Evropa ponovo izlazi na izbore: Od Španije do Francuske, ko će oblikovati EU posle 2027?

Vanredni izbori u Španiji 29. novembra mogli bi da budu mnogo više od promene vlasti u Madridu. Ishod glasanja mogao bi da utiče i na odnos snaga unutar Evropske unije, u trenutku kada se tradicionalna centristička većina u Briselu suočava sa sve snažnijim pritiskom sa desnice. Posle Španije slede izbori u Francuskoj, Italiji i Poljskoj.

Evropa ulazi u period guste izborne političke aktivnosti. Prva velika stanica biće Španija, gde će građani 29. novembra birati novi saziv parlamenta. Nekoliko meseci kasnije, u aprilu i maju naredne godine Francuzi će izabrati predsednika. Tokom iste godine očekuju se parlamentarni izbori u Italiji i Poljskoj, dok su izbori predviđeni i u nizu manjih evropskih država.

To nisu izbori koji će svuda imati isti karakter. Ali dolaze u trenutku kada se Evropska unija suočava sa ratom u svom susedstvu, pritiskom na javne finansije, migracijama, rastom troškova života i promenom političkog odnosa snaga. Reuters je među faktorima koji mogu otežati donošenje velikih odluka na nivou EU izdvojio upravo predstojeće izbore u Španiji, Francuskoj, Italiji i Poljskoj.

Ali postoji još jedan razlog zbog kojeg su španski izbori važni.

Prema analizi Euronewsa, eventualni odlazak Pedra Sančeza sa vlasti mogao bi da oslabi socijaliste ne samo u Madridu već i u institucijama EU. Socijaldemokratska grupa u Evropskom parlamentu (S&D), mogla bi da zauzme konfrontiraniji stav prema Evropskoj narodnoj partiji (EPP), koja okuplja stranke desnog centra, i prema Evropskoj komisiji Ursule fon der Lajen.

Drugim rečima, pitanje nije samo ko će vladati Španijom, već i da li će se posle španskih izbora promeniti ravnoteža između evropskog centra i desnice.

Španija: Izbori koji počinju stambenom krizom

Španski premijer Pedro Sančez raspisao je 5. oktobra prevremene parlamentarne izbore za 29. novembar 2026. godine. To je zvanično potvrdila i španska vlada. Sančez je najavio raspuštanje parlamenta i izbore osam meseci pre prvobitno očekivanog termina. Neposredni politički povod bila je serija poraza njegove manjinske vlade u parlamentu, posebno oko mera za rešavanje stambene krize.

Parlament je odbacio dva dekreta o stanovanju, što je Sančez iskoristio kao razlog za raspisivanje prevremenih izbora.

Stanovanje je u Španiji postalo jedno od najosetljivijih političkih pitanja. Rastuće rente, visoke cene nekretnina i nedostatak dostupnih stanova izazvali su snažno nezadovoljstvo, dok je vlada pokušavala da uvede mere kojima bi ublažila pritisak na tržištu.

Tanjug AP/Andrea Comas

Reuters navodi da Sančez pokušava da upravo pitanje stanovanja postavi u središte predizborne kampanje. Ali kampanja neće biti samo o stanovima. Na stolu će biti migracija, javne službe, ekonomija, regionalna autonomija i odnos između PSOE-a, konzervativnog Partido Populara (PP) i Voxa.

Prema aktuelnim anketama koje citira Reuters, opozicioni desni blok trenutno ima bolju poziciju od Sančezovog levog centra. Međutim, sastav buduće vlade zavisiće od rasporeda mandata i sposobnosti stranaka da naprave parlamentarnu većinu.

Upravo tu počinje evropska dimenzija španskih izbora.

Zašto bi pad Sančeza bio važan u Briselu?

Sančez je trenutno jedan od najvažnijih socijaldemokratskih premijera u Evropskoj uniji. Evropska komisija na čelu sa Ursulom fon der Lajen oslanja se na parlamentarnu većinu koju čine Evropska narodna partija (EPP), Obnovimo Evropu (Renew Europe) i Socijaldemokrate (S&D), dok Zeleni i Evropska slobodna alijansa (EFA) uglavnom podržavaju Komisiju, iako nisu deo formalnog dogovora koji čini njenu osnovnu većinu.

Ta ravnoteža već nije potpuno stabilna. Euronews navodi da EPP na pojedinim pitanjima sve češće pronalazi alternativne većine sa desničarskim poslanicima, uključujući pitanja migracije, korporativne održivosti i zaštite životne sredine. Istovremeno, deo socijalista strahuje da bi dalje slabljenje centra moglo da otvori prostor za još veći uticaj desnice.

