"Nema novca za obrazovanje, ali ima za oružje": Zašto srednjoškolci masovno protestuju u Francuskoj
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Protesti srednjoškolaca u Francuskoj, pokrenuti zbog loših uslova u školama i nejednakosti u obrazovanju, prerasli su u širi talas nezadovoljstva koji se iz pariskih predgrađa proširio i na centralne delove prestonice. Tokom demonstracija bilo je sukoba sa policijom, korišćeni su suzavac i vodeni topovi, a petnaestogodišnji dečak u Lensu ostao je bez šake nakon što mu je u ruci eksplodirala šok-bomba.
Od početka protesta uhapšeno je gotovo 7.000 demonstranata, od kojih je više od 80 odsto mlađe od 18 godina. Vlasti su, pod pritiskom javnosti nakon teškog povređivanja tinejdžera, suspendovale upotrebu šok-bombi, dok predstavnici učenika najavljuju nove proteste.
„Bastilja je ponovo osvojena“, izjavio je lider francuske levičarske partije Nepokorena Francuska Žan-Lik Melanšon nakon sinoćnjih demonstracija na pariskom trgu Bastilja.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Ono što je počelo kao lokalni protest u pariskim predgrađima preraslo je u nacionalni talas nezadovoljstva srednjoškolaca. Učenici ukazuju na dotrajale školske zgrade, nedostatak grejanja i neadekvatne uslove za nastavu, ali i na duboke razlike između škola u bogatijim i siromašnijim delovima zemlje.
„Prozori nisu mogli da se zatvore, nije bilo grejanja, bilo nam je ili hladno ili pretoplo i leti i zimi. Zidovi naše srednje škole bi poplavili kada pada kiša. Nismo više mogli da pristupimo poslednjem spratu“, ispričala je jedna učenica.
Druga učenica navela je da je u školi viđala bubašvabe i ocenila da takvi uslovi nisu prihvatljivi u zemlji koja ima dovoljno sredstava da obezbedi kvalitetno obrazovanje.
Petrović: Protesti se šire i na druge delove grada
Boris Petrović, filolog koji se javio iz Pariza za Euronews Srbija, ocenio je da se protesti šire i na delove grada koji su do sada bili manje uključeni u demonstracije.
„Ovo je serija protesta koja je pre svega krenula iz predgrađa i iz nekih manje privilegovanih, siromašnijih delova Pariza, gde je i stanje u školama dosta lošije. Obrazovanje je izuzetno raslojeno. Postoji velika klasna segregacija u tome kakva je škola u odnosu na to u kom se delu grada ili predgrađa nalazi“, rekao je Petrović.
Prema njegovim rečima, škole u centru Pariza uglavnom imaju bolje uslove od onih u siromašnijim predgrađima, a činjenica da se protesti šire ukazuje na to da bi nezadovoljstvo moglo dodatno da poraste.
Nezadovoljstvo učenika dodatno je pojačano reakcijom policije na demonstracije. U pariskom predgrađu Sen Deni gradonačelnik Bali Bagajoko stao je ispred učenika kako bi ih zaštitio tokom intervencije policije, nakon čega je i sam poprskan suzavcem.
Euronews Svet
Bagajoko je pozvao policijske snage da prestanu sa, kako je naveo, neselektivnim napadima i ocenio da je upotreba sile prekomerna.
„Ogromna većina onih koji su ovde već neko vreme mirno maršira. Oni imaju zahteve, imaju transparente, čime jasno stavljaju do znanja da žele da ih republika poštuje. Oni su punopravni građani Francuske“, rekao je Bagajoko.
On je ukazao i na to da učenici ne dobijaju odgovore na pitanja o finansiranju obrazovanja i nedostatku nastavnika.
Najteži incident dogodio se u Lensu, gde je petnaestogodišnjak ostao bez šake nakon što mu je eksplodirala šok-bomba koju je držao u ruci. Posle tog događaja vlasti su suspendovale upotrebu ovog sredstva.
Zvaničnici odbacuju optužbe o neselektivnoj brutalnosti policije i upozoravaju na opasnost od političke zloupotrebe protesta. Poručuju da je zadatak policije da štiti ljude i imovinu, sprovodi zakon i obezbedi pristup obrazovnim ustanovama.
Nedostatak nastavnika i sve veće razlike u obrazovanju
Francuski premijer i ministar obrazovanja najavili su mere za rešavanje problema u školama, uključujući planove za angažovanje oko 3.000 nastavnika. Međutim, Petrović smatra da samo povećanje broja zaposlenih neće biti dovoljno da se kriza prevaziđe.
„Problem nije samo u tome koliko će nastavnika da zaposle, već i u tome što taj posao niko ne želi da radi“, rekao je on.
Prema njegovim rečima, rad u osnovnim i srednjim školama, posebno u siromašnijim i manje bezbednim sredinama, mnogi doživljavaju kao neprivlačan izbor zbog teških uslova rada i rizika po ličnu bezbednost.
Tanjug/AP/Jean-Francois Badias
Petrović je ukazao i na dugogodišnje razlike u mogućnostima učenika da nastave školovanje. Iako bi prijemni ispiti trebalo da obezbede jednake uslove za sve, on smatra da su učenici iz privilegovanijih društvenih sredina često bolje pripremljeni za njih.
„Ako ste iz nekog predgrađa, možete da budete beskonačno ambiciozni, da ste pročitali celu biblioteku koja vam je dostupna, i opet nećete odgovoriti na ta pitanja, zato što pitanja gađaju specifično određene društvene niše“, ocenio je Petrović.
Dodao je da takav sistem pogoduje reprodukciji društvenih elita i da je reč o problemu o kojem se u Francuskoj govori decenijama.
Nezadovoljstvo se širi i na Belgiju
Talas nezadovoljstva zbog stanja u obrazovanju nije ograničen samo na Francusku. Protesti i sukobi učenika sa policijom zabeleženi su i u Belgiji, uključujući Brisel i Lijež, gde se mladi protive najavljenim rezovima u prosveti i rastu troškova obrazovanja.
U Francuskoj se, u međuvremenu, očekuju novi protesti. Za sada ostaje otvoreno pitanje da li će najavljene mere vlasti biti dovoljne da smire nezadovoljstvo ili će se demonstracije dodatno proširiti.
Povezane vesti
Komentari (0)