Od Temua do tehnoloških giganata: Ko će finansirati novi budžet EU vredan milijarde?

Naredni dugoročni budžet Evropske unije moraće da bude usaglašen uoči ključnih izbora u nekoliko država članica sledeće godine, a u središtu rasprave nalazi se pitanje odakle će Unija obezbediti nove izvore finansiranja. Euronews donosi pregled predloga koji imaju najveće šanse da dobiju podršku.

Naime, u narednim mesecima evropske vlade pojačaće pregovore o načinu finansiranja dugoročnog budžeta EU za period od 2028. do 2034. godine. U fokusu rasprave biće uvođenje novih izvora prihoda, takozvanih sopstvenih sredstava, kojima bi se punio budžet Evropske unije.

Rasprava o sopstvenim prihodima EU nije nova. Tokom pregovora o prethodnom višegodišnjem budžetu, svih 27 država članica nije uspelo da postigne dogovor o uvođenju novih izvora finansiranja, pa je budžet na kraju obezbeđen nacionalnim doprinosima, pri čemu je svaka zemlja izdvajala 1,13 odsto svog bruto nacionalnog dohotka.

Međutim, s obzirom na ambiciozne planove Unije da značajno poveća ulaganja u strateške oblasti poput veštačke inteligencije i odbrane, uz istovremeno očuvanje finansiranja poljoprivrede i ribarstva, jasno je da je EU potreban stabilan sistem sopstvenih prihoda koji će se prikupljati i trošiti koordinisano na nivou cele Unije, umesto da sredstva budu rasparčana kroz 27 odvojenih nacionalnih budžeta.

Zbog toga evropske vlade tragaju za novim izvorima prihoda. Međutim, postizanje dogovora o uvođenju novih poreza nije nimalo jednostavno, a nijedan od predloga koji su trenutno na stolu ne odgovara svim državama članicama. Da bi se postigao dogovor, zemlje EU moraće da pronađu kompromis i naprave određene ustupke kako bi svih 27 vlada bilo zadovoljno – ili, kako se često kaže u Briselu, podjednako nezadovoljno.

SEBASTIEN BOZON / AFP / Profimedia

Ključni problem je to što nijedna vlada ne želi da uvodi nove poreze građanima. Upravo je to glavna bojazan koju su diplomate EU, uz uslov anonimnosti, iznele za Euronews: kako građanima objasniti i opravdati uvođenje novog poreza?

Naime, porezi uvedeni na nivou Evropske unije često se doživljavaju kao nešto što je "nametnuto iz Brisela", zbog čega lako postaju važno političko pitanje. Mogu biti jedna od glavnih tema predizbornih kampanja, pa čak i uticati na opstanak ili pad pojedinih vlada.

Pojedine države zauzimaju još tvrđi stav u pregovorima. Švedska, na primer, protivi se bilo kakvom uvođenju sopstvenih prihoda EU, uz obrazloženje da bi najbogatije članice Unije morale da snose nesrazmerno veliki deo finansijskog tereta.

Istovremeno, svaki novi porez koji bi važio na nivou cele EU suočio bi se i sa ozbiljnim tehničkim izazovima. Za njegovo uvođenje bilo bi potrebno usklađivanje poreskih propisa svih država članica, a ceo sistem morao bi da bude uspostavljen u veoma kratkom roku kako bi već od 2028. godine počeo da puni budžet EU.

U nastavku Euronews analizira predloge koji su trenutno na pregovaračkom stolu. Analiza je zasnovana na razgovorima sa zvaničnicima i diplomatama Evropske unije, kao i na dokumentima u koje je redakcija imala uvid.

Mehanizam za prilagođavanje ugljenika na granicama (CBAM)

Šta treba da znate: Zamišljen kao dopuna Sistemu trgovine emisijama (ETS), CBAM uvodi istu cenu emisije ugljenika na uvoz određenih proizvoda sa visokim ugljeničnim otiskom – među kojima su gvožđe i čelik, aluminijum, cement, đubriva, električna energija i vodonik. Cilj je da se spreči premeštanje proizvodnje u zemlje sa blažim ekološkim pravilima i da se obezbede jednaki uslovi konkurencije za proizvođače.

