Dronovi menjaju tok rata? Ukrajina udara duboko u Rusiju, Moskva pojačava raketne napade
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Rat u Ukrajini ulazi u novu fazu: dok se linija fronta pomera izuzetno sporo, borbe se sve više sele u vazduh, a domet i intenzitet napada obe strane rastu. Ukrajinski dronovi sada stižu duboko u rusku teritoriju, dok Moskva povećava broj bespilotnih letelica i raketa kojima pokušava da preoptereti ukrajinsku protivvazdušnu odbranu. Posledica je sve veći broj pogodaka, uništena infrastruktura i, što je najdramatičnije, sve više civilnih žrtava.
Front u Ukrajini poslednjih meseci uglavnom miruje. Ruske snage nastavljaju da napreduju i zauzimaju pojedina manja naselja, ali je ukupno kretanje linije razdvajanja veoma sporo. Istovremeno, međutim, rat na nebu dobija potpuno drugačiju dinamiku.
Analitičari ocenjuju da su ofanzivne sposobnosti i Rusije i Ukrajine sve više ispred mogućnosti njihovih sistema protivvazdušne odbrane. To znači da sve veći broj napada uspeva da probije odbranu i pogodi ciljeve, dok se lista meta širi od vojnih objekata do energetskih postrojenja, rafinerija, skladišta i druge infrastrukture.
"Definitivno beležimo veći broj napada, kao i veći broj žrtava. Došlo je do eskalacije i kada je reč o raznovrsnosti ciljeva koji se napadaj", rekla je Olha Poliščuk iz organizacije ACLED, koja prati oružane sukobe širom sveta.
Ukrajinski dronovi sve dublje u Rusiji
Ukrajina već dugo koristi dronove i druga sredstva za napade na ciljeve duboko unutar Rusije, ali su njene sposobnosti tokom prethodne godine značajno napredovale.
Tanjug/AP
Krajem juna predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski najavio je 40-dnevnu kampanju intenziviranja napada dronovima na rusku teritoriju. Njegovi saradnici poručili su da će se takva strategija nastaviti.
Prema oceni Natije Seskurije, više istraživačice britanskog Kraljevskog instituta za ujedinjene službe (RUSI), poslednji napadi ukazali su na ozbiljne slabosti ruske protivvazdušne odbrane, posebno kada je reč o presretanju velikog broja dronova.
Povezane vesti
Ukrajina više ne cilja samo pojedinačne ruske rafinerije. Napadi su sve češće usmereni na širi energetski sistem, uključujući rafinerije, naftne objekte, trafostanice i drugu infrastrukturu. Kijev je pojačao i napade čiji je cilj da poremeti rusku vojnu logistiku na okupiranim teritorijama na istoku Ukrajine.
Meta su u pojedinim slučajevima i objekti povezani sa ruskom privredom. Tako su napadnuta skladišta najveće ruske internet prodavnice "Vajldberiz". Ukrajinske vlasti tvrde da su takvi objekti legitimne vojne mete jer kompanija snabdeva ruske vojnike na frontu.
Ukrajinske snage uspele su da izvedu napade i na područjima udaljenim od glavne linije fronta, uključujući Sankt Peterburg i Krim, koji je pod ruskom okupacijom. ACLED je u junu registrovao značajan porast napada na energetsku i saobraćajnu infrastrukturu na Krimu.
Cilj je da se rat oseti i u Rusiji
Strategija Kijeva nije samo vojna. Jedan od ciljeva je da se rat približi svakodnevnom životu ruskih građana i da se poveća pritisak na poslovne i političke elite u Rusiji.
Ukrajinska računica je i da napadi duboko u ruskoj teritoriji primoraju Moskvu da značajne resurse preusmeri na zaštitu sopstvenog neba, umesto na podršku ofanzivi na ukrajinskom frontu.
Rusija je ranije koncentrisala sisteme protivvazdušne odbrane uz granicu sa Ukrajinom i duž linije fronta. Međutim, ukrajinska strategija napada velikog broja različitih lokacija primorala je Moskvu da svoje odbrambene sisteme rasporedi na mnogo širem prostoru.
Problem je što deo ruskih sistema nije prvenstveno projektovan za odbranu od velikog broja malih bespilotnih letelica, već za presretanje aviona i raketa. Ali eskalacija napada ne ide samo u jednom smeru.
STRINGER / AFP / Profimedia
Povezane vesti
Moskva uzvraća - sve više dronova i raketa
Ruski noćni napadi na Ukrajinu po obimu su i dalje znatno veći od ukrajinskih napada na rusku teritoriju. Prema podacima navedenim u analizi, Rusija je prošlog meseca u proseku izvodila oko 172 napada dnevno na Ukrajinu, dok je Ukrajina izvodila oko 28 napada dnevno na teritoriji Rusije.
Moskva već mesecima povećava broj dronova, krstarećih i balističkih raketa u pojedinačnim talasima napada. Jedan od ciljeva takve taktike jeste da se ukrajinska protivvazdušna odbrana jednostavno preoptereti.
