Kamena pustinja pretvorena u raj: Mesto u Hercegovini gde nastaje vino koje su pili i kraljevi (VIDEO)
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Najveće i najstarije vinogorje u Bosni i Hercegovini - Brotnjo, nalazi se u širem području opštine Čitluk. Tu žive ljudi ponosni na Žilavku i Blatinu, na svoje znanje i trud, na vino koje je dobilo dvorske pohvale još u 14. veku. Ipak, koreni vinogradarstva u ovom kraju sežu mnogo dublje - u peti vek pre nove ere.
Arheološki nalazi na tlu današnje Hercegovine, pa tako i u župi Brotnjo, potvrđuju da su Iliri pre 2.500 godina tu sadili vinovu lozu. Kontinuitet nisu prekidali ni Rimljani, koji su došli u prvom veku nove ere.
Prvi poznati srednjovekovni zapis iz Bosne koji spominje vino je Povelja bana, a kasnije kralja Tvrtka I Kotromanića iz 1353. godine. Iako povelja nije sačuvana, u istoriografskoj tradiciji ostalo je zabeleženo da je Tvrtko tom prilikom pohvalio kvalitet vina iz Brotnja.
Euronews
"Evo, popij ovaj pehar vina, u dobru volju, moj Držaslave. Ovakvog vina nikad nisi pio. Ove ljepote nema nigdje na svijetu", navodno je rekao Tvrtko svom pisaru, prilikom posete ovoj, Humskoj zemlji.
Danas Brotnjo, pored titule najstarijeg, ima i status najvećeg vinogorja u Bosni i Hercegovini, sa 1.000 hektara površine pod vinogradima u kojima raste oko pet miliona trsova.
"Uživamo i živimo za Žilavku i Blatinu, jer te sorte niko nema, osim mi u Brotnju. Možda malo u Makedoniji, nešto u Hrvatskoj, ali kvalitet Žilavke na tim prostorima nije ni blizu kao što je ovde u Brotnju", kaže za Euronews BiH Tihomir Prusina, glavni enolog Vinarije "Čitluk", dodajući da većina kuća ima svoje vinograde i proizvodi vino, barem za svoje potrebe.
Najviše sadnica imaju Kameni vinogradi, najveća plantaža u Bosni i Hercegovini - kamena pustinja pretvorena u zeleni raj vinove loze na površini od 100 hektara. Na njoj se oduvek sadila autohtona vinska sorta Žilavka, od koje se pravi i takozvano "Kameno vino" čijoj aromi i ukusu doprinosi lekovito bilje koje raste u nepristupačnom području.
Euronews
Povezane vesti
U ovom kraju, somelijersko umeće dolazi prirodno-mirisi koji lebde u vazduhu završavaju upravo u čaši. Tako lokalni vinari nisu samo prerađivači grožđa, oni su čuvari mirisa i umetnici podruma. Jedan od njih je i Josip Brkić, čija porodica od 1979. stvara tečni ponos Brotnja.
"U Čitluku je sramota ako nemaš svoje vino da pokloniš prijatelju. Niko sebi ne dopušta da kaže da nema u kući 300-400 litara vina", kaže nam Brkić.
Kvalitet se rađa u tišini podruma. Vino traži strpljenje i u sećanju ostaje samo ako je trud majstora iskren, a znanje utemeljeno. Zato se ovde više veruje bačvama nego rečima.
Više o blagu Brotnja pogledajte u novoj epizodi "Nepoznate Evrope" u priloženom videu.
Komentari (0)