Gde su evropska domaćinstva najzaduženija? Na ove zemlje nikada ne biste pomislili

Mapa zaduženosti domaćinstava u Evropi otkriva iznenađujuću podelu između severa i juga. Otkrijte najnovije podatke Evrostata i 10 najzaduženijih zemalja.

Stereotip kaže da južni Evropljani žive iznad svojih mogućnosti, dok severni Evropljani više štede.

Najnoviji podaci govore sasvim drugačiju priču.

Najzaduženija domaćinstva u Evropskoj uniji nalaze se na bogatom severu, a ne u južnim ekonomijama koje se obično smatraju krhkim na kontinentu.

Prema podacima Evrostata objavljenim ovog meseca, dug domaćinstava u EU je 2025. godine iznosio 49,4% BDP-a, a u evrozoni 50,7%. Oba pokazatelja su opadala svake godine od 2020. godine, kada su bila iznad 60%.

Šta meri dug domaćinstava kao udeo u BDP-u?

Dug domaćinstava obuhvata obaveze kao što su hipoteke, potrošački krediti i druga zaduživanja domaćinstava.

Izražavanje tog duga kao procenta bruto domaćeg proizvoda (BDP) omogućava ekonomistima da uporede zemlje različitih veličina povezujući privatno zaduživanje sa ukupnim proizvodom privrede.

Indikator ne pokazuje koliko svako domaćinstvo pojedinačno duguje.

Umesto toga, pruža široku sliku o tome koliko je sektor domaćinstava zadužen u odnosu na nacionalni dohodak, navodi Euronews.

Očitavanje od 50% znači da zaduživanje domaćinstava iznosi polovinu svega što zemlja proizvede za godinu dana.

Zašto je važan dug domaćinstva?

Visok dug domaćinstava nije nužno problem sam po sebi.

Zemlje sa razvijenim hipotekarnim tržištima, visokim nivoom vlasništva nad kućama finansiranim zaduživanjem ili sofisticiranim finansijskim sistemima često pokazuju povišene koeficijente zaduženosti.

Međutim, prekomerna zaduženost domaćinstava može pojačati ekonomske padove.

Evropska komisija označava 55% BDP-a kao nivo iznad kojeg zaduživanje domaćinstava počinje da izgleda kao makroekonomski rizik, jer je privatni dug, a ne javni dug, ono što je istorijski gledano dovodilo ekonomije u kreditne krize.

Velika finansijska kriza iz 2008. godine počela je u bilansima stanja domaćinstava, a ne u bilansima vlade.

Paradoks: Severna Evropa ima najveći dug domaćinstava

Možda najiznenađujuće otkriće je podela između severa i juga Evrope.

Sedam zemalja EU ima dug domaćinstava koji prelazi 55% BDP-a, a svaka od njih se nalazi u severnoj ili zapadnoj Evropi.

Credit: Kajicom / Alamy / Profimedia

Nasuprot tome, južna Evropa, koja je u prošlosti bila povezana sa krizama suverenog duga, ima relativno skromno zaduživanje domaćinstava.

Italijanska domaćinstva duguju ekvivalent od samo 35,9% BDP-a, u poređenju sa 38,0% u Grčkoj i 42,9% u Španiji, što sva tri stavlja znatno ispod proseka EU.

Iako se vlade u južnoj Evropi nalaze među najzaduženijim na kontinentu, domaćinstva tamo imaju tendenciju da budu daleko konzervativniji zajmoprimci nego njihovi severni kolege.

Lista 10 zemalja sa najvećom zaduženošću po pitanju duga domaćinstava

10. Nemačka: 49,0%. Najveća evropska ekonomija je blizu proseka EU uprkos svom bogatstvu. Jedan od razloga je neobično niska stopa vlasništva nad kućama u Nemačkoj - samo 46,7% u 2022. godini, među najnižima u Evropi. Veliko tržište iznajmljivanja, relativno pristupačne kirije i odsustvo poreskih olakšica na kamate na hipoteke istorijski su smanjivali potrebu domaćinstava da uzimaju velike hipoteke.

