"Ovde dan traje danima": Jedna od najvećih opština u BiH, poznata po "gluvom" kolu, krompiru i - pustim ulicama
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Glamoč je opština poznata po kvalitetnom krompiru, ali i po pustim ulicama. Iako je po površini ovo jedna od najvećih opština u Bosni i Hercegovini, broj stanovnika iz godine u godinu opada.
Pri ulasku u Glamoč dočekuju vas puste ulice. Oštećene i devastirane kuće, iako je od rata prošlo gotovo trideset godina.
Prvo mesto iz kog smo započeli obilazak ovog kraja bila je tvrđava Tabija, sa koje se Glamoč vidi kao na dlanu.
Euronews Srbija
"Ovde dan traje danima. Za sve što zamislite imate vremena do besvesti - potrebna je samo mala interna organizacija. Ne znam postoji li mesto koje nudi više slobode od ovoga ili ja nisam bio tamo", kaže nam stanovnik Glamoča, istoričar i geograf Siniša Šolak.
Prostorni planer i čovek koji poznaje gotovo svaki pedalj ovog kraja, ističe da Glamoč ima ono što mnogi nemaju: netaknutu prirodu, prostranstva i tišinu. Tu su i religijski objekti, spomenici, stare građevine, ali i prirodne zanimljivosti poput "kamena na tri piljka" i rečice koja, kako meštani kažu, teče uzbrdo.
Jedno od "čudesa" Glamoča je i aerodromska pista koja se koristi kao regularan put na ulazu u grad. No, to nije sve.
"Ovde nema šta nema, međutim, nema sistema koji to objedinjuje, integriše i koji ga postavlja na tržište da bude privlačno", kaže naš sagovornik, ukazujući da su Austrougari prepoznali vrednost ovog mesta i još 1912. ovde otvorili plućni sanatorijum .
Povezane vesti
"Sada je vreme takvo da se svi trude da izvuku što više odavde i da gaje iluzije da žive negde drugo. Puno ljudi sa strane posmatra kao kaznu život u Glamoču. Ja samo imam jedan stav, koji sam siguran da je ispravan, ako se ne možeš snaći kod svoje kuće, nećeš se naći ni kod tuđe", smatra naš sagovornik.
Opanci u kom se igra gluvo glamočko
Na prostranim poljima u okolini Glamoča živi porodica Nenadić, kojima kako kažu, odlazak nikad nije bio opcija.
Euronews Srbija
U Glamoču su pronašli mir koji se teško može pronaći bilo gde drugo.
U svom domaćinstvu čuvaju brojne starine. Neke su sačuvane od zaborava, a neke nastaju upravo ovde vrednim rukama ove porodice.
Nenad se bavi i jednim posebnim, gotovo zaboravljenim zanatom - ručno izrađuje glamočke opanke, tradicionalnu obuću zaštićenu geografskim poreklom, a svoje umeće nam je i demonstrirao pred kamerama.
Jedna su od retkih porodica gde je zanat prenošen sa oca na sina.
Ispod opanaka nose se debele vunene čarape. Upravo ovakva obuća koristi se u gluvom glamočkom kolu, starom narodnom plesu u kojem nema muzike.
Euronews Srbija
Povezane vesti
Ritam se stvara udarcima nogu o zemlju, a zvuk opanaka postaje jedina pratnja igri.
Krompir sa oznakom zaštićenog geografskog porekla
Glamoč je nadaleko poznat i po glamočkom krompiru, koji izuzetno uspeva na visini od gotovo hiljadu metara.
Većina stanovništva živi od poljoprivrede i stočarstva i za njih je krompir deo tradicije koju neguje gotovo svako domaćinstvo.
Povezane vesti
Glamočki krompir danas nosi i oznaku zaštićenog geografskog porekla, što znači da se može proizvoditi isključivo na ovom području.
Sa proizvođačem Nikolom Srdićem obišli smo njegove zasade, a on nam je rekao da je kalijum iz zemljišta zaslužan za specifičan kvalitet glamočkog krompira.
Hemijske analize pokazale su da glamočki krompir ima najveću količinu suve materije u odnosu na krompir proizveden u drugim područjima.
Upravo zbog tih karakteristika, proizvođači smatraju da glamočki krompir ima potencijal da postane premium proizvod i na širem tržištu. Prošle godine zasejano je oko 70 hektara, iako se procenjuje da je ukupna proizvodnja i do 200 hektara.
Proizvede se stotine tona krompira, ali proizvođači veruju da bi, uz bolju organizaciju i otkup, proizvodnja mogla biti znatno veća, i do 500 hektara zasada.
"Kada bismo imali taj sistem i obezbeđen otkup, kada bi se pojavio investitor koji bi mogao da pokupi taj krompir sa tržišta i da ga sačuva i plasira u pravom momentu na tržište, i on bi imao zaradu, i mi bismo bili osigurani, pa bismo mogli da podignemo nivo proizvodnje i da pojeftinimo način proizvodnje", kaže Srdić.
Da bi proizvodnja bila modernija i efikasnija, u Glamočkom polju uskoro će biti instaliran i mobilni solarni sistem za nadzor useva, koji koristi veštačku inteligenciju za praćenje stanja na poljima. Cilj je da se pokaže da savremene tehnologije imaju mesto i na njivama.
Uz savremene tehnologije, važnu ulogu u razvoju proizvodnje ima i nauka. U saradnji sa Institutom za genetičke resurse Univerziteta u Banjaluci, naučnici su prvi put proizveli krompir iz epruvete, kako bi se sačuvala domaća izvorna semena.
Proizvedeni materijal biće iznesen na polje, a prve krtole već su pokazale odlične rezultate. Potvrđene su kao zdrave i bez virusa, što ih čini kvalitetnim semenskim materijalom za buduću proizvodnju.
U 2024. rođeno samo petoro dece
Uprkos svim ovim bogatstvima, Glamoč je jedna od najmanje naseljenih opština u Bosni i Hercegovini, iako je površinom jedna od najvećih. Na vrhu je liste i po padu broja stanovnika. U 2024. godini rođeno je samo petoro dece, a u gradu koji nema ni banku ni mesaru, živi tek oko hiljadu stanovnika.
Euronews Srbija
Za one koji nemaju sopstveni automobil, veze sa svetom svedene su na dva pravca: Livno i Banjaluku. Autobuske stanice ne postoje, a prevoz se čeka na ulici.
Pa tako ono što je za stanovnike drugih lokalnih zajednica usputna obaveza ili svakodnevica, za meštane Glamoča predstavlja ozbiljnu organizaciju.
Više o sudbini Glamoča pogledajte u novoj epizodi Nepoznate Evrope u priloženom videu.
Komentari (0)