Znamo da će se dogoditi - Francuska strahuje od cunamija: Razvili sistem koji može spasiti hiljade života od katastrofe

Iako su cunamiji razmera onog u Indijskom okeanu iz 2004. godine, u kojem je poginulo oko 250.000 ljudi, izuzetno retki, oni se dešavaju mnogo češće nego što većina ljudi misli čak i u Evropi. CENALT predstavlja samo srce francuskog sistema za upozoravanje na cunami - mesto koje bi jednog dana moglo da spase hiljade života. U Sredozemnom moru i povezanim morskim basenima od početka 20. veka zabeleženo je oko stotinu cunamija. To čini približno 10 odsto svih cunamija registrovanih u svetu u istom periodu. Iako su ređi, cunamiji u severoistočnom delu Atlantskog okeana čine oko pet odsto ukupnog broja zabeleženih cunamija. Među njima se izdvaja jedan naročito razoran događaj, lisabonski zemljotres iz 1755. godine.

"Najsnažniji cunami za koji znamo da se dogodio u Atlantskom okeanu bio je onaj koji je izazvao Lisabonski zemljotres 1755. godine", kaže Elen Eber, nacionalna koordinatorka centra CENALT (Centar za upozoravanje na cunami).

Kako objašnjava, taj zemljotres imao je magnitudu od približno 8,5 stepeni, što je jačina kakva se u Tihom okeanu beleži nekoliko puta u toku jednog veka, ali je u Atlantskom okeanu izuzetno retka.

"Iako je francuska obala bila u velikoj meri zaštićena Iberijskim poluostrvom, cunami je razorio veći deo Lisabona i Kadiza, kao i delove Maroka, pri čemu je život izgubilo nekoliko hiljada ljudi", istakla je Eber, prenosi Euronews. 

Talasi izazvani cunamijem stigli su čak do jugozapadnog Kornvola u Engleskoj i obala Irske.

"To je vrsta velikog cunamija za koju očekujemo da se može dogoditi jednom u periodu od tri do pet vekova. Dakle, može da se desi već sutra, a može i tek u narednom veku, ali znamo da će se, pre ili kasnije, dogoditi“, tvrdi Eber.

Iako je većina cunamija uglavnom mnogo manjih razmera, oni i dalje mogu ostaviti pustoš za sobom i odneti ljudske živote, zbog čega je rad centra CENALT od izuzetne važnosti.

Centar je 2022. godine obeležio 10 godina postojanja. Osnovan je nakon cunamija iz 2004. godine, kao deo šire inicijative UNESCO-a za uspostavljanje sistema za upozoravanje na cunamije širom sveta.

Smešten u savremenoj zgradi opremljenoj najnovijom tehnologijom, koja radi 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji, centar vodi tim stručnjaka za analizu geofizičkih podataka iz Francuske komisije za alternativne energije i atomsku energiju (CEA).

Ukratko, postoje dva glavna cilja: prvi je da se otkrije svaki zemljotres koji bi mogao izazvati cunami i da se nadležne službe obaveste u roku od 15 minuta. Drugi je da se utvrdi da li je cunami zaista nastao i ukoliko jeste, da se pruže informacije o vremenu dolaska talasa i njihovoj visini.

Mohamad Salaheldin Abdelg Alsaye / AFP / Profimedia

Početni podaci prikupljaju se iz mreže od nekoliko stotina seizmičkih stanica, koje su prikazane na velikom ekranu u glavnoj prostoriji centra i koje šalju podatke čim registruju podrhtavanje tla.

Zatim se događaju dodeljuje jedan od tri nivoa opasnosti, u zavisnosti od njegove ozbiljnosti – žuti, narandžasti ili crveni, nakon čega se šalje odgovarajuće upozorenje. Takođe se prate i odgovarajući mareografi kako bi se utvrdile promene nivoa mora.

Kako funkcioniše tehnologija za otkrivanje cunamija?

"Kada jedna od seizmičkih stanica zasvetli crveno, to znači da je registrovala neki signal“, objašnjava Paskal Rudi, tehnički koordinator centra CENALT.

Stanica može, međutim, da registruje i nešto sasvim bezazleno, poput jakog vetra ili prolaska kamiona. Ali ako više stanica počne istovremeno da pokazuje signal, to znači da su zabeležile dejstvo prilično snažnog seizmičkog talasa. Drugim rečima – zemljotresa.

Sistem zatim pokušava da utvrdi epicentar tih registrovanih podrhtavanja i dodaje podatke na mapu u obliku kruga, pri čemu veličina kruga predstavlja jačinu zemljotresa, a boja pokazuje njegovu dubinu.

"Naš cilj je da obavestimo nadležne službe u roku od 15 minuta, jer cunamiji mogu stići veoma brzo. Na primer, u zapadnom Sredozemlju, ako se zemljotres dogodi u blizini Alžira, talas će preći more za oko sat i 15 minuta. To znači da nema mnogo vremena za reakciju", rekao je on.

Koliki je rizik od cunamija u Francuskoj?

Srećom, za sada barem, u centru CENALT nije bilo nijednog velikog incidenta. Od osnivanja centra do 2022. godine, CENALT je izdao 84 upozorenja nivoa "informacije“ (bez opasnosti od cunamija) i samo dva upozorenja nivoa "uzbune“ (talasi manji od jednog metra duž obale).

Poslednje takvo upozorenje izdato je u martu 2021. godine, kada je nivo mora u Tulonu porastao za oko pet centimetara.

AP/John Lyons/U.S. Geological Survey via AP

"Ali takođe znamo da je samo pitanje vremena kada će se dogoditi veći događaj. Francuska rivijera je verovatno jedno od najugroženijih područja u kontinentalnoj Francuskoj, pri čemu najveća opasnost dolazi sa obala severne Afrike“, kaže Eber.

Gradovi i mesta na Azurnoj obali, koja je veoma popularna među turistima, takođe rade na tome da pripreme stanovništvo. Kan je uspostavio digitalni informacioni centar, dok Antib organizuje vežbe evakuacije.

"Ne očekujemo talase visine 20 metara, poput onih u Japanu, Čileu ili na Sumatri, već pre talase visine od jednog do dva metra. Međutim, ono što predstavlja najveću opasnost nije samo visina cunamija, već i snažno kretanje i nadiranje vode, kao i poplave koje prodiru na obalu – što može izazvati štetu na plažama, lukama i ulicama“, dodaje Eber.

Kada je reč o budućnosti, iako analitičari s pravom mogu biti ponosni na rad koji je CENALT obavio tokom prethodne decenije, oni ni izbliza ne planiraju da se zaustave.

Iako je tehnologija značajno napredovala, oni žele da nastave sopstvena istraživanja – između ostalog i zato što bi rast nivoa mora izazvan klimatskom krizom mogao dodatno pogoršati situaciju.