Prednosti: Većina država članica načelno podržava CBAM. Među njegovim najglasnijim zagovornicima su Finska, Austrija, Portugal i Poljska, dok podršku pruža i Francuska.

Nedostaci: Poput ETS-a, CBAM ne uvodi novi porez, već prihode od postojećeg mehanizma preusmerava u budžet EU. Iako nije naročito sporan, očekivani prihodi od njega relativno su skromni.

Šanse za usvajanje: ★★★★★

Očekivani prihod: oko 1,4 milijarde evra godišnje.

Naknada za obradu poštanskih pošiljaka 

Šta treba da znate: Evropska komisija predložila je uvođenje jedinstvene naknade za obradu pošiljaka male vrednosti koje u EU stižu putem onlajn trgovine iz zemalja van Unije, pre svega sa kineskih platformi poput Sheina i Temua. Cilj ove mere je da pokrije sve veće troškove koje carinske službe imaju zbog obrade milijardi malih paketa koji svakodnevno pristižu u EU.

 

Od 1. jula Evropska unija već primenjuje privremenu paušalnu taksu od tri evra na pošiljke vrednosti do 150 evra. Ova privremena mera ostaće na snazi do sprovođenja sveobuhvatne poreske reforme EU, koja podrazumeva i osnivanje nove Poreske uprave Evropske unije sa sedištem u francuskom gradu Lilu. Ta institucija funkcionisaće kao centralni Poreski centar za razmenu podataka, sa ciljem da ubrza i unapredi efikasnost poreske administracije u svim državama članicama.

AP/Nati Harnik

Prednosti: Predlog se uklapa u širu strategiju Evropske unije da "uravnoteži" ekonomske odnose sa Kinom, kao odgovor na rastući trgovinski suficit Pekinga, koji je podstaknut velikim prilivom jeftine kineske robe. Deo tih proizvoda, prema stavu Brisela, ne ispunjava evropske bezbednosne standarde ili krši propise o zaštiti od falsifikovane robe.

Nedostaci: Još nije poznato koliko bi ova naknada zaista donela prihoda. Istovremeno, ona bi mogla da obeshrabri građane da naručuju jeftine proizvode iz inostranstva. Dodatni problem predstavlja mogućnost zaobilaženja pravila, jer bi platforme za elektronsku trgovinu mogle da povećaju kapacitete svojih skladišta unutar EU i tako smanje troškove.

Šanse za usvajanje: ★★★★☆

Procenjena vrednost: Zvanična procena ne postoji. Prema poslednjim podacima, u EU je tokom 2025. godine stiglo gotovo 5,9 milijardi pošiljaka male vrednosti. Međutim, nova naknada mogla bi da podstakne promenu modela isporuke – umesto direktnog slanja kupcima, za koje bi se plaćala naknada od 2 evra, više robe bi se slalo iz skladišta unutar EU, gde bi naknada iznosila svega 0,50 evra.

Porez na onlajn klađenje i igre na sreću

Šta treba da znate: Zvaničnici Evropske unije prate dva izražena trenda u sektoru igara na sreću – prelazak sa klasičnih kladionica i kazina na onlajn platforme, kao i sve veći broj nezakonitih aktivnosti u toj oblasti. Budući da je dostupno malo pouzdanih podataka o tržištu, uvođenje poreza na onlajn igre na sreću moglo bi da potraje.

Lee Foster / Alamy / Profimedia

Prednosti:Novi porez mogao bi da pomogne u rešavanju brojnih problema povezanih sa internet-klađenjem, poput maloletničkog kockanja, klađenja na nezakonite događaje i aktivnosti organizovanog kriminala. Istovremeno, povećao bi prihode država u kojima je registrovan najveći broj platformi za onlajn klađenje, među kojima je i Malta.

