Da li je električna energija u EU dovoljno "raznolika"? Obnovljivi izvori energije padaju iz godine u godinu

Više od polovine ukupne električne energije proizvedene u Evropskoj uniji tokom drugog kvartala 2026. godine poticalo je iz obnovljivih izvora, pokazuju novi podaci Evrostata. Uprkos tom rezultatu i nastojanjima Unije da ubrza prelazak na domaću i čistu energiju, zabeležen je blagi pad učešća obnovljivih izvora u poređenju sa istim periodom prošle godine, dok je potrošnja gasa ostala u porastu.

Prema zvaničnim statističkim podacima, obnovljivi izvori su u drugom tromesečju učestvovali sa 54,1 odsto u ukupnoj proizvodnji struje u EU, što je neznatno manje u odnosu na 54,3 odsto koliko je zabeleženo u istom periodu lane.

Ukupna proizvodnja električne energije u bloku porasla je za 3,2 procenta na godišnjem nivou. Međutim, dok je proizvodnja iz obnovljivih izvora u tom periodu zabeležila rast od 2,8 procenata, proizvodnja iz gasnih elektrana porasla je za 3,9 procenata.   

Najveći zamajac unutar zelenog sektora zabeležila je solarna energija, čiji je udeo u ukupnoj proizvodnji iz obnovljivih izvora skočio na 41,6 odsto, naspram prošlogodišnjih 37 procenata.   

Suša u Evropi smanjila proizvodnju u hidroelektranama

Stručnjaci ukazuju da zabeleženi trendovi naglašavaju potrebu za raznovrsnijim energetskim miksom koji kombinuje hidroenergiju, vetar i sunce.

Džonatan Brojgel, analitičar energetskog sektora u Institutu za energetsku ekonomiju i finansijsku analizu (IEEFA), ističe da su sušni uslovi i vrelo leto u Evropi znatno oslabili hidroenergetski potencijal, naročito u alpskom regionu gde je dotok vode dostigao rekordno niske nivoe.   

Analitička kuća Montel upozorila je početkom trećeg kvartala da je priliv vode u akumulacije i rečne elektrane u Austriji i Švajcarskoj bio skoro 50 procenata ispod višegodišnjeg proseka:   

Proizvodnja u Austriji u julu iznosila je svega 51 odsto od uobičajenog 15-godišnjeg proseka usled nedostatka padavina, dok je u Švajcarskoj zabeležen pad na 48 odsto normalne proizvodnje.   

Proizvodnja u Nemačkoj i Francuskoj je takođe pretrpela pad, dostigavši 63 odsto, odnosno 68 odsto uobičajenog nivoa, piše Euronews.

Uobičajeno je da povećana proizvodnja iz solarnih kapaciteta nadoknadi pad hidroenergije. Solarni sektori su do sada EU uštedeli 35,4 milijarde evra izbegnutog uvoza gasa, ali povećanje ovih kapaciteta i dalje nije uspelo u potpunosti da suzbije proizvodnju iz gasa, koja je u drugom kvartalu porasla za 0,1 odsto, zadržavajući udeo gasa na 13,3 procenta.   

Brojgel napominje da slaba proizvodnja iz vetra i vode ponovo primorava članice da se oslanjaju na gas, što ukazuje na neophodnost većih kapaciteta za skladištenje i veće fleksibilnosti unutar solarnih sistema.   

Letonija na čelu energetske tranzicije, najlošiji rezultati na Malti i u Českoj

Kada je reč o pojedinačnim državama članicama, najveći udeo obnovljivih izvora u neto proizvodnji električne energije tokom drugog kvartala zabeležila je Letonija sa 97,7 odsto, oslanjajući se primarno na hidroenergiju i sunce. Na drugom i trećem mestu nalaze se Danska sa 94,3 odsto i Hrvatska sa 92,2 procenta.   

Na začelju liste po udelu čiste energije u proizvodnji našle su se Slovačka sa19,8 procenata, Češka sa 20,9 i Malta sa 24,5 procenata.      

Pri tumačenju ovih podataka napominje se da udeo obnovljivih izvora u neto proizvodnji električne energije nije istovetan njihovom udelu u bruto potrošnji struje.