Rusija gubi veliki broj vojnika na frontu, Putin spreman na veliku mobilizaciju? Ivaščenko: Ostaju bez resursa do 2028.

Kako položaj Rusije postaje sve nezavidniji, šef ukrajinske vojne obaveštajne službe izneo je upečatljivu procenu: Rusiji bi praktično moglo ponestati resursa potrebnih za nastavak rata do 2028. godine. Govoreći nakon što je Ukrajina nedavno ponovo preuzela područje oko Limana u istočnom Donbasu, Oleh Ivaščenko rekao je da Moskva ima dovoljno vojnih i ekonomskih resursa za otprilike još godinu dana, ali da će, prema njegovom mišljenju, oni biti iscrpljeni do 2028. godine.

Brojke na kojima se ova procena zasniva su veoma ozbiljne. Rusija navodno svakog dana regrutuje između 1.000 i 1.200 ljudi za ratne napore. Međutim, prema procenama ukrajinske obaveštajne službe, ruski gubici na frontu premašuju 1.400 ljudi dnevno, pri čemu je oko 60 odsto njih poginulo. To nije održiv model ratovanja, piše britanski Telegraf. 

Zaista, to mogućnost nove ruske mobilizacije čini mnogo više od pukog nagađanja. Vladimir Putin je već pokazao da je spreman da žrtvuje izuzetno veliki broj ruskih vojnika kako bi održao svoju ofanzivu. Telegraf navodi da postoji politička granica do koje on može da nastavi da čini to, a da pritom ne počne da mobiliše sinove ruske srednje klase i elite. Upravo tu opasnost po Kremlj postaje akutna.

Ako mobilizacija stigne do Moskve i Sankt Peterburga, a porodice koje su do sada bile zaštićene od direktnih posledica rata iznenada vide svoje sinove kako se šalju u Donbas, političke posledice po Putina mogle bi da uslede znatno pre 2028. godine.

Bitka za Liman takođe pokazuje nešto što je strateški veoma važno. Ukrajina je pokazala šta može da se postigne kada se kombinovano delovanje različitih rodova vojske pravilno integriše: tenkovi, pešadija, artiljerija, dronovi i vazdušne snage deluju zajedno, umesto da se koriste kao odvojene sposobnosti.

profimedia

Prema izveštajima, Ukrajina je povratila više od 75 kvadratnih milja teritorije u Donbasu, što predstavlja prvo značajnije pomeranje linije fronta u poslednje dve godine. Međutim, postoji važna napomena. Ovakve operacije ne odvijaju se preko noći. Ukrajinska vojska je verovatno provela mesece u pripremama, obuci i uvežbavanju pre nego što je pokrenula veliku protivofanzivu.

Rusija, nasuprot tome, sve više izgleda kao da radi suprotno. Njeni regruti prolaze kroz ograničenu obuku pre nego što budu upućeni na front, dok se novoregrutovani vojnici koriste za popunjavanje praznina u ruskim linijama. 

U nekim sektorima vojnici mogu biti upućeni u borbu sa očekivanim životnim vekom koji se meri danima, a ne nedeljama. Na takvoj osnovi nije moguće izgraditi uspešnu savremenu vojsku.

Ukoliko Rusija ne uspe da suštinski promeni ovu jednačinu, smanjenjem stope gubitaka, uz istovremeno povećanje kvaliteta i broja regruta, procena Ivaščenka počinje da deluje manje kao optimizam, a više kao aritmetika.

Druga navodna Putinova strategija podjednako je sumorna: naneti dovoljno patnje ukrajinskim civilima kako bi Kijev i ukrajinski narod na kraju kapitulirali. To je ista logika koju Rusija primenjuje i drugde.

Tanjug/AP/Mikhail Klimentyev, Sputnik, Kremlin Pool Photo

Ivaščenkova procena, posmatrana izolovano, teško da može promeniti tok rata. Međutim, kada se posmatra zajedno sa nedavnim ukrajinskim uspesima na ratištu, sve sofisticiranijim sposobnostima ukrajinskih dronova, tehnološkom podrškom neočekivanih saveznika poput Ujedinjenog Kraljevstva i sve većom sposobnošću Ukrajine da sprovodi prave operacije kombinovanog delovanja različitih rodova vojske, strateška slika postaje znatno zanimljivija.

Rusija se ne nalazi nužno na ivici kolapsa. Ali njenu sposobnost da beskonačno dugo održava ovaj rat više ne bi trebalo uzimati zdravo za gotovo. Ključno pitanje je, stoga, šta će ukrajinski saveznici učiniti sledeće.

Ako Sjedinjene Države, a pre svega Donald Tramp, i Evropa prepoznaju da Rusija možda ima ograničen vremenski period u kojem može vojno da nastavi ovim tempom, pruža im se prilika da pomognu Ukrajini da to iskoristi. Cilj ne bi trebalo da bude beskrajan rat. Cilj bi trebalo da bude da se Ukrajina dovede u što snažniju poziciju za pregovore o pravednom i trajnom miru, zaključuje britanski Telegraf.