Napetosti na Crvenom moru: Ko su pobunjenici koji su paralisali svetsku trgovinu?

Jemen se ponovo našao u centru međunarodne pažnje nakon što je pobunjenička grupa Ansar Alah, poznatija kao Huti, ostvarila značajne vojne uspehe protiv vladinih snaga koje podržava Saudijska Arabija, čime su učvrstili svoju kontrolu nad obalom Crvenog mora.

Huti su pokrenuli seriju napada raketama i dronovima na Saudijsku Arabiju, uključujući i udar na prestonicu Rijad koji je uspešno presretnut. Istovremeno, najavili su blokadu saudijske plovidbe u moreuzu Bab el-Mandeb i Crvenom moru, napadajući brodove povezane sa Saudijskom Arabijom i naftna postrojenja unutar kraljevstva, inače najvećeg svetskog izvoznika nafte.

Pobunjenici su ranije ovog meseca prodrli dublje u teritoriju Jemena, zauzevši strateški važan lučki grad Moku i ključna ostrva u Crvenom moru. Ovo im omogućava potpuniji nadzor nad trgovačkom plovidbom kroz moreuz Bab el-Mandeb, rutu kroz koju se inače odvija oko 12 odsto ukupne svetske trgovine.

Kako je ponovo buknuo rat?

AP Photo/Osamah Abdulrahman

Najnovija eskalacija u najsiromašnijoj arapskoj zemlji dolazi nakon perioda relativnog mira, koji je uglavnom održavan zahvaljujući prekidu vatre iz 2022. godine, postignutom uz posredovanje Ujedinjenih nacija.

Koreni sukoba sežu u 2014. godinu, kada su Huti zauzeli severozapadni Jemen, uključujući prestonicu Sanu. To je isprovociralo vojnu intervenciju Saudijske Arabije i njenih saveznika u martu 2015. godine, u pokušaju da se na vlast vrati međunarodno priznata vlada. Tokom godina sukoba, stradale su desetine hiljada ljudi, milioni su raseljeni, a zemlja je gurnuta u ono što UN nazivaju "najgorom humanitarnom krizom na svetu", praćenom razornim epidemijama kolere i glađu.

Iako su 2023. godine Saudijska Arabija i Huti razgovarali o mapi puta UN-a za trajni prekid vatre, taj dogovor nikada nije zvanično formalizovan.

Ko su ključni igrači u sukobu?

Glavni akteri u ovom kompleksnom sukobu duboko su podeljeni, sa isprepletanim unutrašnjim i regionalnim interesima. Sa jedne strane nalaze se Huti, poznati i kao Ansar Alah, oružana grupa koja pripada manjinskoj sekti zejditskih šiita. Nastali su u severnoj planinskoj regiji Sada devedesetih godina, a danas, uz snažnu podršku Irana, drže pod kontrolom prestonicu Sanu i strateški važnu obalu Crvenog mora. U žižu globalne javnosti dospeli su nedavnim napadima na Izrael i trgovačke brodove, što navode kao odmazdu zbog rata u Gazi. Njihov glavni regionalni protivnik je Saudijska Arabija, koja je u rat ušla 2015. godine predvodeći vojnu koaliciju. Cilj Rijada je suzbijanje uticaja Huta i povratak međunarodno priznate vlade, budući da pobunjenike posmatraju isključivo kao produženu ruku svog najvećeg rivala, Irana.

Sa druge strane, međunarodno priznatu vladu Jemena od 2022. godine zvanično predstavlja Predsednički savet za rukovođenje (PLC). Ovo telo nastoji da pod jednom kapom okupi različite političke i vojne frakcije sa severa i juga zemlje, uživa punu podršku Saudijske Arabije i snažno se zalaže za očuvanje ujedinjenog Jemena. Unutar tog provladinog tabora deluju i druge specifične grupacije.

Među njima se ističe Partija Islah, sunitski islamistički pokret sa istorijskim vezama sa Muslimanskim bratstvom, čije se glavno uporište nalazi u regionu Marib, inače izuzetno bogatom gasom i naftom. Tu su i Snage nacionalnog otpora, vojna frakcija lojalna vladi koju predvodi Tarek Saleh, nećak pokojnog predsednika. One na terenu predstavljaju ključnu protivtežu kako napredovanju Huta, tako i težnjama južnjačkih separatista.

Huti trenutno drže zapadni deo zemlje, uključujući prestonicu, i ključne pomorske rute. Međunarodno priznata vlada kontroliše centralni i istočni deo Jemena, dok se na jugozapadu, oko grada Taiza, vode žestoke borbe za prevlast.

Međutim, nakon što su u septembru zauzeli Moku i proširili kontrolu nad moreuzom Bab el-Mandeb, Huti su dodatno pojačali pritisak. Blokada saudijskih brodova i napadi na naftovode (poput napada na gasovod Istok-Zapad) ozbiljno su poremetili izvoz energije, gurnuvši međunarodne cene nafte iznad granice od 100 dolara po barelu.

Kao odgovor, vojna koalicija predvođena Rijadom presrela je raketne napade na prestonicu i luku Janbu, vitalni centar za izvoz saudijske nafte, dok Huti poručuju da će na svaku vojnu eskalaciju odgovoriti istom merom.

Zapad priskače u pomoć Rijadu

Moises Sandoval/Armada de EEUU vía AP

Iako je Saudijska Arabija tražila od američkog predsednika Donalda Trampa direktne vojne udare na Hute, Vašington se do sada uzdržavao, strahujući od otvaranja novog fronta dok je već angažovan u kompleksnim odnosima sa Iranom. Paralelno sa tim, američki zvaničnici održali su tajne sastanke sa predstavnicima Huta u Omanu.

Sa druge strane, Velika Britanija je odlučila da reaguje. Britanski premijer Endi Bernam potvrdio je da će London pružiti "defanzivnu podršku" Saudijskoj Arabiji u vidu punjenja borbenih aviona gorivom u vazduhu. Operacija će se sprovoditi pomoću specijalizovanog aviona "Voyager", stacioniranog u bazi RAF-a Akrotiri na Kipru.

Ovaj potez, koji su odobrili britanski ministri odbrane i spoljnih poslova, Vesi Striting i Ed Miliband, predviđen je da traje nekoliko nedelja i ima za cilj asistenciju saudijskim lovcima u presretanju dolazećih projektila i dronova.

Uključivanje Zapada moglo bi se proširiti, o čemu svedoči i izjava generalnog sekretara NATO-a Marka Rutea, koji je nagovestio mogućnost šire evropske podrške. "Ne bi me iznenadilo da se vode razgovori među evropskim saveznicima. Ako NATO može da pomogne, uvek smo spremni za to", poručio je Rute.