"Mala Rusija na kapiji Evrope": Kako nerešeno pitanje Pridnjestrovlja koči razvoj Moldavije?

Republika Moldavija danas obeležava značajan istorijski jubilej - tačno trideset i pet godina od proglašenja državne nezavisnosti i izlaska iz sastava nekadašnjeg Sovjetskog Saveza. Centralne državne svečanosti, koje se odvijaju u prestonici Kišinjevu, okupile su najviše državne zvaničnike, a domaćin ceremonije je predsednica Moldavije Maja Sandu.

Koliki je geopolitički značaj ovog događaja, potvrđuje i prisustvo najviših lidera iz susednih država. Glavne zvanice na proslavi su predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski i predsednik Rumunije, koji su svojim dolaskom poslali snažnu poruku podrške moldavskom narodu i njihovom evropskom putu. Visoki zvaničnici su tokom prepodnevnih časova svečano položili vence na spomenik kralju Stefanu Velikom, odajući počast istorijskom nasleđu.

Nakon završetka zvaničnog obraćanja, planirano je da lideri tri zemlje održe važan trilateralni sastanak. Prema zvaničnim najavama, na pregovaračkom stolu će se naći ključne teme koje opterećuju ovaj deo Evrope, sa posebnim fokusom na regionalnu bezbednost i zajednički evropski pravac ovih država u godinama koje dolaze.

Ovogodišnja proslava nezavisnosti se odvija pod izuzetno pojačanim i rigoroznim merama bezbednosti, što nimalo ne iznenađuje s obzirom na složenu geopolitičku situaciju u neposrednom okruženju. Samo dan uoči ovog velikog državnog praznika, moldavske vlasti su saopštile javnosti da je zabeleženo ozbiljno narušavanje nacionalnog vazdušnog prostora. Prema izveštajima bezbednosnih službi, pet bespilotnih letelica je tokom noći neovlašćeno preletalo moldavsku državnu teritoriju. Ovaj ozbiljan incident je podigao stepen pripravnosti na najviši mogući nivo i podsetio na konstantne bezbednosne pretnje sa kojima se Kišinjev iznova suočava.

Trnovit put ka EU i problem Pridnjestrovlja

Printskrin/Președinția Republicii Moldova

Koji su to najveći politički izazovi koji su obeležili prethodne tri i po decenije samostalnosti Republike Moldavije i sa čime se ova zemlja danas bori, za Euronews Srbija analizirao je Isak Mihaj, ugledni politički analitičar iz Kišinjeva. Osvrćući se na istorijski momenat u kojem je integracija u Evropsku uniju postavljena kao apsolutni i glavni državni cilj, on ističe da je Moldavija tokom prethodnih godina uložila ogromne napore kako bi se približila evropskoj porodici, posebno u svetlu agresije koju je Rusija pokrenula protiv Ukrajine.

"Republika Moldavija dobija zaista mnogo podrške od svojih partnerskih zemalja, a tu se pre svega ističe tehnička podrška koja nam pomaže da postanemo sve bliži statusu punopravne evropske članice", objašnjava Mihaj.

On podseća da je prethodnih meseci zabeležen konkretan napredak kroz otvaranje određenih pregovaračkih klastera. Ipak, upozorava da put ka Evropskoj uniji iziskuje velika odricanja.

"Pred nama je jako puno posla. Moramo da primenimo izuzetno veliki broj teških reformi. Sve ovo se sprovodi u uslovima hibridnog rata koji protiv nas vodi Ruska Federacija, ali i uz sve teške ekonomske probleme koje naša država svakodnevno proživljava", naglašava on. Dodaje da je Moldavija i dalje jedna od najsiromašnijih zemalja regiona, što politički proces čini izuzetno teškim, dok će svaka predstojeća reforma nesumnjivo imati svoju visoku izbornu cenu za vladajuću strukturu.

Poseban balast za državnost predstavlja pitanje otcepljenog regiona Transnistrije (Pridnjestrovlja). Prema rečima sagovornika, u tom separatističkom delu stacionirana je ruska okupaciona vojska, što generiše nepremostive probleme.

"Mnogi građani u Moldaviji pitaju kako održati stabilnost. Vrlo je teško, jer Republika Moldavija naprosto nema sredstva da bi sama mogla da reintegriše tu regiju. Biće nam neophodna specijalna politička i ekonomska pomoć naših partnerskih zemalja", ukazuje Mihaj.

Kao moguća rešenja pominju se kiparski presedan ili model Slavonije, ali on ističe da Transnistrija danas figurira kao "mala Rusija na kapiji Evrope". Prisustvo ruske tajne policije, oružanih snaga i ogromnog političkog uticaja udaljava mogućnost rešenja, pogotovo kada se uzme u obzir nedostatak osnovnih ekonomskih resursa zvaničnog Kišinjeva.

Duboke društvene podele i demografska katastrofa

Printskrin/Youtube/Presidency of the Republic of Moldova

Pored teritorijalnih problema, moldavsko društvo se bori sa dubokim podelama koje ugrožavaju nacionalni identitet i socijalnu koheziju. Pitanje identiteta je pod stalnim udarom ruskih hibridnih operacija i mešanja.

"Pitanje jezika je goruće. Rusija aktivno podržava ideju o takozvanom moldavskom jeziku, koji bi bio odvojen od rumunskog identiteta. Takva nacionalistička retorika stvara klimu koju političari zloupotrebljavaju kako bi sakrili sopstvene neuspehe iz prethodnih trideset godina", objašnjava Mihaj.

On dodaje da koreni ovog spora potiču iz perioda Sovjetskog Saveza, a iako se danas građani sve više okreću Evropskoj uniji, proruski deo društva i dalje verno podržava narative usmerene iz Moskve. 

Zbog ovakvog stanja, Moldavija decenijama trpi masovnu emigraciju i demografsku katastrofu. Preko milion građana poseduje državljanstvo Rumunije, što im znatno olakšava odlazak u zemlje Evropske unije. Ograničeni pokušaji vlade da zadrži mlade do sada nisu dali rezultate, a velike strane investicije izostaju upravo zbog ruske pretnje.

Ipak, nada se polaže u novog predsednika vlade, biznismena Tofana, koji donosi veoma radikalne ideje. Njegova vlada pokušava da obezbedi značajnija evropska sredstva i stranu bilateralnu pomoć. Značajan korak u tom pravcu jeste i nedavna nominacija rumunskog političara Nasuija, poznatog po izuzetno radikalnim konceptima sličnim vizijama predsednika Argentine. Očekuje se da će njegov angažman doneti preko potrebnu reformu birokratskog državnog aparata i konačno pokrenuti zemlju sa mrtve tačke.