U tom kontekstu, gubitak vlasti socijalista u Madridu imao bi simboličku, ali potencijalno i institucionalnu težinu.

Prema analizi Euronewsa, nekoliko zvaničnika EU ocenjuje da bi Socijaldemokrate u slučaju Sančezovog poraza mogli da bude manje spremni na kompromise sa EPP-om i kritičniji prema agendi Ursule fon der Lajen. Jedan od sagovornika Euronewsa ocenio je da je Sančez bio važan faktor stabilnosti i da je često pomagao u pronalaženju kompromisa između socijalista i EPP-a.

To otvara zanimljivo pitanje: koliko evropski politički sistem zavisi od toga ko sedi u nacionalnim prestonicama?

AP Photo/Francois Walschaerts

Španija i borba za politički centar Evrope

Evropski parlament nije direktno povezan sa nacionalnim izborima na isti način kao nacionalni parlamenti. Međutim, nacionalne vlade imaju veliki uticaj na Evropski savet, dok političke partije i njihovi lideri grade savezništva preko granica.

Zbog toga bi promena vlasti u Madridu promenila i političku težinu španske delegacije unutar evropskog sistema.

Euronews navodi i jedan konkretan institucionalni test: budućnost rukovodstva grupe Socijaldemokrata u Evropskom parlamentu. Irače Garsija Perez trenutno je kandidatkinja za ponovni izbor na čelo grupe, a rok za podnošenje kandidatura je 13. oktobar. Još značajniji je širi odnos između EPP-a i Socijaldemokrata.

Prema neformalnom dogovoru centrističkih grupa sa početka ovog saziva Evropskog parlamenta, predsedavanje parlamentom trebalo bi da bude podeljeno između najvećih političkih grupa.

SEBASTIEN BOZON / AFP / Profimedia

Euronews navodi da bi eventualni Sančezov odlazak mogao da promeni pregovaračku poziciju socijalista i da otvori nova pitanja oko budućeg rasporeda funkcija u institucijama EU. To su, međutim, scenariji, a ne odluke koje su već donete.

Euronews ocenjuje da bi eventualni Sančezov poraz mogao da ima posledice i van Španije, pre svega kroz promenu odnosa snaga između socijaldemokrata i Evropske narodne partije u institucijama EU. Prema sagovornicima tog medija iz evropskih institucija, Socijaldemokrate bi u tom slučaju mogle da budu manje spremni na kompromise sa EPP-om i kritičniji prema agendi Ursule fon der Lajen, ali bi, kako se dodaje, mogao da bude deo šireg političkog pomeranja koje se već vidi u nekoliko država članica.

Francuska: najveći test dolazi nekoliko meseci kasnije

Ako Španija otvara novi evropski izborni ciklus, Francuska bi mogla da bude njegov najveći politički događaj. Francuzi će predsednika birati u dva kruga: 18. aprila 2027. prvi krug, a 2. maja drugi. Datume je zvanično potvrdila francuska administracija.

Tanjug/AP/Stephanie Lecocq

Francuski izbori dolaze u trenutku duboke političke fragmentacije. Posle Makronovog predsedavanja, francuska politika više nije jednostavno podeljena između tradicionalne levice i desnice. Centar je oslabio, dok radikalna levica i desnica imaju značajne biračke baze.

Istovremeno, Francuska ima ozbiljan problem javnih finansija. Reuters je početkom oktobra izvestio da politička fragmentacija otežava sposobnost zemlje da usvoji budžet i sprovede fiskalnu konsolidaciju. Zato će francuska kampanja biti mnogo više od pitanja ko će naslediti Makrona. Biće to rasprava o javnom dugu, socijalnoj državi, migraciji, EU, bezbednosti i ulozi Francuske u Evropi.

Italija: Meloni ulazi u završnicu mandata

U Italiji izbori nisu pred vratima, ali su već deo političkog računa. OSCE/ODIHR ih trenutno vodi za 2027. godinu, bez preciziranog datuma. Italijanska vlada za sada šalje signal da želi da mandat završi do kraja.

Premijerka Đorđa Meloni je odbacila spekulacije o prevremenim izborima, dok su iz vlade stizale procene da bi glasanje moglo da bude održano u oktobru 2027.  