9. Portugal: 53,9%. Dug domaćinstava dostigao je oko 171 milijardu evra do kraja 2025. godine, što je povećanje od 8,6% u odnosu na prethodnu godinu, uglavnom zahvaljujući hipotekarnom kreditiranju usred jednog od najbržih rasta cena kuća u EU. Izloženost je važna jer više od 90% portugalskih hipoteka ima promenljive ili mešovite kamatne stope vezane za Euribor, što domaćinstva čini posebno osetljivim na promene kamatnih stopa ECB-a.

Nano Calvo / VWPics / Profimedia

8. Kipar: 54,2%. Centralna banka Kipra kaže da je koeficijent zaduženosti domaćinstava opao za oko 62% od decembra 2016. Oko 34% duga domaćinstava i dalje se sastoji od nasleđenih problematičnih kredita koje drže kompanije za sticanje kredita i koji se postepeno rešavaju.

7. Belgija: 56,4%. Oko 43,1% belgijskih domaćinstava poseduje svoj dom sa hipotekom, što je daleko iznad proseka EU od 24,3%, a većina je sa fiksnom kamatnom stopom. Nacionalna banka Belgije zabeležila je rast hipotekarnih kredita u 2025. godini, sa novim kreditima koji su porasli na 40,7 milijardi evra sa 31,7 milijardi evra godinu dana ranije.

6. Francuska: 59,5%. Francuske hipoteke su pretežno sa fiksnom kamatnom stopom — za razliku od Portugala ili Španije, zaduživanje sa promenljivom kamatnom stopom je neuobičajeno, a kreditiranje je strogo ograničeno: zajmoprimci uglavnom ne mogu da izdvoje više od oko jedne trećine neto prihoda na servisiranje duga, ispod gornje granice koju Banka Francuske resetuje mesečno.

5. Luksemburg: 60,5%. Teret je koncentrisan. Hipoteke čine 90% duga domaćinstava, ali skoro polovina luksemburških domaćinstava nema nikakav dug, a srednje neto bogatstvo je 2023. godine iznosilo 676.000 evra.

4. Finska: 62,9%. Gotovo u potpunosti vođeno stanovanjem, sa finskim prizvukom. Stambeni krediti čine oko 63% duga domaćinstava, a sa kreditima stambenih kompanija — dugom koji preuzima zgrada koju kupci nasleđuju — kombinovani udeo je oko 75%. Banka Finske je više puta upozoravala na sve veću upotrebu ovih kredita stambenih kompanija i podvrgava ih strožoj regulaciji kako bi zaduženost domaćinstava bila pod kontrolom.

Ilari Näckel / Alamy / Profimedia

3. Švedska: 82,3%. Švedska ostaje jedna od evropskih ekonomija koje najviše zavise od hipoteka. Hipoteke sa promenljivom kamatnom stopom dominiraju tržištem, ostavljajući domaćinstva veoma izloženim promenama kamatnih stopa – ranjivost koja je istaknuta tokom ciklusa zaoštravanja ECB-a.

2. Danska: 84,1%. Nacionalna banka Danske i Evropska komisija dugo su ukazivale na visok bruto dug kao signal opasnosti, uz napomenu da je on u velikoj meri nadoknađen veoma značajnom penzijskom štednjom i nekretninama. Dug domaćinstava kao udeo u raspoloživom dohotku, oko 177% u 2024. godini, ostaje među najvišim u EU.

Greg Balfour Evans / Alamy / Profimedia

1. Holandija: 93,5%. Najzaduženija domaćinstva u Evropi, namerno. De Nederlandše banka kaže da je holandski hipotekarni dug toliko visok „zato što vlada čini pozajmljivanje novca za kuću atraktivnim“ — olakšanje kamata na hipoteke plus standardi zaduživanja koji kupcima omogućavaju da uzmu kredit jednak punoj vrednosti kuće, dok je u drugim zemljama ograničenje na 90% ili manje. To je nadoknađeno veoma velikom penzionom imovinom i visokim nivoom finansijskog bogatstva domaćinstava.