Šumski požari sve veća pretnja Evropi: EU ima nove planove, ali da li su dovoljni?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Evropa ovog leta ponovo gori. Šumski požari šire se brže nego što službe uspevaju da reaguju, dok milioni hektara nestaju u plamenu. Evropska unija ulaže u nove avione, timove i sisteme za praćenje požara, ali ključno pitanje ostaje – da li je odgovor usmeren na gašenje posledica ili na sprečavanje katastrofa pre nego što počnu?
Evropa se suočava sa još jednim letom razornih šumskih požara. Podaci Evropskog informacionog sistema za šumske požare (EFFIS) od 30. jula pokazuju da je od početka 2026. godine izgorelo više od 434.976 hektara. Do sada je registrovano 1.407 požara, koji su oslobodili procenjenih 17,98 miliona tona CO₂.
"Ovi požari prevazilaze kapacitete", rekao je zvaničnik Evropske komisije, opisujući kako se šumski požari šire brže nego što napori za njihovo gašenje mogu da odgovore.
EU je poslednje dve godine radila na izgradnji integrisane strategije za borbu protiv šumskih požara – sa novim finansiranjem, novom flotom letelica, novim centrom na Kipru, a od marta 2026. i novim pristupom koji daje prednost prevenciji u odnosu na samo gašenje požara.
Alati za borbu protiv požara
U središtu sistema nalazi se Mehanizam civilne zaštite EU, okvir solidarnosti koji omogućava zemlji pogođenoj požarima da zatraži pomoć od drugih država članica. On se ne aktivira automatski – država mora da zatraži pomoć kada proceni da je požar prerastao njene kapacitete.
Tim procesom neprekidno upravlja Centar za koordinaciju odgovora na vanredne situacije (ERCC) u Briselu, koji usklađuje ponude aviona, posada i opreme sa potrebama zemlje koja traži pomoć, kao i sufinansira troškove njihovog transporta.
Podršku sistemu pruža rescEU, strateška rezerva EU sa avionima i helikopterima za gašenje požara, koja se koristi kada nacionalni i zajednički resursi nisu dovoljni. Tu je i Evropski fond civilne zaštite, koji čine resursi država članica unapred stavljeni na raspolaganje za potrebe cele EU.
Tanjug/AP/Young Kwak
Povezane vesti
Dodatni sloj sistema čine Kopernikus, satelitska služba koja izrađuje mape opožarenih područja i ugrožene infrastrukture u realnom vremenu, i EFFIS, Evropski informacioni sistem za šumske požare, koji prognozira opasnost od požara do deset dana unapred i prati aktivne požare na svakih nekoliko sati.
Nova komponenta za 2026. godinu je centar za gašenje požara na Kipru, koji može unapred da rasporedi šest letelica, kao i specijalni tim za podršku u borbi protiv požara koji od juna do septembra pojačava rad ERCC-a.
Šta je poslato ovog leta
Za sezonu 2026. Evropska komisija je stavila na raspolaganje 22 aviona za gašenje požara, pet helikoptera, 777 vatrogasaca iz 14 zemalja i 21 sertifikovani tim spreman za angažovanje u 12 država.
Kako su se požari u Iberiji i Francuskoj intenzivirali, Francuskoj je poslato sedam aviona i četiri helikoptera, uz pomoć posada i letelica iz Češke, Hrvatske, Nemačke, Portugala, Slovačke, Švedske i Turske.
Španija je dobila šest aviona i tri kopnena tima, uz pomoć iz Grčke, Italije, Portugala i Turske. Pet kanadskih aviona raspoređeno je između dve zemlje.
Komesarka Hadža Lahbib rekla je da je mehanizam "pod pritiskom", ali je insistirala da "funkcioniše".
Strategija koja još čeka primenu
U martu je Evropska komisija predstavila pristup integrisanom upravljanju rizikom od šumskih požara, kojim bi prevencija, priprema, odgovor i oporavak trebalo da budu deo jednog kontinuiranog procesa, a ne samo sezonska trka za avionima za gašenje požara.
