Ukrajina ostaje bez sredstava za rat? "Rupa" od 27 milijardi plaši Evropu - gde je nestao sav novac?

Bila je to jedna od onih informacija koje u nekoliko minuta promene tok celog sastanka. Kada se 24. avgusta više od 30 evropskih i savezničkih zvaničnika našlo u Kijevu povodom 35. godišnjice nezavisnosti Ukrajine, Volodimir Zelenski im je izneo brojku koju nisu očekivali: ukrajinskom budžetu za odbranu nedostaje 27 milijardi dolara do kraja 2026. godine.

Problem nije računovodstvene prirode, niti je reč o nekoj dugoročnoj proceni. Radi se o oružju koje se mora kupiti, vojnicima koji moraju biti plaćeni, odštetama porodicama poginulih i ratu koji ne samo da ne postaje jeftiniji što se više produžava, već sada zahteva mnogo više novca sa svakim mesecom koji prođe. Kijev je od tada i zvanično potvrdio ovu prazninu u budžetu, kako preko premijera Serhija Koreckog, tako i preko kabineta predsednika.

Trenutak je bio možda i najgori mogući. Američka finansijska podrška je drastično smanjena, a Trampova administracija prebacuje sve veći deo troškova Ukrajine na Evropu. Istovremeno, Rusija povećava proizvodnju balističkih raketa i dronova, ukrajinske zalihe američkih presretača Patriot ostaju opasno niske, a zima sa sobom ponovo donosi strah od kampanje napada na električnu mrežu, industriju i luke. Nemačka je već najavila da hitno šalje dodatne sisteme Patriot PAC-2 iz sopstvenih zaliha, dok Ukrajina ima ugovore za oko 1.000 novih raketa Patriot, ali veći deo njih biće isporučen u dužem vremenskom periodu, a ne sada kada su najpotrebniji.

Gde je nestalo 27 milijardi?

Pitanje koje sada muči nekoliko evropskih prestonica jednako je jednostavno koliko i politički teško: kako rupa te veličine može da se pojavi sredinom godine u kojoj je Evropska unija već organizovala najveći višegodišnji finansijski paket dodeljen Kijevu od početka rata?

Prvi odgovor leži u načinu na koji je Ukrajina koristila novac u 2026. godini. Prethodno rukovodstvo Ministarstva odbrane, pod Mihailom Fedorovim, odlučilo je da sredstva koja su inače bila namenjena za drugu polovinu godine prebaci na prve mesece. Logika je bila čisto vojna: više dronova, dublji udari na ruske linije snabdevanja, napadi na rafinerije i infrastrukturu, i brže finansiranje sistema koji su mogli da daju trenutni rezultat na frontu. Sam Fedorov je branio ovaj potez, tvrdeći da je ubrzanje finansiranja pomoglo ukrajinskoj kampanji dubinskih udara, ali odbacuje optužbe da je svom nasledniku ostavio "rupu" od 27 milijardi dolara. Zelenski je, nasuprot tome, deo problema direktno povezao sa prevremenim trošenjem novca koji je bio predviđen za kraj godine, piše Njujork tajms.

AP Photo/Efrem Lukatsky

Zvanični podaci, međutim, pokazuju da ovde ima nečeg mnogo većeg od internog sukoba oko toga ko je odobrio koje troškove. Rat zaista košta više. Samo između januara i jula 2026. godine, Ukrajina je potrošila 1,63 biliona grivni, oko 37 milijardi dolara na bezbednost i odbranu. Ovaj iznos je bio skoro 20 odsto veći u odnosu na isti period 2025. godine i činio je 63,2 odsto svih rashoda opšteg državnog budžeta. Ukupno su državni rashodi skočili za 18,6 odsto u roku od godinu dana, pri čemu je odbrana apsorbovala najveći deo tog povećanja.

Paralelno sa tim, prihodi su počeli da padaju. U prvih osam meseci ove godine, opšti budžet je prikupio 33,1 milijardu grivni manje nego što je planirano, a skoro polovina tog manjka zabeležena je samo u avgustu. Kontinuirani ruski napadi na industrijska postrojenja, metalurške kombinate, energetsku infrastrukturu i izvozni koridor u Crnom moru više ne izazivaju samo vojne troškove. Oni direktno pogađaju izvore iz kojih ukrajinska država finansira rat.

Rezultat je začarani krug: Rusija pojačava udare, Ukrajini treba više novca za PVO i dronove, ti isti ruski udari smanjuju državne prihode, a Kijev postaje još zavisniji od spoljnog finansiranja.

Evropskih 90 milijardi ne stiže tamo gde treba i kad treba

Razmere novog problema postaju još jasnije kada se pogleda evropski paket. Evropska unija je za 2026. i 2027. godinu odobrila zajam u ukupnom iznosu od 90 milijardi evra. Od toga je oko 60 milijardi namenjeno za potrebe odbrane, a 30 milijardi za funkcionisanje države i budžetsku podršku. Za 2026. godinu predviđeno je do 45 milijardi evra: 28,3 milijarde za namensku industriju i vojne potrebe i 16,7 milijardi za budžet. Prva velika isplata je već počela, a nekoliko milijardi je usmereno na dronove, rakete, municiju i protivvazdušnu odbranu.

Zelenski u praksi sada traži da se taj balans naruši. Njegov predlog je da se deo od 45 milijardi evra namenjenih za 2027. godinu isplati već tokom 2026. To bi bilo najbrže rešenje, jer finansijski instrument već postoji, pravno je odobren i nema potrebe da se stvara novi mehanizam od nule. U Briselu postoje vlade koje na ovu ideju gledaju pozitivno, a Irska je već javno ostavila otvorenu mogućnost prebacivanja isplata tamo gde postoji hitna potreba.