Poseban problem predstavljaju balističke rakete. Prema analizi Centra za strateške i međunarodne studije (CSIS), Rusija je u julu na Ukrajinu ispalila 139 balističkih raketa, više nego tokom bilo kog drugog meseca ove godine.
Takve rakete posebno je teško presresti, zbog njihove velike brzine i putanje, pa su za njihovo obaranje ključni sistemi poput američkog "Patriota". Međutim, presretačke rakete za te sisteme su skupe i njihove zalihe su ograničene.
Tanjug/AP/Axel Heimken
U jednom od najnovijih velikih ruskih napada na Kijev i okolinu poginulo je najmanje 17 ljudi nakon što je Rusija ispalila više od dve desetine balističkih i protivbrodskih raketa. Prema navodima iz izveštaja, nijedna od tih raketa nije oborena.
Zelenski je zbog toga više puta apelovao na saveznike da Ukrajini obezbede dodatne presretačke rakete za sisteme "Patriot".
Civilne žrtve rastu
Najtragičnija posledica ove eskalacije jeste rast broja civilnih žrtava. U junu su Ujedinjene nacije zabeležile najveći broj poginulih i povređenih civila u Ukrajini tokom jednog meseca od početka rata 2022. godine. Prema podacima UN, u prvoj polovini ove godine najmanje 1.396 civila je poginulo, dok je 7.978 povređeno. To predstavlja povećanje od 37 odsto u odnosu na isti period 2025. godine.
Velika većina civilnih žrtava registrovana je na teritorijama pod kontrolom ukrajinske vlade, dok je deo žrtava zabeležen i na područjima pod ruskom okupacijom.
Rusko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da je od početka godine u Rusiji poginulo najmanje 797 civila. CNN i međunarodne organizacije koje prate sukob nisu bile u mogućnosti da nezavisno potvrde taj podatak.
Tanjug/AP
Istovremeno, ukrajinski napadi imaju posledice i unutar Rusije. Nakon napada na objekte "Vajldberiza", ukrajinska kompanija za elektronsku trgovinu "Rozetka" takođe je postala meta napada, navodi ACLED.
Time se stvara svojevrsna spirala: svaki novi talas udara na infrastrukturu otvara prostor za odgovor druge strane.
Zelenski: "Sada je i Sibir dostupan"
Ukrajina pritom najavljuje da će nastaviti da širi domet svojih napada. Zelenski je izjavio da će Kijev nastaviti sa dalekometnim napadima na ruske ciljeve kako bi, kako je rekao, pokazao Rusiji i njenim građanima da je neophodno okončati rat.
Ukrajinski predsednik je naveo i da su ukrajinske snage pogodile objekat ruske naftne industrije u Toboljsku, u Sibiru, na udaljenosti većoj od 2.500 kilometara.
Poruka Kijeva je jasna: dubina ruske teritorije više nije garancija bezbednosti za infrastrukturne i industrijske objekte.
Ima li prostora za pregovore?
Dok se borbe na nebu intenziviraju, pitanje pregovora ostaje otvoreno, ali analitičari nisu optimistični. Pojedini stručnjaci ocenjuju da bi SAD i evropski saveznici mogli da učine više kako bi ojačali poziciju Ukrajine i stvorili uslove za pregovore. Prema podacima nemačkog Instituta "Kil", SAD su Ukrajini pre februara 2025. godine opredelile više od 130 milijardi dolara pomoći.
Istovremeno, prema navodima iz analize, Kongres tokom drugog mandata Donalda Trampa nije odobrio novi veliki paket finansijske ili vojne pomoći Ukrajini. Ukrajina bi, smatraju pojedini analitičari, mogla da pokuša da pregovore pokrene iz povoljnije pozicije. Međutim, dosadašnji pokušaji nisu doneli konkretan rezultat.
Još manje prostora za optimizam vidi Natia Seskurija iz RUSI-ja. Ona smatra da ruski predsednik Vladimir Putin trenutno nema istu pregovaračku poziciju koju je imao ranije i da bi Kremlju bilo teško da eventualni završetak rata predstavi kao veliku pobedu.
Zbog toga, prema njenoj proceni, postoji realan rizik od dalje eskalacije. Sa druge strane, rusko Ministarstvo spoljnih poslova odbacuje sliku o Ukrajini koja dobija zamah.
Zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Mihail Galuzin izjavio je da Kijev više nema sopstvene resurse za nastavak sukoba sa Rusijom. On je nedavne kadrovske promene u ukrajinskom državnom i vojnom vrhu povezao upravo sa takvom situacijom.
Moskva, dakle, tvrdi da je Ukrajina pod sve većim pritiskom, dok Kijev nastoji da svojim napadima pokaže da i dalje ima sposobnost da nanese ozbiljne udare duboko unutar Rusije.
U međuvremenu, linija fronta se pomera sporo, ali se granice vazdušnog rata pomeraju sve brže.
Komentari (0)