Samit lidera EU na Kipru: Pet ključnih tema koje menjaju budućnost Evrope – umesto zabave, teške odluke
Komentari
23/04/2026
-19:00
Nije često da lideri EU odlaze u poznato mesto za žurke, ali upravo se to dešava u četvrtak kada večera kojom počinje njihov sledeći samit bude održana u letovalištu Aja Napa. Nažalost, premijeri i predsednici (pretpostavljamo) neće svraćati u Senior Frog’s Party Bar na koktele, jer ih u petak čeka dan razgovora o nizu tema - od toga kako da blok pomogne u navigaciji kroz rat na Bliskom istoku, do napretka na sledećem dugoročnom budžetu EU. Biće to i prvi put da se lideri okupe od poraza Viktora Orbana na izborima, navodi Politico.
Nakon večere u Aja Napi, u petak počinju zatvoreni razgovori, a zatim sastanak sa predstavnicima Egipta, Jordana, Libana, Sirije i zemalja Zaliva o regionalnoj bezbednosti.
Svi pogledi uprti u Iran
Pošto rat koji su pokrenule SAD i Izrael ulazi u osmu nedelju, lideri će razgovarati o izgledima za mir - i o tome kako da se izbore sa ekonomskim posledicama zatvaranja Ormuskog moreuza, što je izazvalo oštar rast globalnih cena energenata.
"Prvo, moramo da razgovaramo o našem odgovoru na ovu brzo promenljivu situaciju", rekao je predsednik Evropskog saveta Antonio Kosta u pozivnom pismu učesnicima i dodao:
"To uključuje evropski doprinos deeskalaciji i miru u regionu, kao i slobodi plovidbe".
Credit: Christian Ohde / imageBROKER / Profimedia
Međutim, nacionalne prestonice su podeljene oko toga šta mogu i treba da urade, ako išta treba da urade. Francuska i Nemačka izrazile su neslaganje oko toga da li da se uključe u patroliranje pomorskim rutama.
Početkom ovog meseca, francuski predsednik Emanuel Makron bio je domaćin razgovora sa liderima "neratujućih zemalja" kako bi isplanirali "striktno odbrambenu" misiju za obezbeđivanje Ormuskog moreuza kada se borbe okončaju. Ti razgovori nisu uključivali SAD.
Povezane vesti
Međutim, nemački kancelar Fridrih Merc rekao je da je Nemačka "u principu spremna" da pomogne u obezbeđivanju pomorskih ruta (pod strogim uslovima), ali da želi i da "razgovara o učešću američkih oružanih snaga" u inicijativi.
Nedostatak zaštite potrošača
Jedna stvar oko koje se svi lideri EU slažu jeste potreba da se još više uradi na snižavanju računa za troškove energetike, nakon krize izazvane zatvaranjem Ormuskog moreuza.
Sergiy Artsaba / Panthermedia / Profimedia
U sredu je Evropska komisija predstavila niz mera namenjenih zaštiti potrošača, uključujući izmene pravila o državnoj pomoći, ubrzavanje elektrifikacije, mreža i oporezivanja energije, mobilizaciju privatnih investicija i stavljanje na raspolaganje više sredstava na nivou EU.
Ovo će biti prva prilika da nacionalni lideri neposredno razgovaraju o tome da li ove mere idu dovoljno daleko.
Novac je važan
Iako je geopolitika (još jednom) pomrsila planove samita EU, sastanak na Kipru je trebalo da bude usredsređen prvenstveno na ekonomske poslove — uključujući dugoročni budžet EU od 1,8 biliona evra.
Kosta pritiska lidere da ubrzaju pregovore o finansijskom okviru, rezervišući dva sata u petak upravo za to. Cilj mu je da se dogovor o sedmogodišnjem budžetu finalizuje do kraja ove godine, usred strahova da bi krajnja desnica mogla da pobedi na francuskim izborima u aprilu 2027. i poremeti pregovore.
"Što duže traje, to će bilo kakve promene budžeta biti manje smele", rekao je jedan EU diplomata koji je želeo da ostane anoniman i dodao da "sat otkucava".
