Šengen puca po šavovima? Italija i Španija ušle u ozbiljan spor zbog migranata i kontrole granica
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Dve zemlje koje su godinama zajedno tražile od Brisela da podeli teret migracija sada se spore oko toga ko i kako treba da kontroliše granice. Spor Rima i Madrida zbog španske enklave Seute prerastao je u ozbiljan diplomatski sukob, dok unutrašnji politički pritisci i jačanje krajnje desnice dodatno zaoštravaju stavove obe vlade. Ono što je počelo graničnim kontrolama sve više liči na dublji politički raskol između dve zemlje koje su do sada važile za prirodne saveznike.
Naime, ono što je počelo ponovnim uvođenjem granične kontrole u Italiji za putnike koji dolaze iz Španije, nakon masovnog priliva migranata u špansku enklavu Seutu, preraslo je u uzajamno uvođenje kontrola.
Španija je potom uvela sopstvene kontrole za putnike koji dolaze iz Italije, dok je Madrid zatražio od Rima da ukine svoja ograničenja. Neposredni povod bila je migrantska kriza u Seuti, ali ovaj spor otkriva dublju političku podelu između dve zemlje koje bi, barem na papiru, trebalo da budu prirodni saveznici.
Prirodni saveznici
"Ne bi smelo da bude moguće da dve prirodne saveznice i prijateljske zemlje poput Španije i Italije ne iskoriste u potpunosti svoj zajednički potencijal", rekao je španski premijer Pedro Sančez tokom posete Rimu 2020. godine.
AP/Gleb Garanich
Geografija i ekonomski interesi predstavljaju glavne strukturne sile koje povezuju Rim i Madrid. Italija i Španija spadaju među najvažnije mediteranske zemlje Evropske unije.
Obe su ključne zemlje na prvoj liniji migracionih kretanja iz severne Afrike, sa snažnim ekonomskim i političkim interesima u južnom susedstvu, a obe se već dugo zalažu za to da Mediteran dobije istaknutije mesto u politici EU.
Ti interesi odrazili su se i u Paktu EU za Mediteran iz 2025. godine, koji je stabilnost, ekonomski razvoj, bezbednost i upravljanje migracijama u regionu postavio među strateške prioritete Unije.
Povezane vesti
Dve zemlje imaju i značajne zajedničke interese kada je reč o budžetu EU, zalažući se zajedno za izdašniji dogovor sa značajnim sredstvima namenjenim regionalnom finansiranju i poljoprivrednim subvencijama.
Rim i Madrid bili su i dva najveća korisnika fonda "NextGenerationEU", paketa ekonomskih podsticaja uspostavljenog nakon pandemije, a obe zemlje podržavaju postepeni plan otplate i proširenje mehanizma zajedničkog zaduživanja radi finansiranja budućih investicija.
Kada je reč o mnogim evropskim pitanjima, Italija i Španija i dalje su partneri. Međutim, migracije sve više postaju linija razdvajanja između dve velike zemlje EU, razotkrivajući ono što neki stručnjaci smatraju suprotstavljenim pristupima politici prema Africi.
Tanjug AP/AP Photo
"Izmišljena kriza oko Seute još jednom je pokazala da je evropska opsednutost migracijama jedna od njenih najvećih slabosti: susedi mogu da je iskoriste za politički pritisak, a krajnja desnica za ostvarivanje političkih ciljeva“, rekao je za Euronews Klaudio Frankavila, pomoćnik direktora nevladine organizacije Hjuman rajts voč.
On je dodao da uređene, bezbedne migracione politike "koje poštuju prava i dalje su fatamorgana, kao što su to evropsko jedinstvo i solidarnost po ovom pitanju".
Linija razdvajanja oko migracija
Ironično je to što Rim i Madrid polaze od slične procene: migracije preko Sredozemlja nisu problem koji zemlje na prvoj liniji mogu same da reše i EU ima zajedničku odgovornost da uspostavi jedinstven okvir za upravljanje migracijama.
Međutim, pristupi, oblikovani značajnim političkim razlikama, teško da bi mogli biti različitiji. Desničarska vlada Đorđe Meloni stavila je odvraćanje migranata, vraćanje migranata, partnerstva sa trećim zemljama i strože kontrole u središte svoje migracione politike.
