"Šamar" za EU sa severa Evrope: Island definitivno odustaje od članstva, šta to znači za ostale kandidate?

Island neće ponovo pokrenuti pregovore o članstvu u Evropskoj uniji nakon što je 58,2 odsto građana glasalo protiv na subotnjem referendumu. Da li ovo dovodi u pitanje sposobnost EU da privuče stabilne, bogate demokratije iz razloga koji prevazilaze puke finansije?

U subotu su Islanđani izašli na birališta kako bi odlučili da li zemlja treba da nastavi pregovore o pridruživanju Evropskoj uniji. Protiv je glasalo 52,8 odsto birača, čime je vlada ostala bez zvaničnog mandata za povratak za pregovarački sto.

Za razliku od drugih država kandidata, čije članstvo zavisi od dubokih institucionalnih reformi, slučaj Islanda je drugačiji. Reč je o bogatoj, stabilnoj zemlji koja je u velikoj meri usklađena sa demokratskim vrednostima i principima EU.

"U prethodnom procesu pristupanja, otvoreno je 27 od 35 pregovaračkih poglavlja, a 11 je privremeno zatvoreno. Štaviše, kroz Evropski ekonomski prostor (EEA) i Šengen, Island već primenjuje značajan deo zakonodavstva EU i duboko je integrisan u jedinstveno tržište", izjavila je Kristin Lojhtenmiler, šefica regionalnog programa za nordijske zemlje u fondaciji Konrad Adenauer.

Međutim, prema njenim rečima, ishod subotnjeg glasanja "prvenstveno odražava specifične političke i ekonomske okolnosti na Islandu" i ne bi trebalo da "posluži za donošenje širih zaključaka o proširenju EU".

Glasanje na Islandu takođe dovodi u pitanje širu bezbednosnu perspektivu EU, posebno jer se blok sve više oslanja na proširenje kako bi ojačao svoj globalni uticaj i bezbednost. Ovaj pristup postao je još važniji nakon izbijanja rata u Ukrajini, zategnutih odnosa sa Vašingtonom i sukoba na Bliskom istoku.

Razlozi za pristupanje

Kirill Makarov / Panthermedia / Profimedia

Pregovori o pristupanju sa Islandom odvijali bi se brzo jer ostrvo već primenjuje veliki deo zakona EU. "U prethodnom procesu pristupanja, otvoreno je 27 od 35 pregovaračkih poglavlja, a 11 je privremeno zatvoreno. Kroz Evropski ekonomski prostor i Šengen, Island već primenjuje značajan deo zakonodavstva EU i duboko je integrisan u jedinstveno tržište", podsetila je Lojhtenmiler.

Za vladu premijerke Kristrun Frostadotir, ponovno pokretanje pregovora o pristupanju bila je vodeća inicijativa. Namera je bila da se izgradi bolji bezbednosni štit i ekonomsko sidro za Island. Razlozi su obuhvatali ekonomske pritiske, poput inflacije koja je dostizala 10,2 odsto i kamatnih stopa od 9,25 odsto, kao i hitne bezbednosne pretnje usled nestabilnosti na Arktiku i diplomatskih trvenja oko Grenlanda. Uvođenje evra i ulazak u Carinsku uniju EU snizili bi troškove života i pomogli odbrambenim i suverenim interesima zemlje.

"Islanđani nisu glasali protiv Evrope - glasali su protiv viškova. Kada zemlja već ima jedinstveno tržište, Šengen i otvorene granice, marginalna vrednost mesta za stolom mora da nadmaši podeljenu kontrolu nad njenim ključnim resursima", izjavio je Mika Altola, poslanik Evropske narodne partije (EPP) i izvestilac u senci u Evropskom parlamentu za diplomatsku strategiju i geopolitičku saradnju EU na Arktiku.

Ukrajina i Moldavija takođe vide članstvo u EU pretežno kao bezbednosni izbor. Ruska invazija učinila je pristupanje EU ključnim za budućnost Ukrajine, dok se Moldavija suočava sa ruskim mešanjem i pritiscima. Obe zemlje su postale zvanični kandidati 2022. godine, formalno su otvorile pregovore 2024. i od tada paralelno napreduju kroz proces.

Članstvo bi obema državama omogućilo pristup celokupnom jedinstvenom tržištu EU i potencijalno milijardama evra iz evropskih fondova za modernizaciju, infrastrukturu i, posebno za Ukrajinu, obnovu.

U međuvremenu, Crna Gora i Albanija su trenutno predvodnici na Balkanu. Crna Gora pregovara od 2012. godine i već je otvorila sva 33 pregovaračka poglavlja, dok je Albanija, kandidat od 2014, ubrzala pregovore poslednjih godina. Za obe zemlje, članstvo obećava veće investicije i pristup fondovima i tržištima EU. Proces pristupanja je takođe osmišljen da podstakne unutrašnje reforme, posebno kada je reč o korupciji, nezavisnosti pravosuđa i vladavini prava.

Srbija, Severna Makedonija i Bosna i Hercegovina takođe vide članstvo kao put ka većem ekonomskom razvoju i političkoj stabilnosti, premda je napredak sporiji.

