Deo Španije na afričkom kontinentu: Šta su Seuta i Melilja i zašto su važne na migrantskoj ruti?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Poslednjih dana španske eksklave na afričkoj obali našle su se pod izuzetnim pritiskom, posebno Seuta. Hiljade migranata prešle su granicu na sve moguće načine. Deo je preplivavao, deo njih se penjao preko zaštitnih ograda, jurišali su kroz granične prelaze i prelazili brdoviti teren. Snimci koji kruže društvenim mrežama i televizijama pokazuju prizore kakve smo do sada viđali uglavnom u filmovima.
Lokalne vlasti govore o apsolutnom humanitarnom i socijalnom kolapsu. Centri za prihvat, naročito oni za maloletne bez pratnje, rade na 2.400 odsto kapaciteta. Stotine ljudi spavaju napolju.
Zabeleženo je 18 smrtnih slučajeva utapanjem. Predsednik Seute Huan Hesus Vivas zatražio je proglašenje nacionalne vanredne situacije i slanje vojske. Madrid je poslao pojačanja, ali je odbio da proglasi nacionalno stanje vanrednosti. Premijer Pedro Sančez najavio je posetu.
Tnjug/AP/Antonio Sempere
Evropske reakcije stigle su ubrzo. Italijanska premijerka Đorđa Meloni izjavila je da je Rim spreman na vanredne mere, uključujući suspenziju Šengenskog sporazuma sa Španijom.
Ministar spoljnih poslova Antonijo Tajani otišao je korak dalje i javno se izjasnio u korist zatvaranja Šengenskog prostora prema Španiji, tvrdeći da neregularna i nekontrolisana imigracija predstavlja opasnost po nacionalnu bezbednost.
Finska je podržala taj stav, ukazujući da je Madrid potpuno podbacio u zaštiti spoljne granice Šengena. Ove izjave izazvale su oštru diplomatsku reakciju Madrida, koji je pozvao italijanskog ambasadora na razgovor i optužio Rim za demagogiju.
Gradovi koji iz marokanske vizure ne bi trebalo da budu deo Španije
Seuta i Melilja su španske autonomne oblasti na afričkom kontinentu, i nisu udaljene kolonije. Leže na severnoj obali Maroka, okrenute prema Sredozemnom moru. Seuta se prostire na oko 18,5 kvadratnih kilometara i ima nešto više od 83.000 stanovnika. Melilja je manja i ima oko 12,3 kvadratnih kilometara kopna i blizu 87.000 žitelja.
Povezane vesti
Od španskog kopna Seuta je udaljena tek dvadesetak kilometara morem. Vožnja trajektom do Alhesirasa traje oko sat vremena. Melilja je udaljenija, oko 180 kilometara istočno.
Google maps
Obe su okružene marokanskom teritorijom i od nje odvojene visokim ogradama, dvostrukim i trostrukim, sa žicom, kamerama, senzorima i nadzornim tornjevima.
Kada neko uđe u Seutu ili Melilju, formalno je ušao u Šengen. Odatle, bar u teoriji, put ka španskom kopnu i dalje u Evropu postaje lakši. Zbog toga su ove dve eksklave već 30 godina magnet za migrante, kako iz Maroka, tako i iz podsaharske Afrike.
Istorija španske kontrole se nastavlja
Melilju su španske snage zauzele 1497. godine. Seuta je u španske ruke prešla kasnije, preko Portugala, i konačno potvrđena Ugovorom iz Lisabona 1668. godine. Kada je Maroko 1956. stekao nezavisnost, ove dve eksklave ostale su pod španskom kontrolom. Madrid ih smatra sastavnim delom svoje teritorije. Stanovnici imaju špansko državljanstvo i glasaju na španskim i evropskim izborima.
Googel maps
Maroko nikada nije priznao taj suverenitet, već su za Rabat to kolonijalni ostaci. Spor se vuče decenijama i povremeno se pretvara u diplomatsku krizu. Godine 1995. Seuta i Melilja dobile su status autonomnih gradova. Imaju svoje parlamente i vlade, ali su u mnogim pitanjima zavisne od Madrida.
Ekonomski su ova dva grada usko povezana i sa Marokom, pa tako svakog dana hiljade Marokanaca prelazi granicu radi posla, trgovine ili porodičnih veza. Gradovi žive u nekoj vrsti hibridne stvarnosti sa španskim jezikom kao zvaničnim, ali i jakim arapsko-berberskim uticajem, uz mešovito stanovništvo.
Google maps
Napetosti u vezi sa migrantskom krizom viđane su u nekoliko navrata u ovom veku. Rabat i Madrid često imaju zategnute odnose zbog takvih dešavanja. Povratak u Maroko manjeg dela onih koji su prešli granicu juče, govori o tome da se kriza ne završava, već da upravo počinje.
Povezane vesti
Komentari (0)