Španija zbog stambene krize na ulicama, Sančez najavljuje 21 meru: Može li stanodavac tek tako da podigne kiriju?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Španiju je stambena kriza dovela do političke raskrsnice. Nakon masovnih protesta zbog visokih troškova stanovanja i sve težeg položaja podstanara, vlada Pedra Sančeza najavila je 21 hitnu meru za rešavanje krize, ali je istovremeno pretrpela težak poraz u parlamentu. Sančez je potom raspisao vanredne parlamentarne izbore za 29. novembar, iako su oni prvobitno bili planirani za leto 2027. godine. U središtu političke krize našao se slučaj 87-godišnje žene koja je iseljena iz svog doma u Madridu, što je izazvalo snažne reakcije širom zemlje.
Vlada Španije odobrila je paket od 21 mere nakon masovnih demonstracija tokom vikenda, koje su bile usmerene protiv načina na koji se vlast suočava sa stambenom krizom. Protesti su održani širom zemlje, a u Barseloni su u ponedeljak izbili i sukobi sa policijom.
Ono što je počelo kao veliki mirni marš pretvorilo se u nasilje kada su se grupe od nekoliko stotina aktivista sukobile sa policijom, gađale je kamenjem i zapalile kontejnere za smeće.
Proteste je dodatno podstakao slučaj 87-godišnje Marije del Karmen Abaskal, koja je prošlog meseca iseljena iz svog doma u Madridu. Sančez je, govoreći o njenom slučaju, poručio da neće dozvoliti da se ponove slična iseljenja.
"Nećemo dozvoliti više nijedno iseljenje poput onog koje je doživela Marikarmen, niti poput onih koja su se dogodila nakon ukidanja uredbi", rekao je Sančez.
21 mera za stambenu krizu
Među 21 odobrenom merom nalaze se olakšavanje iznajmljivanja ili kupovine novog doma, produženje zaštite od iseljenja za ugrožene stanovnike, regulisanje iznajmljivanja soba, uvođenje novog poreza na sezonsko izdavanje nekretnina i zabrana špekulativne kupovine nekretnina.
Tanjug/AP/Andrea Comas
Predviđene su i poreske olakšice za vlasnike nekretnina i stanare koji redovno plaćaju svoje obaveze. Vlada će takođe osnovati fond od 10 milijardi evra za obezbeđivanje kredita do 50.000 evra za kupovinu prvog doma, kao i subvencije za izgradnju.
Povezane vesti
Sančez je pozvao i političke protivnike da podrže mere, uz poruku da nije reč o ideološkom pitanju, već o "zdravom razumu".
"Mnogi Španci čekaju rešenja, ne samo oni koji se okupljaju na gradskim trgovima, niti hiljade demonstranata na ulicama. Govorim o milionima građana koji čekaju da njihovi predstavnici pokažu hrabrost i suprotstave se moćnicima, umesto da im se povinuju", rekao je španski premijer.
Međutim, put do usvajanja mera nije bio jednostavan. Donji dom parlamenta odbacio je dva zakonska dekreta koje je vlada pripremila kao odgovor na stambenu krizu. Mere nisu prošle uprkos pregovorima u poslednjem trenutku, čiji je cilj bio da se obezbedi potrebna podrška.
Sančezova koaliciona vlada nema većinu u parlamentu, pa je za veliki deo svog programa morala da pregovara sa različitim političkim partnerima od glasanja do glasanja. Posle novog poraza, premijer je tokom vikenda razgovarao sa ministrima i visokim funkcionerima svoje Socijalističke partije (PSOE), kako bi procenio da li da nastavi mandat ili raspiše prevremene izbore.
Vanredni izbori 29. novembra
Sančez je potom saopštio da će Španija 29. novembra izaći na parlamentarne izbore. Redovni izbori prvobitno su bili zakazani za leto 2027. godine.
Mere koje je vlada odobrila moraće da ratifikuje privremeni parlament, nakon što je redovni parlament raspušten zbog raspisivanja vanrednih izbora. Privremeno telo ima 69 članova, za razliku od 350 poslanika u redovnom parlamentu. Sančezovoj koaliciji za usvajanje mera biće potrebno 35 glasova.
Tanjug AP/Manu Fernandez
Alehandro Kiroga, profesor političkih nauka na Univerzitetu Komplutense u Madridu, ocenio je da je usvajanje uredbi u privremenom parlamentu ustavno, ali i politički neophodno za Sančeza.
