tržištu.

Uprkos tome, prema analizi organizacije "SolarPower Europe", solarna energija je između 1. marta i 15. jula Evropi uštedela oko 20 milijardi evra, jer je smanjila potrebu za uvozom prirodnog gasa. To znači da je u proseku ostvarena ušteda od oko 146 miliona evra dnevno.

Generalna direktorka SolarPower Europe, Valburga Hemetsberger, ističe da svaki megavat-sat električne energije proizveden iz sunca smanjuje zavisnost Evrope od uvoznih fosilnih goriva i doprinosi većoj energetskoj bezbednosti, prenosi Euronews.

Ona podseća da je u junu solarna energija prvi put postala najveći pojedinačni izvor električne energije u Evropskoj uniji, obezbedivši čak 25 odsto ukupne proizvodnje električne energije. Prema njenim rečima, dodatna ulaganja u obnovljive izvore energije, elektrifikaciju i sisteme za skladištenje energije, poput baterija, mogu Evropu još bolje zaštititi od budućih skokova cena fosilnih goriva.

Kako obnovljivi izvori utiču na cenu električne energije?

Nekoliko evropskih država već je pokazalo koliko ulaganja u obnovljive izvore mogu da smanje troškove proizvodnje električne energije.

Tanjug/EPS/Slađan Bondarenko

Španija je od 2019. godine udvostručila svoje kapacitete za proizvodnju energije iz vetra i sunca, dodavši više od 40 gigavata novih kapaciteta. Prema istraživanju organizacije "Ember", zahvaljujući tome uticaj skupih gasnih elektrana na cenu električne energije smanjen je za čak 75 odsto.

Na evropskom tržištu električne energije cenu određuje najskuplja elektrana koja je uključena kako bi zadovoljila trenutnu potrošnju, a to su najčešće elektrane na gas ili ugalj. Kada proizvodnja iz vetra i sunca poraste, potreba za radom tih elektrana opada, pa se i cena električne energije stabilizuje ili smanjuje.

Sličan primer vidimo u Britaniji, gde je 26. marta proizvodnja električne energije iz vetra dostigla rekordnih 23.880 megavata, što je bilo dovoljno da pokrije potrebe oko 23 miliona domaćinstava. Tokom tog perioda vetar je obezbedio više od polovine ukupne proizvodnje električne energije, dok je učešće gasnih elektrana palo na svega 2,3 odsto, što je bio najniži nivo u gotovo dve godine.

Ko prednjači u Evropi?

Godine 2025. vetar i solarna energija zajedno su prvi put proizveli više električne energije u Evropskoj uniji nego sva fosilna goriva zajedno. Prema podacima organizacije "Embe"r, njihov udeo dostigao je rekordnih 30 odsto, što predstavlja važnu prekretnicu u evropskoj energetskoj tranziciji.

Među evropskim državama najveći udeo električne energije iz obnovljivih izvora u 2024. godini imala je Austrija sa 90 odsto, pre svega zahvaljujući hidroelektranama. Slede Švedska sa 88 odsto i Danska sa 80 odsto. Visok udeo obnovljivih izvora imaju i Španija, Portugal, Gruzija i Hrvatska, dok je na kraju liste Malta, sa svega 10,7 odsto električne energije proizvedene iz obnovljivih izvora.

Sve veće korišćenje solarne i vetroenergije pokazuje da obnovljivi izvori ne doprinose samo smanjenju emisije štetnih gasova, već i jačanju energetske nezavisnosti Evrope i zaštiti potrošača od naglih poskupljenja nafte i gasa.