Ukrajinski izvoz žitarica ponovo ugrožen: Ruski napadi na luke i suša prete svetskom tržištu hrane
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Ukrajinski izvoz žitarica ponovo je ozbiljno ugrožen. Ruski napadi na crnomorske luke gotovo su zaustavili pomorski izvoz, dok su alternativni pravci preko Evropske unije ograničeni zbog ranijih trgovinskih sporova, nezadovoljstva evropskih farmera i otežanih uslova na Dunavu. Istovremeno, suša dodatno komplikuje transport i proizvodnju.
Posledice bi mogle da se osete ne samo u Ukrajini, već i na svetskom tržištu hrane. Kako piše Politico, ukrajinske zalihe žita trenutno ostaju zarobljene u zemlji, između ruskih napada na Crnom moru, suše na Dunavu i nepoverenja pojedinih najbližih ukrajinskih saveznika. Ukrajina je zbog toga ponovo primorana da traži načine da svoje poljoprivredne proizvode izveze preko Evrope.
Problem je posebno izražen jer Ukrajina više od 90 odsto svojih poljoprivrednih proizvoda tradicionalno izvozi morskim putem. Prema podacima koje navodi Politico, zemlja je u prvih devet dana avgusta izvezla svega 463.000 tona žitarica, što predstavlja približno trećinu uobičajenog tempa.
Situaciju dodatno otežava činjenica da je žetva pšenice trenutno na vrhuncu, dok bi žetva kukuruza trebalo da počne sledećeg meseca. Ukrajinski farmeri tako ostaju sa sve punijim skladištima, dok mogućnosti za prodaju i izvoz postaju sve manje.
Tanjug/AP/Andrii Marienko
Reuters navodi primer farmera Serhija Ribalka iz Žitomirske oblasti, čije je skladište gotovo puno. On je za agenciju rekao da nema kome da pošalje žito, ocenivši situaciju kao potpunu katastrofu za poljoprivrednike. Prema njegovim rečima, kupci koji su ranije preuzimali njegovu proizvodnju sada više ne kupuju, prihodi su presušili, a izvoz je praktično stao.
Problem nije samo u trenutnoj zaradi. Poljoprivreda čini gotovo 60 odsto ukrajinskih prihoda od izvoza, pa zastoj u plasmanu proizvoda predstavlja dodatni udar na već oslabljenu ratnu ekonomiju. Reuters navodi da bi ukrajinska centralna banka zbog blokade luka mogla da zabeleži gubitak od oko 2,5 milijardi dolara deviznih prihoda u preostalom delu godine, dok Ukrajinska asocijacija poljoprivrednika procenjuje da bi farmeri mogli da pretrpe oko tri milijarde dolara gubitaka zbog skuplje logistike.
Crnomorski izvoz gotovo zaustavljen
Rusija i Ukrajina su tokom ovog leta pojačale napade na luke, brodove i infrastrukturu na Crnom moru. Prema podacima ukrajinske lučke administracije koje prenosi Reuters, Rusija je tokom jula i početkom avgusta izvela više od 70 napada na infrastrukturu ukrajinskih crnomorskih luka i 62 napada na plovila.
Povezane vesti
Posledice su već vidljive. Nijedan brod sa žitom nije uplovio u luke u okolini Odese od kraja jula, iako su one formalno otvorene. Politico navodi da je jedan ruski projektil u julu pogodio brod koji je prevozio kukuruz dok je napuštao luku, pri čemu je poginulo deset ljudi. Brod je potonuo nedelju dana kasnije, nakon čega su posade počele da odbijaju plovidbu, a brodarske kompanije obustavile usluge.
Prema podacima koje navodi Reuters, izvoz žitarica iz Ukrajine u prve dve nedelje avgusta pao je za 75 odsto u odnosu na isti period prošle godine.
