Rusija i Ukrajina nastavile međusobne napade: Da li je ovo ekonomski najizazovnija godina za Rusiju?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Iako su ukrajinski napadi dronovima oštetili deo ruskih naftnih kapaciteta i izazvali lokalne nestašice goriva, šire posledice po rusku ekonomiju za sada ostaju ograničene, ocenjuje u razgovoru za Euronews Srbija politički analitičar i predavač Moskovske škole ekonomije Artjom Srebrenikov. On navodi da su najveći poremećaji zabeleženi na Krimu, u Sevastopolju i pojedinim južnim regionima, dok se privreda i logistički sistem uglavnom prilagođavaju novim okolnostima.
Srebrenikov navodi da su posledice napada najizraženije na Krimu i u Sevastopolju, kao i u pojedinim južnim regionima Rusije.
"Situacija je disruptivna, maltene za svakodnevno funkcionisanje ruskih građana. Najpogođenije oblasti su Krim i Sevastopolj, koje su teško pogođene ovim udarima. Nestašice goriva postoje i u Dagestanu i u Voronježu, dakle u južnim oblastima Rusije“, rekao je on.
Dodaje da se, van tih područja, posledice uglavnom svode na povremene smetnje u snabdevanju i rast cena goriva, ali ne i na ozbiljnije poremećaje.
"Možete videti redove za benzin u Moskvi i povećanje cena goriva, ali to je daleko od toga da su svakodnevne aktivnosti potpuno poremećene. To se nije odrazilo na cenu robe široke potrošnje, nije se odrazilo na cenu usluga“, kaže Srebrenikov.
Prema njegovim rečima, napadi jesu pogodili deo stanovništva, ali nisu zadali odlučujući udarac ruskoj ekonomiji.
"Ti udari poslednjih nekoliko meseci su, naravno, bili bolni za jedan brojni deo građana, ali nikakav smrtonosni udarac za rusku ekonomiju“, ocenio je.
Povezane vesti
Oštećene rafinerije, ali ograničen ekonomski efekat
Komentarišući procene da je oko trećine ruskih rafinerijskih kapaciteta uništeno ili ozbiljno oštećeno, Srebrenikov kaže da brojke same po sebi ne odražavaju stvarni ekonomski uticaj.
"Pominju se određene brojke da je oko 35 odsto ruskih rafinerija uništeno ili teško oštećeno u tim napadima. Međutim, ekonomski efekti pokazuju samo pad od tri odsto u izvozu ruske nafte“, rekao je on.
Kako ističe, dosadašnji pokazatelji ne ukazuju na ozbiljnije posledice po ključne makroekonomske pokazatelje.
"Generalno gledano, nije došlo do nekakvih opipljivih posledica po rusku ekonomiju, ako govorimo o inflaciji, rastu cena ili opadanju prihoda. Ništa se to nije desilo“, naveo je.
Na pitanje koliko su napadi uticali na logistiku i distribuciju goriva, Srebrenikov smatra da najveće posledice osećaju vlasnici privatnih automobila, dok država prioritet daje snabdevanju javnih službi.
"Moram da ponovim da je najpogođeniji praktično prosečan vlasnik automobila u Rusiji. Državna politika je da se prioritet da svakodnevnim državnim uslugama, posebno na Krimu i u Sevastopolju. Prioritet za snabdevanje gorivom imaju državne službe“, rekao je.
Dodaje da se uprkos tome snabdevanje prodavnica i funkcionisanje osnovnih usluga odvija bez većih problema.
Povezane vesti
"To je, naravno, uticalo na svakodnevni život vlasnika automobila, ali društveni život i svakodnevna logistika, poput pristizanja robe u prodavnice, odvijaju se maltene bez ikakvih velikih promena“, kaže on.
Rusija se prilagođava novim okolnostima
Govoreći o ukupnim posledicama ukrajinskih napada na rusku naftnu industriju, Srebrenikov ocenjuje da je početni udar bio značajan, ali da su država i privreda uspele da ublaže njegove dugoročne efekte.
"Trećina ruskih kapaciteta je pogođena i suspendovana kao posledica tih napada. Naravno, to je izuzetno primetno ako pogledamo brojke. Međutim, greška u proceni razmera ovih napada je u tome što se ne uzima u obzir ukupna veličina ruske naftne industrije“, rekao je.
Povezane vesti
On smatra da je pogrešno očekivati da će takvi napadi sami po sebi dovesti do ekonomskog sloma Rusije.
"Generalna uvrežena ideja je da su napadi obogaljili rusku ekonomiju i da će se to nastaviti bez kraja. Međutim, imali smo početni šok zbog udara, a Rusi su to dobro istrpeli. Vojska, stanovništvo i država prilagođavaju se toj novoj realnosti i uglavnom uspešno ublažavaju dugoročne efekte“, ocenjuje Srebrenikov.
Prema njegovim rečima, za sada nema pokazatelja koji bi upućivali na ozbiljniju ekonomsku ili vojnu krizu izazvanu isključivo napadima dronovima.
"Nema nikakvog znaka da sledi bilo kakva katastrofa, vojna ili ekonomska, zbog tih napada. Međutim, ne može se ulepšati činjenica da su napadi zaista bili destruktivni i bolni“, zaključio je Srebrenikov.
Detaljnije o ovoj temi pogledajte u videu koji se nalazi iznad teksta.
Komentari (0)