Nedostaci: Upravo se Malta oštro protivi uvođenju ovog poreza, što predstavlja veliku prepreku, budući da se budžet EU usvaja jednoglasno. Ostaje otvoreno pitanje šta bi Valeta mogla da dobije zauzvrat kako bi ublažila svoj stav. Pored toga, postavlja se i pitanje zbog čega bi onlajn igre na sreću bile drugačije oporezovane od tradicionalnih.

Šanse za usvajanje: ★★★★☆

Procenjeni godišnji prihod: 1,9 milijardi evra.

Akcize na duvanske proizvode

Šta treba da znate: Osnovica za novi porez na duvanske proizvode još nije konačno definisana, jer države članice i dalje pregovaraju o izmenama Direktive o oporezivanju duvana. U međuvremenu su već ublaženi obim i ambicije prvobitnog predloga Evropske komisije.

Prednosti: Porez na duvanske proizvode mogao bi da donese značajne prihode, a već se usklađuje na nivou Evropske unije. Takođe bi doprineo smanjenju upotrebe duvana, posebno među siromašnijim korisnicima, uz pozitivne efekte po zdravlje. Protivljenje ovom predlogu ne smatra se nepremostivom preprekom.

Nedostaci: Ovom porezu protive se zemlje južne Evrope, posebno Bugarska, Češka, Luksemburg i Slovenija. Postoji bojazan da bi mogao da podstakne crno tržište i ugrozi radna mesta, dok se države ne slažu ni oko toga da li bi alternativni proizvodi, poput elektronskih cigareta, trebalo da budu oporezovani po istim stopama kao tradicionalni duvanski proizvodi.

Šanse za usvajanje: ★★★★☆

Vrednost: 11,2 milijarde evra godišnje.

Korporativni resurs za Evropu (CORE)

Šta treba da znate: CORE bi predstavljao godišnji paušalni doprinos velikih kompanija koje posluju i prodaju proizvode u EU, a ostvaruju neto godišnji promet od 100 miliona evra.

Prednosti: Oporezivanje velikih kompanija, posebno kineskih ili američkih, moglo bi lakše da se predstavi javnosti, a zvaničnici EU ističu da je iznos koji bi kompanije plaćale uglavnom manji od bonusa najviših rukovodilaca. Iako je malo verovatno da će CORE u prvobitnom obliku opstati, zvaničnici tvrde da "još nije mrtav", jer bi mogao biti prilagođen kako bi se prevazišlo protivljenje Vašingtona oporezivanju digitalnih kompanija u EU, s obzirom na to da korporativni porez ne bi bio vezan za određeni sektor.

Nedostaci: Ideja o uvođenju poreza na kompanije na nivou EU suočava se sa snažnim ideološkim protivljenjem, jer se smatra suprotnom agendi konkurentnosti. Iako se predloženi procenat smatra minimalnim, zemlje poput Nemačke, Danske, Luksemburga i Holandije protive se toj ideji u principu, uz obrazloženje da bi mogla da stvori opasan presedan.

Šanse za usvajanje: ★★★☆☆

Vrednost: 6,8 milijardi evra godišnje.

Neprikupljeni elektronski otpad

Šta treba da znate: Evropska komisija predložila je uvođenje doprinosa zasnovanog na naknadi od 2 evra po kilogramu (uz godišnje usklađivanje sa inflacijom) za količinu elektronskog otpada koji nije prikupljen.

Prednosti: Novi podsticaj za prikupljanje i reciklažu elektronskog otpada imao bi pozitivne efekte na životnu sredinu, istovremeno doprinoseći rešavanju problema dominacije Kine u lancima snabdevanja ključnim sirovinama.

Nedostaci: Iznos bi plaćale države članice kao nacionalni doprinos, na osnovu količine neprikupljenog elektronskog otpada koju prestonice prijave Eurostatu. To bi moglo da stvori pogrešan podsticaj za vlade da prijavljuju manje količine elektronskog otpada nego što zaista postoje, umesto da rade na njegovom smanjenju.