Ukrajina je već jednom morala da traži alternativu nakon početka ruske invazije 2022. godine, kada je blokada crnomorskih luka izazvala strah od globalne prehrambene krize. Tada su Ujedinjene nacije i Turska posredovale u dogovoru koji je omogućio izvoz ukrajinskog žita Crnim morem. Nakon što se Rusija 2023. godine povukla iz tog sporazuma, Ukrajina je uspostavila sopstveni "žitni koridor" duž zapadnog dela Crnog mora, kroz vode Rumunije i Bugarske.
Sada su, međutim, i ti pravci ponovo ozbiljno ugroženi.
Evropa kao alternativa, ali i nova prepreka
Kada je Crno more blokirano, Ukrajina je primorana da traži alternativne rute preko svojih zapadnih granica. Žito se može transportovati železnicom i drumskim saobraćajem kroz zemlje Evropske unije, ali upravo tu nastaje novi problem.
Prethodni talas ukrajinskog izvoza preko istočne Evrope izazvao je masovne proteste farmera, naročito u Poljskoj. Oni su tvrdili da je ukrajinska roba, koja je trebalo samo da prođe kroz njihove zemlje, završavala na domaćim tržištima i obarala cene njihovih proizvoda.
Kako piše Politico, Poljska je 2023. godine uvela zabranu uvoza ukrajinskog žita, a slične mere preduzele su Mađarska i Slovačka. Time su te zemlje ušle u sukob sa pravilima trgovine Evropske unije, a odnosi sa Ukrajinom dodatno su se pogoršali.
Tanjug/AP/Efrem Lukatsky
Povezane vesti
Sada Kijev ponovo traži pomoć od evropskih suseda, uz uveravanje da bi ukrajinsko žito kroz njihove zemlje samo prolazilo i da ne bi završavalo na njihovim domaćim tržištima. Poljska, međutim, nastoji da istovremeno umiri sopstvene poljoprivrednike. Poljski ministar poljoprivrede Stefan Krajewski poručio je da Varšava čini sve kako bi zadržala zabranu uvoza ukrajinskog žita.
Prema Reutersu, mogućnosti za preusmeravanje izvoza sada su još manje nego 2022. godine. Ekonomista Oleh Nivievskyi iz Kijevske škole ekonomije ocenjuje da je prostor za pregovore o alternativnim rutama sužen, između ostalog i zbog pogoršanih odnosa sa Poljskom.
Situaciju dodatno komplikuju stroži trgovinski režim sa Evropskom unijom, niži vodostaj Dunava i ruski napadi na železničku infrastrukturu, navodi Reuters.
Povezane vesti
Problem se širi i van Ukrajine
Posledice blokade nisu ograničene na ukrajinske proizvođače. Ukrajina je jedan od najvećih svetskih proizvođača pšenice, kukuruza i suncokretovog semena. Prema podacima koje navodi Reuters, zemlja obezbeđuje oko šest odsto svetske proizvodnje pšenice i oko 11 odsto proizvodnje kukuruza.
Ukrajinski zvaničnici upozoravaju da bi dugotrajan prekid izvoza mogao da ugrozi snabdevanje zemalja koje zavise od uvoza, posebno u Africi i na Bliskom istoku. Ministar poljoprivrede Taras Vysotskyi upozorio je da bi, ukoliko se poremećaj nastavi, globalne cene hrane mogle ponovo da porastu za najmanje 25 do 30 odsto, sa posledicama sličnim onima iz 2022. godine.
Unsplash/Jesse Gardner
Reuters navodi i da su referentne cene žitarica na berzi u Čikagu u julu dostigle najviši nivo za više od godinu dana, upravo zbog poremećaja na Crnom moru i strahovanja od globalne nestašice. Paradoksalno, dok svetske cene rastu, domaće cene žita u Ukrajini padaju jer se zalihe gomilaju, a proizvođači nemaju dovoljno mogućnosti za izvoz.
Prema procenama analitičara koje prenosi Reuters, farmeri bi mogli da ostvare profit od izvoza pšenice, ali kod drugih žitarica neće moći da pokriju troškove proizvodnje.
