Kontrola Irana nad Ormuzom jača nego ikada, planira se uvođenje taksi: Premije osiguranja nikad skuplje

U izraelskim i američkim napadima na Iran usmrćeni su visoki iranski lideri i pogođene su ključne mete širom zemlje. Međutim, nakon mesec dana sukoba, može se reći da je upravo Iran ostvario najznačajniju stratešku pobedu - učvrstivši kontrolu nad saobraćajem kroz Ormuski moreuz, prenosi Bloomberg Adria.

Kroz ovaj uski plovni put koji povezuje Persijski zaliv s ostatkom sveta, u martu je u proseku prolazilo jedva šest brodova dnevno u oba smera. U uobičajenim okolnostima, istim putem je dnevno prolazilo 135 brodova, prema podacima o praćenju brodova koje je prikupio Bloomberg.

Od ukupnog broja tankera koji su izlazili iz moreuza, oko 80 odsto bilo je iransko ili iz zemalja bliskih Iranu.

Elektronsko ometanje u oblasti Ormuskog moreuza narušava sisteme za praćenje brodova, a pojedini brodovi isključuju svoje transpondere, što utiče na pravovremenost i preciznost podataka. Ipak, svi pokazatelji ukazuju na to da raste sposobnost Teherana da kontroliše moreuz. Gotovo svi brodovi koji danas prolaze čine to duž ruta koje je odobrio Iran - ploveći bliže njegovoj obali, a ne uz omansku stranu moreuza - i često nakon pregovora, kako bi dobili dozvolu za bezbedan prolaz. U poslednjih nekoliko dana, Malezija i Tajland prijavili su bilateralne sporazume o oslobađanju tankera zarobljenih u zalivu.

"Ormuz ostaje zatvoren za naftne tankere", rekao je Anoop Singh, globalni direktor istraživanja u kompaniji Oil Brokerage Ltd, dodajući da problem verovatno neće biti brzo rešen bez primirja. "Čak i ako do njega dođe, to neće značiti brz povratak tokova i plovidbe kroz moreuz. Trgovci naftom, rafinerije i akteri u lancu snabdevanja primorani su da se prilagode."

Iran sada priprema zakon kojim bi se uvela taksa, prema kojoj bi svaki brod koji želi da prođe morao da dostavi detaljne informacije i plati naknadu. Time bi se formalizovao sistem koji su već prijavljivali brojni vlasnici brodova, jer se od tankera, preko posrednika, traže podaci o teretu i posadi, a u nekim slučajevima i novac. U sklopu tog pokušaja normalizacije kontrole, ometanje signala je delimično smanjeno, što bi moglo da olakša navigaciju.

Međunarodnim pomorskim pravom - Konvencija Ujedinjenih nacija o pravu mora - predviđa se da tranzitni prolaz mora biti omogućen kroz ključne plovne puteve, uključujući ovaj, koji obuhvata teritorijalne vode Irana i Omana koje se delimično poklapaju. Međutim, ni Iran ni SAD nisu formalno ratifikovali UNCLOS.

Suverenitet nad ovim moreuzom jedan je od pet uslova koje je Teheran postavio SAD za postizanje mira. Iran je proglasio kontrolu nad ovom strateškom tačkom odmah nakon što su SAD i Izrael započeli napade krajem februara, upozorivši da nijednom američkom brodu nije dozvoljen ulazak u Persijski zaliv. Početkom marta, četiri broda koja nisu imala jasne veze sa SAD pogođena su projektilima, pri čemu su najmanje tri osobe poginule, što je uzdrmalo posade, vlasnike brodova i osiguravajuće kuće.

Tanjug/AP/Altaf Qadri

Gotovo potpuno zatvaranje Ormuskog moreuza od tada, putem pretnji i napada, pokazalo se kao izuzetno efikasno asimetrično oružje u borbi Irana protiv dve najmoćnije vojne sile sveta. Time Teheran dobija sredstvo da direktno utiče na globalna energetska tržišta i nanese značajnu finansijsku štetu - na način koji Vašington teško uspeva da neutralizuje, uprkos razmatranju opcija poput državne garancije i pomorske pratnje. Od 110 pojedinačnih brodova koji su ovog meseca napustili zaliv, više od 36 odsto činili su sankcionisani iranski brodovi ili deo takozvane "tamne flote" koja služi Teheranu, pokazuju podaci koje je prikupio Bloomberg. Kod naftnih tankera, 21 od 35 koji su izašli imali su direktne veze s Iranom, dok je većina preostalih išla ka zemljama koje imaju prijateljske odnose sa Teheranom.

