Mlazni dronovi menjaju rat u Ukrajini: Rusija tokom leta lansirala hiljade letelica

Rusija je tokom leta 2024. godine intenzivirala masovne napade mlaznim dronovima na Ukrajinu, stvarajući dodatni logistički i finansijski pritisak na ukrajinsku protivvazdušnu odbranu. Reč je o bespilotnim letelicama za čije obaranje ukrajinske snage moraju da koriste skupe rakete presretače.

Sve do leta ove godine, iznad ukrajinskih gradova uglavnom su leteli spori i bučni dronovi kamikaze, koji su dostizali brzinu od oko 180 kilometara na sat. Ukrajinska odbrana neretko ih je obarala i mitraljeskom vatrom. Međutim, krajem avgusta situacija se promenila, kada je ruska vojska izvela masovne napade mlaznim dronovima.

Moskva danas koristi tri glavna modela sa mlaznim pogonom - Geran 3, Geran 4 i Geran 5.

Geran 3 nastao je na bazi iranskog modela Šahed 136. Prvi primerci eksperimentalno su oboreni iznad Ukrajine početkom 2024. godine. Ovaj dron koristi kineski motor i može da leti brzinom od oko 330 kilometara na sat.

Geran 4 i Geran 5 predstavljaju potpuno nove ruske modele, koji su ušli u masovnu proizvodnju tokom proleća i leta 2023. godine. Geran 4 pokreće kineski turbomlazni motor snage 160 konjskih snaga, dok Geran 5 po izgledu i aerodinamici podseća na krstareću raketu sa sklopivim krilima.

Obe letelice mogu da dostignu brzine između 350 i 500 kilometara na sat, dok pojedini ukrajinski izvori navode i brzinu od 600 kilometara na sat. Opremljene su optičko-elektronskim kamerama, što omogućava operaterima da ih navode na velikim udaljenostima, čak i do 900 kilometara duboko u ukrajinsku teritoriju.

JLPPA / Bestimage / Profimedia

Novi dronovi predstavljaju veći izazov za ukrajinsku odbranu zbog tri ključne karakteristike - brzine, visine leta i načina upotrebe.

Za razliku od ranijih dronova koji su leteli brzinom od oko 180 kilometara na sat, novi modeli zahvaljujući turbomlaznim motorima mogu da razviju između 350 i 500 kilometara na sat. Na radarima izgledaju i ponašaju se gotovo identično kao krstareće rakete.

Drugi problem predstavlja visina leta. Mlazni dronovi mogu da lete i na visinama do 9.000 metara, zbog čega su prebrzi i previsoki za lako naoružane ukrajinske snage opremljene mitraljezima i sistemima Stinger.

Treći faktor je taktika. Ruske snage sada dronove lansiraju i tokom dana, sa ciljem da održavaju vazdušnu uzbunu satima, umaraju ukrajinsko stanovništvo i stvaraju ekonomski i logistički pritisak na ukrajinske snage. Time se Ukrajina primorava da troši skupe rakete za njihovo obaranje.

Koliko je letnji talas bio masovan?

Razmere upotrebe mlaznih dronova tokom leta bile su velike. Tokom juna korišćeni su relativno retko, dok je tokom jula broj lansiranih letelica naglo porastao na oko 1.500. Kulminacija je usledila u avgustu, kada je na Ukrajinu ispaljeno između 2.500 i 2.800 mlaznih dronova.

Tokom leta zabeležena su četiri velika koordinisana talasa masovnih napada na ukrajinsku teritoriju. U njima su mlazni dronovi korišćeni zajedno sa krstarećim i balističkim raketama.

Među gradovima koji su najviše stradali bio je Kijev, koji je predstavljao glavnu metu tokom ovog talasa napada. Tokom avgustovskih udara ukrajinska prestonica bila je pod gotovo neprekidnim vazdušnim uzbunama. Za dva dana, sirene su se oglasile čak 21 put, što je potpuno paralisalo svakodnevni život civila.

U napadima su pogođeni stambeni kvartovi, energetska infrastruktura i skladišta municije. Osim Kijeva, na udaru su bili i Krivi Rog, Harkov, drugi po veličini grad u Ukrajini, kao i lučki grad Odesa.

U četiri velika talasa napada ukupno je poginulo 80 ljudi, dok je više od 200 ranjeno.