Povezane vesti
"Ne mislim da je Sančez imao alternativu. Ako raspisujete vanredne izbore kako biste zadržali pažnju javnosti na stambenom pitanju, ne možete samo da sedite skrštenih ruku i ništa ne preduzmete po tom pitanju. To ne bi bilo mudro", rekao je Kiroga.
Stambena kriza sve veći politički problem
Rastući troškovi i nedostatak stambenog prostora onemogućavaju mnogim Špancima da priušte sebi nekretninu, uprkos snažnom ekonomskom rastu četvrte najveće evropske ekonomije.
Demonstranti zahtevaju snažniju zaštitu stanara, mere za borbu protiv prevara i zabranu iseljenja u slučajevima kada alternativni smeštaj nije dostupan.
Povezane vesti
Stambeno pitanje tako je postalo jedno od ključnih političkih pitanja u zemlji, dok pritisak na Sančezovu vladu raste i zbog sve krhkije parlamentarne većine.
Novinar Euronewsa iz Španije Huan Karlos de Santos Paskval ocenio je da je upravo neuspeh vlade da u parlamentu usvoji dva ukaza povezana sa stambenom krizom bio ključni razlog za raspisivanje izbora.
"Glavni razlog je bio to što dva ukaza koji su se odnosili na stambenu krizu nisu prošla u parlamentu. Sančez je pokušavao da pregovara sa različitim partijama, ali je praktično svaki glas u parlamentu postao nova pregovaračka bitka", naveo je de Santos Paskval.
Prema njegovim rečima, Sančez je procenio da bi nastavak političke agonije u parlamentu mogao da mu nanese veću štetu nego raspisivanje izbora.
"Sančez je procenio da mu ostanak u parlamentu i nastavak ovakve situacije donose više političke štete nego što bi mu doneli izbori", rekao je novinar Euronewsa.
On podseća da je Sančez već nekoliko puta uspeo da preživi situacije u kojima su mu politički izgledi bili veoma loši.
"Mnogo puta smo Sančeza prerano otpisali. On je političar koji je pokazao da ume da preživi veoma teške situacije", ocenio je.
Ipak, trenutna situacija predstavlja ozbiljan izazov za Socijalističku partiju. Istraživanja javnog mnjenja uglavnom pokazuju da Narodna partija vodi, dok Vox beleži snažnu podršku. U pojedinim anketama dve desničarske stranke zajedno imaju mogućnost da osvoje parlamentarnu većinu.
"Realističan scenario u ovom trenutku jeste promena vlasti i vlada Narodne partije i Voxa. Ali kampanja još nije počela i Sančez je već pokazao da ume da promeni političku situaciju“, rekao je de Santos Paskval.
Seuta, korupcija i sve krhkija većina
Najava izbora dolazi nakon nekoliko posebno teških meseci za Sančezovu koalicionu vladu. Pored problema sa obezbeđivanjem podrške u Kongresu, vladu su pratili sudski postupci u koje su uključene osobe bliske PSOE-u, kao i ozbiljna migrantska kriza u Seuti.
Španska enklava u Severnoj Africi našla se pod do tada nezabeleženim pritiskom krajem jula, kada je na desetine hiljada migranata prešlo granicu iz Maroka. Razmere priliva primorale su vladu da angažuje vanredne resurse i da nekoliko nedelja kasnije, prvi put u demokratskoj eri Španije, proglasi "situaciju od interesa za nacionalnu bezbednost", kako bi se ojačala koordinacija između različitih nivoa vlasti.
Način na koji je kriza rešavana izazvao je snažan politički sukob. Konzervativna Narodna partija (PP) i krajnje desničarski Vox optužili su vladu da je reagovala prekasno i doveli u pitanje njenu politiku prema Maroku, dok je Sančez branio postupanje bezbednosnih snaga i odgovor svoje vlade.
Pored situacije u Seuti, pojavilo se nekoliko slučajeva korupcije i drugih sudskih postupaka u koje su uključene osobe iz političkog kruga premijera, što je opozicija iskoristila da pojača pritisak na vladu.
Parlamentarna većina postajala je sve krhkija, a vlada je morala da pregovara o velikom delu svog programa iz glasanja u glasanje sa svojim partnerima. Istovremeno, pretrpela je i nekoliko poraza u Kongresu.
Komentari (0)