Šanse za usvajanje: ★★★☆☆

Vrednost: 15 milijardi evra godišnje.

Sistem trgovine emisijama EU (ETS)

Šta treba da znate: Od 2005. godine EU ETS1 funkcioniše kao sistem "ograniči i trguj", čiji je cilj smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte. Sistem postavlja gornju granicu ukupnih emisija koje kompanije mogu da proizvedu i zahteva od firmi da kupe dozvole kako bi pokrile svoje zagađenje – bilo od EU ili od drugih kompanija.

Prednosti: Evropska komisija predložila je ciljano usmeravanje prihoda ostvarenih kroz ETS1 u budžet EU. Austrija podržava ovaj predlog. Celokupni ETS sistem uklapa se u zelenu agendu EU, jer se prihodi koriste za podršku inicijativama zelene tranzicije.

Nedostaci: Poljska se snažno protivi ovom predlogu, kao i druge zemlje centralne i istočne Evrope, poput Estonije, Slovenije i Bugarske, koje ga smatraju regresivnim. Osim toga, Evropska komisija je nedavno predložila reformu ETS1 zbog zabrinutosti za konkurentnost industrije, uz sporije smanjenje gornjih granica emisija nakon 2030. godine.

Šanse za usvajanje: ★★☆☆☆

Vrednost: 9,6 milijardi evra godišnje.

Digitalna taksa

Šta treba da znate: Uvođenje takse na digitalne usluge jedna je od glavnih ideja koje je predložio Evropski parlament. Predlog još nije u potpunosti razrađen kada je reč o modelu i obuhvatu, ali postojeće digitalne takse u Francuskoj, Španiji i Italiji mogle bi da posluže kao važan primer.

Prednosti: Države EU koje već imaju porez na digitalne usluge mogle bi da podrže njegovo prebacivanje na evropski nivo kako bi izbegle direktne mere Vašingtona. Ovaj porez bi najvećim delom pogodio kompanije van Evrope, dok tehnološke kompanije važe za firme koje u Evropi plaćaju veoma niske poreze.

Nedostaci: Vašington je već upozorio da bi mogao da odgovori ukoliko ova inicijativa bude sprovedena. Irska, koja trenutno predsedava Savetom EU, takođe se protivi predlogu, budući da se u toj zemlji nalaze evropska sedišta mnogih najvećih tehnoloških kompanija sveta.

Šanse za usvajanje: ★★☆☆☆

Vrednost: 5 milijardi evra godišnje.

Porez na kripto-imovinu

Šta treba da znate: Iako bi za države članice politički moglo biti prihvatljivo da podrže porez na kripto-imovinu, njegovo uvođenje u praksu i sprečavanje izbegavanja plaćanja predstavljaju velike izazove. "Moglo bi da se uloži mnogo truda ni za šta", navode zvaničnici EU.

profimedia

Prednosti: Kriptovalute su pod sve većim regulatornim pritiskom zbog njihove upotrebe u aktivnostima na crnom tržištu, pranju novca i drugim nezakonitim poslovima. Postoji politička volja za dodatnim nadzorom ovog tržišta i boljim praćenjem prihoda koji iz njega proističu.

Nedostaci: Od svih predloga za nove izvore prihoda koji su se pojavili u Evropskom parlamentu, ovaj bi mogao biti najmanje izvodljiv. Tržište na koje bi se odnosio veoma je nestabilno i suštinski decentralizovano, što korisnicima omogućava da izbegnu nadzor državnih institucija. Neke zemlje već imaju porez na kapitalnu dobit koji obuhvata i kriptovalute, ali većina korisnika tu zaradu jednostavno ne prijavljuje.

Šanse za usvajanje: ★☆☆☆☆

Vrednost: 3–4 milijarde evra godišnje za porez na transakcije kriptovalutama, odnosno 1–2,4 milijarde evra za porez na kapitalnu dobit.