LaPresse/ABACA / Abaca Press / Profimedia
Povezane vesti
Rim se posebno zalaže za proširenje svog modela centara za povratak u trećim zemljama na nivo EU. Taj model Italija trenutno testira u Albaniji, a takav pristup sada je ugrađen i u kontroverzni zakon o migracijama.
Vlada Pedra Sančeza, koja pripada levom centru, primenjuje drugačiji, kombinovani pristup, koji podrazumeva saradnju sa zemljama poput Maroka, inicijative za legalne migracije i regulisanje statusa migranata koji već ilegalno borave u Španiji.
Takav pristup našao se na udaru drugih zemalja EU i desničarskih političara širom Evrope nakon krize u Seuti, kada su desetine hiljada ljudi iz Maroka ušle u špansku enklavu, dok je politika Madrida o regulisanju statusa migranata kritikovana kao "faktor privlačenja".
Povezane vesti
Sančez je, zajedno sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom, s druge strane, oštro kritikovao centre za povratak, uz ocenu da oni rasipaju resurse i narušavaju ugled Evrope u trećim zemljama.
Ovaj spor razotkriva širi politički zaokret. Migraciona politika nekada je uglavnom predstavljana kao sukob zemalja na prvoj liniji i ostatka EU. Nakon krize u Seuti, podele sada postoje i između samih zemalja na prvoj liniji.
Drugim rečima, dve zemlje koje su godinama zahtevale od Evrope da zajednički podeli teret migracija sada se spore oko toga šta ta podela zapravo podrazumeva, dok su njihove pozicije dodatno zaoštrene unutrašnjim političkim pritiscima.
Unutrašnja politika
Politički gledano, Rim i Madrid teško da bi mogli biti udaljeniji: Sančez predvodi jednu od retkih vlada levog centra koje su preostale u Evropi, dok se Đorđa Meloni približava kraju svog prvog mandata na čelu koalicije krajnje desnice.
Diplomatska kriza odvija se u trenutku kada se obe zemlje pripremaju za izbore naredne godine. U Španiji opoziciona stranka desnog centra Narodna partija (Partido Popular) vodi u istraživanjima javnog mnjenja na nacionalnom nivou, dok je krajnje desni Voks (Voks) učvrstio poziciju treće političke snage u zemlji.
Kriza u Seuti omogućila je Sančezovim protivnicima da njegovu migracionu politiku predstave kao previše popustljivu, dok vlada nastoji da pokaže da Španija može da kontroliše svoje spoljne granice bez usvajanja modela koji zagovara tvrđa desnica širom Evrope.
Meloni i dalje predstavlja dominantnu figuru italijanske desnice, ali se njena vlada sada suočava sa konkurencijom koja dolazi sa još desnije strane političkog spektra. Poslanik Evropskog parlamenta Roberto Vanjači (Italija/ESN), koji je ranije ove godine napustio stranku Liga Matea Salvinija, pokrenuo je sopstveni politički pokret Nacionalna budućnost.
Dok Italija radi na reformi izbornog zakona, Vanjači predstavlja stvarnu pretnju: mogao bi da oslabi podršku desničarskoj koaliciji, što bi potencijalno moglo da dovede do toga da na narednim izborima ne bude jasnog pobednika i da parlament ostane bez stabilne većine.
"Meloni ne suspenduje Šengen zbog Sančesa, već zbog Vanjačija, svog novog rivala sa krajnje desnice", napisao je poslanik Evropskog parlamenta Sandro Goci (Francuska/Renew) u objavi na Fejsbuku, ocenjujući da je uvođenje graničnih kontrola sa Španijom „odluka diktirana istraživanjima javnog mnjenja koja idu u korist Vanjačija u Rimu, a ne stvarnom situacijom na terenu u Seuti“.
Od kada je 2022. godine preuzela funkciju, Meloni je postepeno ublažavala svoje stavove kako ne bi odbila međunarodne investitore i partnere. Međutim, sa Vanjačijem koji se bori za iste birače, ta računica se menja, posebno kada je reč o tako politički osetljivom pitanju kao što su migracije.
U Italiji, Španiji i drugim evropskim zemljama migracije su postale jedno od najpodeljenijih pitanja koje oblikuje političke linije razdvajanja. A kada se te razlike ukrste sa domaćim izbornim interesima, čak i dve zemlje sa veoma kompatibilnim strateškim interesima mogu se brzo okrenuti jedna protiv druge.
Komentari (0)