Da li je ovo nova normalnost? Evropa pod ekstremnom sušom uz 280 tona uginule ribe i nuklearke na minimumu
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Evropa se ovog leta suočava sa ozbiljnom krizom vode. Dugotrajna suša, ekstremne temperature i nedostatak padavina ostavili su velike delove kontinenta bez dovoljno vode, dok se posledice osećaju u poljoprivredi, energetici, rečnom saobraćaju i prirodnim ekosistemima.
Problem je posebno vidljiv na velikim evropskim rekama. Dunav, Rajna i Po beleže veoma nizak vodostaj, dok se posledice manjka vode šire mnogo dalje od samih rečnih korita. Posebno je upečatljiva situacija kod nas u Srbiji.
Na Dunavu, u severnom delu zemlje, voda se u jednom bočnom rukavcu povukla toliko da su mali čamci ostali na ispucalom zemljištu, dok je riba zarobljena u sve manjim vodenim površinama. Temperatura vode prelazi 30 stepeni Celzijusa. Dugotrajna suša ovog leta teško je pogodila ekosisteme i poslovanje povezano sa vodom širom regiona, od Srbije i Slovenije do Bosne i Hercegovine, Češke, Rumunije i Mađarske.
Velike evropske reke pod pritiskom
Nizak vodostaj Dunava, Rajne i Poa sve više ugrožava transport, energetiku i poljoprivredu širom Evrope. Na Dunavu smanjenje dubine reke ograničava kapacitet teretnih brodova, zbog čega plovidba postaje skuplja i manje efikasna.
Reuters navodi da je povlačenje Dunava prošlog meseca doprinelo i ograničenjima rada nuklearnih reaktora u Mađarskoj i Rumuniji, jer visoke temperature i smanjen protok vode otežavaju sisteme za hlađenje.
Tanjug AP/Tamas Vasvari/MTI via AP
Istovremeno, nizak vodostaj Rajne predstavlja rizik za jednu od ključnih evropskih transportnih ruta, naročito za industrijske oblasti Nemačke i Holandije, dok na reci Po u Italiji manjak vode dodatno opterećuje poljoprivredu severne Italije i ograničava raspoloživost hidroenergije.
Kukuruz postaje jedna od najvećih žrtava suše
Prema Reutersu, Mađarska i Rumunija, važne članice Evropske unije kada je reč o proizvodnji kukuruza, posebno su teško pogođene kombinacijom suša, ekstremnih temperatura i nedostatka vode. Prema proceni Evropske komisije s kraja avgusta, ovogodišnja proizvodnja kukuruza u EU trebalo bi da iznosi oko 50,1 milion tona, što je približno petinu manje od proseka prethodne tri godine.
ROLAND SCHLAGER / APA / Profimedia
Povezane vesti
Mađarska bi ove godine mogla da bude prinuđena da uvozi kukuruz, dok Rumunija raspolaže sve manjim viškom za izvoz. Rumunija bi trebalo da proizvede oko osam miliona tona, više od polovine manje nego 2018. i 2019. godine. Mađarska bi, prema proceni, trebalo da proizvede oko 2,5 miliona tona, odnosno manje od trećine proizvodnje iz tih godina.
Rumunski izvoz kukuruza između 2023. i 2025. kretao se između 2,2 i 4,7 miliona tona godišnje, dok je početkom ove decenije prelazio sedam miliona tona.
Vrućina i suša ugrožavaju poljoprivredu i riblji fond
Reuters dalje navodi da su prosečne maksimalne temperature u Mađarskoj tokom juna i jula u poslednjoj deceniji bile 3,1 stepen Celzijusa iznad proseka za period od 1961. do 1990. godine, dok je u Rumuniji odstupanje iznosilo oko tri stepena. Istovremeno, zemljištu nedostaje vlaga, a Mađarska i Rumunija beleže posebno nepovoljne pokazatelje anomalija vlažnosti zemljišta.
Posledice se osećaju i među poljoprivrednicima. Kako piše Reuters, farmer Stefan Moraru ulagao je u sisteme za navodnjavanje, ali je kanal koji snabdeva njegova polja vodom bio van funkcije od sredine jula. Njegova poruka je jednostavna: oprema za navodnjavanje može da se kupi, ali bez vode ona nema svrhu.
Fortune, sa druge strane, ukazuje na razmere posledica po riblji fond i industriju uzgoja ribe. Oko 99 odsto teritorije Mađarske bilo je izloženo ozbiljnim ili ekstremnim uslovima suše. Posebno je pogođena Velika mađarska ravnica, ali posledice trpi i industrija uzgoja ribe.
Euronews Srbija
Od približno 27.000 hektara ribnjaka, osušilo se 1.588 hektara, što je na 20 farmi dovelo do uginuća gotovo 280 tona ribe. Procenjeni gubitak prihoda dostigao je 1,3 milijarde forinti, odnosno oko 4,2 miliona dolara.
Prema pisanju Fortune, problemi nisu ograničeni na Mađarsku. U Rumuniji je ribarstvo pretrpelo štetu već tokom 2023. i 2024. godine, a posledice se osećaju i danas jer proizvodni ciklus traje između tri i četiri godine. U Češkoj ribari smanjuju ili privremeno obustavljaju hranjenje ribe, aeriraju ribnjake, a tamo gde je neophodno, potpuno ih prazne. U Bosni i Hercegovini naročito je pogođen uzgoj pastrmke, dok su u Sloveniji vatrogasci pumpali vodu u jezero Pristava kako bi sprečili masovno uginuće ribe. U jezero je tom prilikom dopremljeno oko osam miliona litara vode.
Povezane vesti
Mediteran se zagrejao, a septembar donosi novi rizik
Euronews navodi da će prvi dani septembra ostati veoma topli u oblasti Mediterana. Prognoze platforme WFY24 pokazuju prosečne maksimalne temperature od oko 35 stepeni Celzijusa u Rimu, 34 u Atini i 33 u Madridu.
Sever Evrope trebalo bi da bude znatno svežiji i nestabilniji, uz temperature oko 21 stepen u Berlinu i 20 u Londonu, dok su obilnije padavine već prekinule toplotni talas u delovima Velike Britanije, Nemačke i Francuske. "Septembar i oktobar su sezona bujičnih poplava u Mediteranu", navodi za Euronews Ioanna Vergini, osnivačica WFY24.
Kombinacija toplog mora i hladnijeg vazduha može da podstakne snažne vremenske sisteme, uključujući pojavu poznatu u Španiji kao DANA, izolovanu depresiju na velikim visinama, odnosno "hladnu kap". Upravo takav obrazac bio je povezan sa smrtonosnim poplavama u Valenciji u oktobru 2024. godine.
Tanjug AP/Eric Gay
Povezane vesti
Evropa između suše i poplava
Ovogodišnja kriza pokazuje da se problem vode u Evropi više ne može posmatrati samo kroz količinu padavina. Kada vode nema dovoljno, posledice se prenose na poljoprivredu, transport, energetiku i ekosisteme. A kada posle dugotrajne toplote i suše stignu obilne padavine, one mogu prerasti u bujične poplave.
Evropa se zato suočava sa sve složenijim vodnim rizikom, problem nije samo u tome što vode ima premalo, već i u tome što ona sve češće ne dolazi onda kada je najpotrebnija.
Komentari (0)