AP Photo/Risto Bozovic
Povezane vesti
U dokumentu se priznaje da je Evropa godinama pokušavala da rešava posledice umesto uzroka – gaseći sve veće požare, umesto da spreči da pejzaži postanu toliko podložni njihovom širenju.
Četiri meseca kasnije, malo toga se pretvorilo u nova pravila. Komesarka za životnu sredinu Džesika Rosval rekla je ministrima poljoprivrede krajem maja da Komisija "ne planira nove inicijative u oblasti upravljanja šumama" i da nema novih pokazatelja ni smernica koje su u pripremi.
Jedini dokument koji se može smatrati korakom ka obavezujućem okviru jeste preporuka o integrisanom upravljanju rizikom od šumskih požara, usvojena 29. juna, ali ona nije obavezujuća. Upravljanje šumama i dalje je u nadležnosti država članica.
Povezane vesti
"Ne možemo samo da krivimo klimatske promene"
Aleksandar Held, šumar iz Evropskog šumarskog instituta i stručnjak u Pan-evropskoj službi za rizike u šumarstvu, već 25 godina prati promene na terenu.
"Sada imamo požare od Turske, preko Grčke, do Španije, Portugala i Francuske. Sada vidimo požare čak i na Islandu, vidimo ih na Grenlandu, vidimo ih na rubu Arktika", dodao je, navodeći da se „geografija požara definitivno menja", rekao je, opisujući kako se nekadašnja podeljena sezona požara pretvorila u gotovo istovremeni, celogodišnji rizik širom kontinenta.
Međutim, klimatske promene nisu jedini uzrok.
"Ne možemo samo da krivimo klimatske promene za stanje sa požarima", rekao je Held, ukazujući na odluke o upravljanju zemljištem, napušteno poljoprivredno zemljište, monokulture bora i eukaliptusa, kao i šume koje doprinose lakšem širenju vatre.
Prema njegovim rečima, čak su i noviji instrumenti EU više usmereni na opremu nego na otpornost sistema.
"Uprkos svim deklaracijama, ne vidimo koordinisana ulaganja u širi pristup – u učenje kako da živimo sa požarima", rekao je Held, ocenjujući da je i dalje lakše ulagati u odgovor nego u prevenciju.
Tanjug AP/Michael Varaklas
Kao primer drugačijeg pristupa naveo je Portugal, koji je "promenio strategiju sa gašenja požara na pravo upravljanje požarima i ulaganje u prevenciju".
EU spremna, ali...
Portparolka Evropske komisije Ana-Kaisa Itkonen rekla je da klimatske promene čine svako leto "toplijim, težim i opasnijim".
Ona je navela da je Evropa kontinent koji se najbrže zagreva na svetu i da je tokom 2025. godine u EU u požarima izgorelo više od milion hektara.
"Ne možemo da se usredsredimo samo na gašenje požara. Priprema je za nas zaista važna", rekla je Itkonen.
Evropska komisija planira dalje jačanje EFFIS sistema, nove smernice za upravljanje rizicima i stalnu rescEU flotu sa 12 novih aviona i pet helikoptera, iako se očekuje da isporuke neće biti završene pre 2030. godine.
EU planira da 35 odsto narednog dugoročnog budžeta usmeri na klimatske i ekološke ciljeve, uključujući gotovo 19 milijardi evra iz kohezionih fondova za prilagođavanje klimatskim promenama. Plan Komisije je jasan: cilj nije samo gasiti više požara, već razviti bolju prevenciju i koordinaciju širom EU.
Ipak, sistem se suočava sa velikim izazovima. Flota letelica i dalje zavisi od nacionalnih kapaciteta, razlike u opremi i komandnim sistemima otežavaju saradnju, a stalna rescEU flota neće biti završena pre 2030.
Alati EU – Mehanizam civilne zaštite, ERCC, rescEU, Kopernikus, EFFIS i unapred raspoređeni timovi – postoje, testirani su i šire se.
Ali najveće pitanje nije samo da li Evropa može da pronađe još jedan avion za gašenje požara, već da li će uspeti da finansira sporiji i manje vidljiv posao – da pejzaži budu manje podložni vatri pre nego što počne nova sezona.
"Znamo put kojim treba ići, ali pred nama je još dug put", rekao je Held.
Komentari (0)