AP Photo/Francisco Seco

Ipak, postoji očigledna zamka: svaki evro iz 2027. godine koji se da danas, ostavlja evro manje za narednu godinu. A niko u Evropi više ne operiše pretpostavkom da će rat do tada definitivno biti gotov. Kijev je već upozorio da će mu 2027. verovatno biti potrebno međunarodno finansiranje sličnog obima. Problem se, dakle, ne rešava, samo se odlaže za nekoliko meseci.

Evropa sada postavlja pitanja

To objašnjava i nelagodu koju je izazvao ukrajinski zahtev. Evropske vlade znaju da bez spoljnog finansiranja Ukrajina ne može još dugo da održava rat ovakvog intenziteta. Takođe znaju da trenutna linija fronta za mnoge od njih predstavlja pitanje evropske bezbednosti, a ne samo solidarnosti sa Kijevom. Međutim, 27 milijardi dolara se više ne može politički odobriti pukim uopštenim pozivanjem na ratne potrebe.

Evropska komisija je prvo zatražila jasnu sliku o stvarnom stanju budžeta. I to je važno. Evropske vlade moraće da se vrate u svoje nacionalne parlamente i pred svoje birače sa još jednim velikim računom za Ukrajinu, i to u trenutku kada i same povećavaju izdatke za odbranu, finansiraju energetske politike, suočavaju se sa visokim troškovima života i gledaju kako stranke koje se protive kontinuiranom finansiranju Kijeva dobijaju na popularnosti.

Tanjug/AP

Ova sumnja ne znači da se Evropa sprema da napusti Ukrajinu. Ona samo znači da način na koji se novac traži i troši sada dobija gotovo isti politički značaj kao i sam iznos pomoći. Uostalom, evropski zajam prati niz jasnih uslova o vladavini prava, borbi protiv korupcije, ekonomskoj otpornosti i kontroli korišćenja sredstava.

Ruskih 210 milijardi se vraća na sto

Postoji jedan izvor novca koji Kijev smatra mnogo logičnijim od neprestanog traženja sredstava iz evropskih budžeta: zamrznuta ruska državna sredstva.

Oko 210 milijardi evra ruske imovine ostaje blokirano u Evropskoj uniji, najvećim delom u belgijskom Euroclearu. Do sada je EU uglavnom koristila vanredne profite koje ta imovina generiše, a ne sam kapital. Međutim, Ukrajina traži da se napravi sledeći korak: da se ruski kapital iskoristi za znatno veću finansijsku podršku odbrani. Švedska, Poljska, Holandija i Španija deluju spremnije da ponovo otvore ovu debatu.

Glavna prepreka ostaje Belgija. Brisel strahuje kako od sudskih tužbi Moskve, tako i od presedana koji bi se stvorio konfiskacijom državnih rezervi deponovanih u evropskoj finansijskoj instituciji. Argument je da bi zemlje van Zapada mogle zaključiti da njihove devizne rezerve više nisu potpuno bezbedne u Evropi i da bi mogle početi da ih povlače. Za Kijev je, s druge strane, ovo pravno-finansijski dijalog koji se odvija mirnodopskom brzinom, dok rat zahteva odluke u roku od nekoliko dana.

Zima i stvarni račun rata

Tanjug/(AP Photo/Francisco Seco)

Ovih 27 milijardi dolara nije samo "rupa" u ukrajinskom budžetu. To je pokazatelj da je u petoj godini rata sukob prešao na potpuno drugačiji ekonomski nivo. Godine 2025. šefica Odbora za budžet u ukrajinskom parlamentu procenjivala je da će za 2026. biti potrebno oko 60 milijardi dolara domaćih izdvajanja za odbranu i još 60 milijardi od saveznika za oružje i municiju - što čini ukupan vojni ceh od oko 120 milijardi dolara. Već tada je to bio najveći račun od početka potpune ruske invazije. Te procene su napravljene pre nego što je Rusija dodatno pojačala pritisak balističkim raketama, masovnim napadima dronovima i sistematskim udarima na ukrajinsku ekonomsku infrastrukturu. Pravljene su i uz očekivanje da će zapadni lanci snabdevanja ostati predvidljiviji.

Danas je Ukrajini istovremeno potrebno više dronova kako bi zadržala sopstvenu sposobnost dubinskih udara, više PVO raketa za zaštitu gradova i industrije, i više novca prosto da održi vojsku od stotina hiljada ljudi u ratu. Stvarni problem za Evropu, dakle, prevazilazi pomenutih 27 milijardi. Pitanje je koliko na godišnjem nivou košta Ukrajina koja ne gubi rat, ukoliko Sjedinjene Države više ne žele da plaćaju veći deo računa.

Do sada je evropski odgovor bio da će se novac naći. Evropska unija i njene države članice su od početka ruske invazije preusmerile ukupno više od 220 milijardi evra u znak podrške Ukrajini i njenom narodu. Ipak, avgustovski zahtev je pokazao nešto što će evropske vlade sve teže moći da ignorišu: više nije dovoljno odobravati velike pakete sa rokom od dve ili tri godine. Tempo rata može "pojesti" novac mnogo brže od tempa kojim ga evropska birokratija planira. Za Kijev se vreme sada meri u raketama Patriot, dnevnoj proizvodnji dronova i platama vojnika. Za Evropu - u ratama kredita, nacionalnim budžetima i političkim odobrenjima. Upravo je ta razlika između dva merenja vremena možda i najopasnija "rupa" od svih.