Šta bi značila iranska taksa?

Pre ovog rata, dugo se pretpostavljalo da Iran nikada neće pokušati da zatvori moreuz, iz straha da ne ugrozi sopstveni izvoz - ključni izvor prihoda. Međutim, podaci o praćenju brodova pokazuju da je izvoz iranske nafte nastavljen - gotovo potpuno ka Kini - dok su drugi brodovi ostali zaglavljeni, a proizvođači u regionu primorani da traže alternativu ili obustave proizvodnju zbog popunjenih skladišta.

Iran je ovog meseca izvozio oko 1,8 miliona barela dnevno, što je rast od gotovo osam odsto u odnosu na prosek iz 2025. godine, prema podacima kompanije Kpler, zaključno sa 26. martom. To je Teheranu verovatno donelo stotine miliona dolara prihoda od nafte, pokazuje analiza Bloomberg Newsa.

Nasuprot tome, izvoz iz Iraka, koji se nalazi duboko u Persijskom zalivu, pao je za više od 80 odsto u odnosu na onaj iz 2025, dok je Saudijska Arabija bila za više od četvrtine ispod prošlogodišnjeg proseka - čak i pomoću naftovoda koji vodi ka Crvenom moru. Uticaj iranske kontrole vidi se i na tržištu nafte, gde je brent porastao za gotovo 60 odsto tokom meseca. To se dalje prenosi i na diplomatski uticaj, posebno prema velikim uvoznicima nafte. Zemlje poput Indije, Turske, Pakistana i Tajlanda tražile su odobrenje Teherana kako bi omogućile prolaz brodova i ublažile energetsku krizu.

Čak je i Vašington bio primoran na ustupke kako bi oborio cene, ublažavajući sankcije za deo iranske nafte koja se prevozi morem. Kupci su i dalje oprezni zbog rizika da sankcije ponovo stupe na snagu, ali je Indija preuzela prvi teret iranskog LPG-ja nakon gotovo osam godina.

U međuvremenu, drugi proizvođači iz Persijskog zaliva ubrzano preusmeravaju tokove nafte alternativnim rutama. Trgovci, brodari i svi koji se oslanjaju na dugogodišnje obrasce suočavaju se sa ozbiljnim poteškoćama. Procene cena transporta na relaciji Bliski istok-Kina naglo su pale, što je navelo Baltic Exchange da eksperimentiše s novim referentnim pravcem iz Omana, dok brodovi preusmeravaju rute ka Omanskom zalivu i Crvenom moru. Lokalni referentni pokazatelji cena nafte postali su izrazito nestabilni i nepouzdani, prema navodima trgovaca i zvaničnika.

Direktor Međunarodne agencije za energiju pozvao je evropske zemlje da razmotre razdvajanje cena gasa i električne energije kako bi ublažile posledice rata sa Iranom. Osiguravajuća industrija takođe beleži nezapamćene poremećaje. Gotovo ceo Bliski istok sada je označen kao ratna zona od Joint War Committeea, londonske grupe osiguravača. Kao rezultat, premije za dodatno osiguranje od ratnog rizika za brodove u Persijskom zalivu i Ormuskom moreuzu naglo su porasle - u zalivu na oko 1,5 odsto vrednosti broda, a u moreuzu povremeno i do 10 odsto.

Iranska taksa, u teoriji, nudi okvir za ponovno pokretanje saobraćaja. U praksi, ona naglašava činjenicu da čak ni kraj rata neće značiti povratak na stanje pre sukoba. Mnogi veliki brodari i osiguravači navode da će teško moći da prihvate takav model, čak i kada bi želeli, zbog straha od kršenja američkih sankcija.

"To bi bio svojevrstan klizav teren ako države odluče da ne poštuju zakone koji su na snazi već mnogo godina", rekla je Amanda Bjorn, direktor za štete u pomorskom osiguranju u kompaniji Cambiaso Risso Asia.