"Zmajevi koji bljuju vatru“: Misterija vatrenih oblaka koji se uzdižu iznad velikih požara - zašto su toliko opasni?

Prizori iz velikih šumskih požara često više podsećaju na vulkansku erupciju nego na vatrenu stihiju. Iznad plamena uzdiže se ogroman, tamni oblak koji se penje kilometrima u visinu. Međutim, to nije običan dim. Reč je o pirokumulonimbus - moćnom olujnom oblaku koji nastaje usled ekstremne toplote požara i koji može potpuno promeniti njegovo ponašanje. Upravo ovaj fenomen privukao je pažnju stručnjaka tokom velikih požara u Francuskoj i Španiji, gde su visoke temperature, dugotrajna suša i snažni vetrovi stvorili idealne uslove za njegovo formiranje.

Kako nastaje "vatreni oblak“?

Veliki šumski požari oslobađaju ogromne količine toplote. Pregrejani vazduh, zajedno sa dimom, pepelom i vlagom iz vegetacije, velikom brzinom se uzdiže u atmosferu stvarajući snažne uzlazne struje.

Kako se vazduh penje, temperatura i pritisak opadaju, pa se vodena para kondenzuje i formira pirokumulus - oblak koji nastaje zahvaljujući toploti požara. Ako je požar izuzetno snažan, atmosfera nestabilna, a u višim slojevima ima dovoljno vlage, oblak nastavlja da raste i prerasta u pirokumulonimbus, prenosi Kathimerini.gr.

Tanjug/AP/Emma Da Silva

Jednostavno rečeno, nastaje oluja koju je stvorio sam požar. NASA ove oblake slikovito naziva "zmajevima koji bljuju vatru“, jer mogu da proizvedu munje, grad i orkanske vetrove.

Koliko visoko mogu da dosegnu?

PiroCb oblaci mogu da dostignu visinu od 10 do 15 kilometara, a u najintenzivnijim slučajevima probijaju tropopauzu i ubacuju dim direktno u stratosferu.

Na taj način deluju poput džinovskih dimnjaka koji čestice pepela, čađi i gasove prenose mnogo više nego obični požari. Dim potom može mesecima da ostane u atmosferi i da putuje hiljadama kilometara.

Zašto su toliko opasni?

Najveća opasnost krije se u vetrovima koje oblak sam stvara.

Dok se vreli vazduh naglo uzdiže, okolne vazdušne mase jure ka požaru. Istovremeno, snažne silazne struje iz oblaka udaraju o tlo i šire se u različitim pravcima.

Posledica su iznenadne i nepredvidive promene pravca i brzine vetra. Vatreni front može naglo da ubrza, promeni smer ili stvori nova žarišta, čime iznenađuje čak i najiskusnije vatrogasce.

Osim toga, oblak može da prenese užarene ostatke daleko od glavnog požara, dok u ekstremnim situacijama može doprineti nastanku vatrenih tornada. Zato meteorolozi pojavu piroCb oblaka smatraju jasnim znakom da je požar ušao u fazu ekstremnog ponašanja.

Tanjug/AP/Manu Fernandez

Mogu li da izazovu nove požare?

Da. Poput klasičnih olujnih oblaka, pirokumulonimbus može da razvije snažno električno pražnjenje i proizvede munje.

Problem je što grom može da udari kilometrima daleko od postojećeg požara i zapali novu vatru u području koje do tada nije bilo ugroženo. Tako nastaje opasan začarani krug – požar stvara oluju, a oluja izaziva nove požare.

Donose li kišu?

Iako piroCb može da proizvede padavine, one često nisu dovoljne da ugase požar.

Velika količina čestica dima pogoduje stvaranju brojnih sitnih kapljica koje se teško spajaju u krupne kapi. Uz to, ako je vazduh pri tlu veoma suv, kiša može da ispari pre nego što stigne do plamena.

Umesto da pomogne, isparavanje dodatno hladi vazduh i pojačava silazne struje, stvarajući snažne udare vetra koji još više raspiruju vatru.

Tanjug/AP/Manu Fernandez

Da li je ovo nova pojava?

Ne. Pirokumulonimbus oblaci godinama se beleže tokom velikih šumskih požara, posebno u Australiji, Kanadi, Sjedinjenim Američkim Državama i Rusiji.

Tokom katastrofalnih australijskih požara 2019. i 2020. godine, ovi oblaci podigli su ogromne količine dima u stratosferu. Slični fenomeni zabeleženi su i tokom velikih požara u Kaliforniji, dok su naučnici između 2013. i 2023. godine registrovali stotine ovakvih događaja širom sveta.

Kakve veze imaju sa klimatskim promenama?

Klimatske promene same po sebi ne stvaraju vatrene oluje, ali značajno povećavaju verovatnoću da se ispune svi uslovi za njihov nastanak – dugotrajni toplotni talasi, ekstremna suša, isušena vegetacija i sve intenzivniji šumski požari.

Svetska meteorološka organizacija upozorava da toplija i suvlja klima produžava sezonu požara i povećava rizik od njihovog izbijanja u mnogim delovima sveta. Naučne procene ukazuju da će, kako ekstremni požari postaju sve češći, i pojava pirokumulonimbus oblaka verovatno biti sve učestalija u decenijama koje dolaze.