Tanjug/AP/Roberto Monaldo /LaPresse

Italija je važna zato što pokazuje kako nacionalno-konzervativna desnica može da bude deo evropskog institucionalnog sistema, a istovremeno da zadrži snažan nacionalni politički identitet.

Pred izbore će zato biti važno pitanje odnosa između nacionalnih političkih prioriteta i evropskih fiskalnih pravila.

Poljska: bezbednost postaje izborna politika

Poljska će parlamentarne izbore takođe imati 2027. godine, prema aktuelnom kalendaru OSCE/ODIHR-a. Ali politički sukob u Poljskoj već sada ima veliki značaj za Evropu.

Vlada Donalda Tuska suočena je sa predsednikom Karolom Navrockim, a pitanja odnosa prema EU, Ukrajini, Rusiji i bezbednosti sve više postaju deo unutrašnje politike.

Tanjug/AP/Robert Hegedus/MTI

Poljska je 6. oktobra objavila plan da u narednih pet godina uloži 102,4 milijarde zlota, odnosno oko 26 milijardi dolara, u civilnu zaštitu i bezbednost stanovništva.

Za razliku od Španije, gde su stanovanje i migracija u prvom planu, u Poljskoj će bezbednost i dalje biti jedna od centralnih političkih tema.

To pokazuje koliko će evropski izborni ciklus biti različit od zemlje do zemlje.

Jedan izborni ciklus, različita pitanja

Ako se pogleda širi kalendar, izborna sezona je još gušća. Prema OSCE/ODIHR-u, nakon Španije slede parlamentarni izbori u Estoniji 7. marta 2027. i Finskoj 18. aprila, dok su francuski predsednički izbori 18. aprila i 2. maja. Tokom 2027. očekuju se i izbori u Slovačkoj, Grčkoj, Poljskoj i Italiji.

Neće svi ti izbori imati isti evropski značaj. Ali će imati jednu zajedničku posledicu: nacionalne vlade će sve više morati da balansiraju evropske odluke sa sopstvenim biračkim telom.
To je posebno važno u pitanjima koja su politički skupa - migracija, budžetska disciplina, odbrana, klimatska politika i odnos prema Rusiji.

U nekim zemljama jačaju nacionalno-konzervativne i radikalno desne stranke, u drugim levica pokušava da obnovi svoju poziciju. Negde birače više zanimaju stanovanje i cene, a negde bezbednost ili migracija. Ono što se može reći jeste da tradicionalna centristička većina u institucijama EU više nije politički jednostavna kao ranije.

Euronews navodi procenu jednog od svojih sagovornika da bi eventualni gubitak vlasti socijalista u Madridu značio smanjenje uticaja Socijaldemokrata u Evropskom savetu kakvo, prema njegovom mišljenju, nije viđeno decenijama. 

U istom tekstu Tobajas Gerhard Šminke iz Europe Elects navodi da bi, ukoliko premijer Španije ubuduće dolazi iz PP-a, Danska, Litvanija i Malta ostale među retkim državama sa vladama levog centra. I tu se vidi šira evropska slika. Ako se vlasti u nekoliko velikih država istovremeno pomere udesno, menja se i politički kontekst u kojem donosi odluke Brisel.

Španija je možda početak, a ne izolovan događaj

Na kraju, možda je upravo to najvažniji razlog zbog kojeg španske izbore treba posmatrati šire. Ipak, 29. novembra Španci neće glasati za novu Evropsku komisiju, niti će direktno odlučivati o budućnosti Evropskog parlamenta. Glasaće o stanovanju, migraciji, ekonomiji, regionalnoj politici i vlastitoj vladi. Ali posledice tog glasanja neće ostati samo u Madridu.

Ako Sančez ostane na vlasti, evropski socijaldemokratski blok zadržaće jednog od svojih najvažnijih premijera. Ako izgubi, Socijaldemokrate će izgubiti jednu od najvećih socijalističkih vlada u EU, dok bi Madrid mogao da dobije vladu predvođenu konzervativnim PP-om, uz pitanje kakvu bi ulogu u toj većini imao Vox.

To nije isto što i automatski zaokret cele Evropske unije udesno. Ali bi bio jedan od događaja koji bi taj zaokret mogli da učine politički vidljivijim. A onda, nekoliko meseci kasnije, dolazi Francuska. Posle nje Italija i Poljska.

I zato se evropski izborni ciklus 2026–2027 ne može posmatrati kao niz nepovezanih nacionalnih glasanja. To je niz političkih odluka koje će, jedna po jedna, menjati prostor u kojem Evropska unija donosi svoje odluke.