Najkomplikovaniji slučajevi su Gruzija i Turska. Gruzija je postala zvanični kandidat 2023. godine, ali je njen proces pristupanja zaustavljen usled zabrinutosti EU zbog nazadovanja demokratije i pravca njene vlade, uprkos snažnoj istorijskoj podršci javnosti evropskim integracijama. Turska je kandidat od 1999. godine, a pregovore je započela 2005, što je čini kandidatom sa najdužim stažom. Ipak, njeni pregovori su godinama zamrznuti zbog zabrinutosti u vezi sa stanjem demokratije, osnovnim pravima i vladavinom prava, kao i zbog sporova koji uključuju Kipar.

Da li proširenje donosi benefite EU?

Tanjug/AP/Marius Burgelman

Za EU, proširenje je najvažnije zbog bezbednosti i geopolitičkog uticaja, posebno od početka ruske invazije na Ukrajinu. Približavanje susednih zemalja bloku smanjuje nestabilnost na granicama i ograničava uticaj sila poput Rusije i Kine u istočnoj Evropi i na Zapadnom Balkanu.

Ukrajina i Moldavija su posebno važne za ovu strategiju zbog svog položaja na istočnom krilu EU. Integracija Zapadnog Balkana čvršće bi uvela region, koji je u velikoj meri okružen državama članicama EU, u evropske političke i bezbednosne strukture.

Veći blok bi takođe predstavljao veće tržište i brojniju populaciju, što bi moglo ojačati pregovaračku moć Evrope u oblastima trgovine, spoljne politike, energetike i bezbednosti, i to u vreme rastuće konkurencije između Sjedinjenih Američkih Država, Kine i Rusije.

Sa ekonomske strane, nove članice bi povećale obim jedinstvenog tržišta EU, stvarajući nove mogućnosti za trgovinu i investicije i pomažući u povezivanju evropskih transportnih, energetskih i lanaca snabdevanja. Zapadni Balkan, na primer, predstavlja važne tranzitne rute između različitih delova kontinenta i mogao bi igrati daleko veću ulogu u evropskim energetskim i infrastrukturnim mrežama.

Proširenje je takođe osmišljeno da promoviše demokratske i institucionalne reforme u zemljama koje teže članstvu. Kandidati moraju da ispune standarde EU o vladavini prava, nezavisnosti pravosuđa, osnovnim pravima i borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala pre nego što postanu članice.

Ovo Briselu daje polugu za podsticanje reformi van njegovih trenutnih granica i može ojačati sopstvenu bezbednost EU poboljšanjem saradnje u oblastima kao što su migracije, upravljanje granicama i prekogranični kriminal.

Kako država može ući u EU?

SEBASTIEN BOZON / AFP / Profimedia

Članstvo u EU je proces zasnovan na zaslugama koji zahteva od zemalja da se usklade sa vrednostima i zakonodavstvom EU. Svaka zemlja može podneti zahtev za pridruživanje, ali prvo mora ispuniti uslove iz Kopenhagena iz 1993. godine. To podrazumeva stabilne i demokratske institucije, poštovanje vladavine prava i ljudskih prava, funkcionalnu tržišnu ekonomiju i sposobnost preuzimanja obaveza članstva, uključujući primenu celokupnog evropskog zakonodavstva. Pregovori zvanično počinju kada se ovi uslovi ispune. Zatim Evropska komisija i Savet EU dodeljuju zemlji status kandidata.

Komisija započinje proces skrininga kako bi utvrdila koliko je kandidat pripremljen. Zatim kandidat mora da primeni pravo EU, a tamo gde je to potrebno, da sprovede reforme u 35 oblasti (tzv. "poglavlja") koje su podeljene u šest tematskih klastera. Oni obuhvataju osnove (kao što su pravosuđe, javna uprava, ekonomsko funkcionisanje i osnovna prava), unutrašnje tržište, konkurentnost, zelenu agendu, poljoprivredu i koheziju, kao i spoljne odnose. Poslednja dva poglavlja, "institucije" i "ostala pitanja", obuhvataju teme koje se pojave tokom pregovora, a nisu pokrivene drugim poglavljima.

Poglavlja se otvaraju pojedinačno i privremeno zatvaraju kada Komisija i Savet procene da je država ostvarila dovoljan napredak i sprovela adekvatne reforme.

Kada se sva poglavlja završe, Komisija donosi odluku o tome da li je zemlja spremna da postane članica EU, nakon čega sledi konačno zeleno svetlo Evropskog parlamenta i Saveta EU. Po donošenju pozitivne odluke, države članice i zemlja kandidat potpisuju i ratifikuju ugovor o pristupanju.

Pregovori mogu trajati godinama, iako Komisija nastoji da ubrza proces, u zavisnosti od sprovedenih reformi i političke stabilnosti samog kandidata. Proces je dugotrajan i zbog činjenice da svaki korak zahteva jednoglasnu saglasnost svih država članica. Mađarska je, na primer, godinama blokirala napredak Ukrajine, uprkos tome što je Kijev dobio status kandidata 2022. godine.

Među zemljama kandidatima, Crna Gora je predvodnik sa svim otvorenim i 18 privremeno zatvorenih poglavlja. Albanija je otvorila sva poglavlja i zatvorila tri, a sledi je Srbija, koja je otvorila 22 poglavlja i zatvorila dva. Moldavija i Ukrajina su otvorile poglavlja o osnovama i spoljnim odnosima, dok je Severna Makedonija još uvek u procesu skrininga. Pregovori sa Turskom zaustavljeni su još 2018. godine.