Punija skladišta, manji prihodi i opasnost za novu setvu
Problem sa skladištenjem postaje sve ozbiljniji. Ukrajinsko ministarstvo poljoprivrede procenjuje da bi manjak kapaciteta za skladištenje mogao dostići 11 miliona tona. Zbog toga su ukrajinske vlasti zatražile pomoć partnera u vidu specijalizovanih vreća za privremeno skladištenje žita na samim farmama.
Kijev je od Evropske komisije zatražio i 220 miliona evra pomoći poljoprivrednicima. Prema Politico, bespovratna sredstva trebalo bi da omoguće subvencionisanje bankarskih kredita, kako bi mala i srednja gazdinstva mogla da zadrže žito do trenutka kada se pomorski izvoz obnovi, umesto da ga prodaju po ceni koja im donosi gubitak. Evropska komisija potvrdila je da je zahtev primila, ali nije saopštila da li će novac biti odobren.
Međutim, finansijska pomoć može samo da kupi vreme. Suštinski problem ostaje kako vratiti brodove u ukrajinske luke.
Tanjug/AP/Efrem Lukatsky
Posebnu opasnost predstavlja činjenica da farmeri bez prihoda od prodaje ovogodišnje žetve neće moći da finansiraju sledeći proizvodni ciklus. Reuters navodi da Ukrajina ove godine očekuje žetvu od oko 60 miliona tona žita, približno koliko i 2025. godine, ali da su izgledi za narednu sezonu mnogo neizvesniji.
Farmer Rybalko, koji se nakon početka rata zadužio kako bi obnovio poslovanje, mora mesečno da obezbedi oko 20 miliona grivni, odnosno približno 447.000 dolara, za otplatu kredita, plate i gorivo tokom žetve. Bez tih sredstava ugroženi su i jesenji poljoprivredni radovi.
Suša dodatno sužava prostor za izvoz
Uz rat i trgovinske prepreke, ukrajinske izvozne mogućnosti dodatno ograničavaju i vremenski uslovi. Politico navodi da je suša na Dunavu jedan od faktora koji otežavaju alternativni transport žita prema Evropi. Niži vodostaj znači manji kapacitet za prevoz robe ovim važnim plovnim putem.
Time se zatvara još jedan od mogućih izlaza za ukrajinsko žito upravo u trenutku kada je zemlji potreban veći broj alternativnih ruta.
Situacija je posebno paradoksalna jer je ovogodišnja proizvodnja na pojedinim farmama dobra. Direktor jedne farme u Harkovskoj oblasti Felix Fjodorov rekao je za Reuters da je ovogodišnja žetva, uključujući pšenicu, gotovo dvostruko bolja nego prošlogodišnja, ali da su cene upola niže.
Tanjug/AP/Andrii Marienko
Ribalko je, kako navodi Reuters, bio prinuđen da deo ranije požnjevene pšenice proda po niskoj ceni samo da bi obezbedio novac za plate, poreze i nekoliko dana goriva.
Ukrajinska poljoprivreda već je pretrpela ogromne ratne gubitke. Prema podacima koje prenosi Reuters, oni su od 2022. godine premašili 90 milijardi dolara, dok se površina obradivog zemljišta pod usevima smanjila za gotovo četvrtinu zbog borbi, miniranja, granatiranja i nedostatka navodnjavanja.
Ukrajinska vlada je zbog toga uvela paket hitne pomoći poljoprivrednicima, proširila državne programe kreditiranja, ublažila uslove za dobijanje zajmova i smanjila kamatne stope na kredite za obrtna sredstva.
Ipak, najveći izazov ostaje isti: obezbediti da ukrajinski farmeri mogu da prodaju ovogodišnji rod dovoljno brzo da bi imali novca za narednu setvu.
Zato se trenutni problem sa izvozom ukrajinskog žita ne svodi samo na pitanje plasmana jednogodišnjeg roda. Ukoliko ruski napadi nastave da blokiraju Crno more, dok evropska ograničenja, nizak vodostaj Dunava i vremenski uslovi sužavaju alternativne pravce, posledice bi mogle da se prenesu sa ukrajinskih farmi na evropsko i svetsko tržište hrane.
Komentari (0)