Povezane vesti
Ako lideri postignu dogovor po tom roku, to bi bilo neuobičajeno brzo po merilima EU. Bilo kakav proboj zavisiće od toga koliko su vlade spremne na kompromise.
Marian Vejcik / Alamy / Profimedia
Pregovori o budžetu su uvek mučni jer bogatije vlade država severne Evrope nerado daju više novca u budžet i skeptične su prema davanju većih ovlašćenja Evropskoj komisiji za uvođenje poreza.
Zemlje južne i istočne Evrope, nasuprot tome, uglavnom podržavaju veći budžet i protive se smanjenju subvencija za poljoprivredu i fondova za regionalni razvoj, koji su tradicionalno dve najveće stavke u budžetu.
Da stvar bude još komplikovanija, EU treba od 2028. godine da počne da otplaćuje 25 milijardi evra godišnje od zajedničkog duga koji je izdala da ublaži ekonomske posledice pandemije kovida. Postoji i sve veći pritisak da se budžet poveže sa geopolitikom, jer bi rat u Iranu mogao da ograniči koliko će blok moći da potroši.
Kata Tito, predsednica Komiteta regiona, rekla je za POLITICO da „može da zamisli“ da neke zemlje traže manji budžet, ali je insistirala da je to neizvodljivo kada je ekonomski uticaj iranskog sukoba „još uvek oko 1 odsto evropskog BDP-a“, a ne mnogo veći udeo.
Svi za jednog?
Rat je takođe testirao krizno planiranje EU, a Kipar je među onima koji traže jasnoću o tome kako bi funkcionisala klauzula o međusobnoj pomoći ako bi neka članica bila ugrožena.
Prema članu 42.7 Ugovora EU, "kada ga aktivira napadnuta država članica, sve ostale države članice moraju da pruže pomoć u odgovoru", mera "svi za jednog, jedan za sve" koja je na papiru čak i jača od NATO pravila o kolektivnoj odbrani. Međutim, u praksi je nejasno kakvu bi podršku zemlje zapravo pružile jedna drugoj, s obzirom na neodređenost obaveze.
"Ne očekujemo konkretan ishod", rekao je jedan visoki EU zvaničnik i dodao:
"Očigledno je i da sadašnja geopolitička situacija čini ovu odredbu možda još aktivnijom, pa je ovaj rad važan".
Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas predstaviće liderima rad koji se obavlja na mehanizmu međusobne odbrane.
Dursun Aydemir / AFP / Profimedia
Međusobna pomoć je posebno važno pitanje za Kipar, koji nije član NATO. U martu je dron napao britansku vazduhoplovnu bazu Kraljevskog vazduhoplovstva u Akrotiriju na Kipru, prvi put da je britanska baza na Kipru pogođena od raketnog napada libijskih militanata 1986. godine.
Bezbednosni izazovi povezani sa dovođenjem više od dve desetine lidera EU i njihovih najviših zvaničnika na Kipar bili su ogromni.
"Stvarno je teško. Kipar nije u zavidnoj poziciji. Ali što se ovaj sastanak održi, to je važno simbolično", rekao je jedan EU zvaničnik.
Ako sve prođe bez problema, kiparska vlada se nada da će to ubediti turiste da se masovno vrate na ostrvo nakon što su izostali zbog straha od vazdušnih napada i otkazanih letova.
Poslednji pre nego što ponovo postane nezgodno
Ovaj sastanak dolazi u kritičnom trenutku, nakon što je mađarski premijer Orban izgubio reizbor ranije ovog meseca. Veteran evropske politike je mogao da prisustvuje, ali je odlučio da ne dođe.
Kada se lideri ponovo sastanu u junu, za stolom će biti neka nova lica, pored Orbanovog naslednika Petera Mađara. A neka od njih mogu da budu izazovna.
U Sloveniji, trostruki bivši premijer populista Janez Janša izgleda da je spreman da se vrati na vlast.
U Bugarskoj, Rumen Radev, žestoki protivnik podrške Ukrajini, očekuje se da formira vladajuću koaliciju.
Međutim, četiri diplomate i zvaničnika upozorila su da se ne zaključuje da će bilo koji od ovih lidera postati "sledeći Orban", insistirajući da će Orbanov odlazak olakšati usvajanje zakonodavstva.
Komentari (0)