Ukrajina pod žestokim udarima, Rusija izvela veliki vazdušni napad: Rat stiže i do Crnog mora, blizu NATO granica

Rusija je noćas lansirala 130 dronova i najmanje 48 krstarećih/ostalih projektila, uz balističke rakete. Ukrajinska protivvazdušna odbrana je prijavila presretanje 161 vazdušnog cilja, ali je više lokacija ipak pogođeno. Poginulo je najmanje 15 osoba, među njima četvoro u gradu Priluki u Černigovskoj oblasti. U Kijevu su takođe poginule dve osobe. Pogođeni su, između ostalog: Kijev, Harkov, Dnjepropetrovsk, Poltava Zaporožje, Černigovska oblast. Pogođena je i energetska infrastruktura, a u Kijevu je bilo prekida struje.

Moskva tvrdi da je gađala prvenstveno ukrajinsku vojnu industriju, uključujući objekte povezane sa proizvodnjom dronova i raketa. Ukrajina istovremeno sve jače udara po Rusiji. Samo dan ranije Rusija je saopštila da je oborila veliki broj ukrajinskih dronova iznad Moskve i okolnog regiona. 

Zelenski je rekao da će Ukrajina nastaviti sa napadima na ruske rafinerije kao odgovor na intenziviranje ruskih udara, a pojačavanje napada dronovima predstavlja deo ukrajinske strategije da napadima na rafinerije, skladišta goriva i drugu energetsku infrastrukturu poveća cenu rata za Rusiju. 

Šta je sa frontom?

Na kopnu se ne vidi veliki ruski proboj koji bi trenutno promenio tok čitavog rata. Borbe ostaju veoma intenzivne, naoričito u području Donbasa, gde ruska vojska ima visok tempo napada, ali se rat sve više pretvara u kombinaciju rata iscrpljivanja i dubokih udara na infrastrukturu.

Ukrajina sve više napada ruske rafinerije, skladišta goriva i drugu energetsku infrastrukturu, uključujući veoma udaljene ciljeve. 

 

Samo 6. oktobra Rusija je tvrdila da je oborila skoro 900 ukrajinskih dronova, uključujući veliki broj oko Moskve. Prijavljeno je i da je pogođeno skladište goriva u Moskovskoj oblasti

A onda je Rusija tokom u noći 6.oktobra odgovorila ogromnim napadom na Ukrajinu

Početak oktobra karakteriše nova eskalacija vazdušnog rata, a neposredan mir nije ni blizu. Američko posredovanje je ranije dovelo do novih kontakata, ali ključna pitanja, pre svega teritorija, bezbednosne garancije Ukrajini i budući odnos Ukrajine prema NATO-u, ostaju nerešena. Pregovori nisu proizveli trajni prekid vatre.

Štaviše, Zelenski je 6. oktobra upozorio da ukrajinske obaveštajne službe očekuju veliki novi ruski napad, dok je istovremeno tražio dodatnu podršku SAD i Evrope.

Napad dronovima na civilne brodove u Crnom moru kod Bugarske

Dva trgovačka broda napadnuta su dronovima oko 112 km od bugarske obale, unutar bugarske ekskluzivne ekonomske zone. Brod Alfa Watan, pod zastavom Togoa, teško je oštećen i potonuo. U trenutku objave sudbina njegove posade nije bila poznata. Drugi brod, Able, pod zastavom Palaua, zapalio se. Svih 18 članova posade je spaseno, ali su dvojica teško povređena. Bugarski premijer je napad nazvao ozbiljnim kršenjem međunarodnog prava i upozorio da ovakvi incidenti dodatno ugrožavaju plovidbu Crnim morem i povećavaju troškove osiguranja.

Tanjug/AP/Michael Shtekel

Ukrajina tvrdi da je napad izvela Rusija, koristeći kombinaciju pomorskih i vazdušnih dronova. Zelenski je rekao da je Ukrajina proverila situaciju sa bugarskom stranom i da njena vojska nije izvodila operacije u tom području. Međutim, Bugarska u tom trenutku nije definitivno potvrdila poreklo dronova i istraga je bila u toku.

Incidenti u Crnom moru mogu biti potencijalno opasni, zato što se incident dogodio u bugarskoj ekskluzivnoj ekonomskoj zoni. Bugarska je članica NATO-a, iako se napad nije dogodio u njenim teritorijalnim vodama.

To pokazuje da se rat sve više preliva na međunarodni pomorski saobraćaj. Samo dan ranije, još jedan civilni teretni brod u Crnom moru bio je pogođen, pri čemu su dve osobe poginule, a 11 spasene.

Pomorska bezbednosna kompanija Ambrey ocenjuje da je vrlo verovatno da je Rusija izvela sva tri napada i da su brodovi verovatno bili povezani sa ukrajinskom trgovinom žitom.