Najstarija vinova loza na svetu i dalje rađa: U Mariboru održana 40. berba

U Mariboru je održana 40. tradicionalna berba grožđa sa najstarije vinove loze na svetu. Stara više od četiri i po veka, preživela je ratove, požare, bolesti i poplave, a ove godine odolela je i rekordnim vrućinama.

Na obali Drave, uz zid stare kuće u Mariboru, već više od četiri i po veka raste vinova loza koja je postala jedan od simbola Slovenije. Zasađena je u drugoj polovini 16. veka, a vidi se i na najstarijem poznatom crtežu ovog mesta iz 1657. godine. Reč je o sorti Žametovka, poznatoj i kao modra kavčina.

Njenu izuzetnu starost stručnjaci su potvrdili tokom 20. veka, a 2004. godine upisana je u Ginisovu knjigu rekorda kao najstarija vinova loza na svetu koja i dalje daje rod. Svake godine pušta nove izdanke, lista, cveta i donosi grožđe koje se ručno bere i pretvara u vino.

Raste na mestu koje je nekada bilo deo gradskih utvrđenja, kada je Maribor bio izložen osmanskim napadima. Tokom Drugog svetskog rata, kuća uz koju raste delimično je porušena u savezničkom bombardovanju, ali je loza ostala netaknuta.

Posle izgradnje brane na Dravi 1963. godine, promenjeni su uslovi oko korenovog sistema, pa je loza tokom 70-ih godina počela da propada. Stručnjaci su uklonili oštećene delove i pažljivim orezivanjem uspeli da je oporave. Od tada je berba postala tradicionalna gradska svečanost. Ove godine održana je jubilarni 40. put.

U prosečnoj godini loza rodi između 35 i 55 kilograma grožđa, od čega se proizvede oko 100 malih flaša vina. One se uglavnom čuvaju kao simbolični i diplomatski pokloni, pa je značaj berbe mnogo veći od količine proizvedenog vina.

Posle leta sa ekstremnim vrućinama, šećer u bobicama dostigao je visoke vrednosti neuobičajeno rano. Sredinom avgusta bio je na nivou koji je pre gotovo četiri decenije zabeležen tek početkom oktobra. Ipak, visoke temperature nisu ugrozile rod.

Ova loza danas nije samo istorijski spomenik, već živi deo mariborske vinske tradicije. Ipak, za razliku od građevine, živ organizam ne može zauvek da se obnavlja. Koliko će još dugo ova loza rađati, niko ne može da zna.

Za sada, posle više od 450 godina, ona i dalje svakog septembra daje razlog da se podigne čaša u njenu čast.

Detaljnije pogledajte u videu iznad teksta.