Od školskih klupa do zauzimanja berze: Kako je gnev srednjoškolaca bacio Makronovu vladu na kolena?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Protesti srednjoškolaca u Francuskoj, koji su prvobitno započeli zbog nezadovoljstva uslovima u obrazovnom sistemu, prerasli su u jedan od najvećih talasa socijalnih nemira u toj zemlji tokom poslednjih nekoliko decenija. Gnevni učenici, kojima su se ubrzo na ulicama masovno pridružili roditelji, nastavnici, ali i moćni radnički sindikati, blokirali su ulice Pariza, Strazbura, Tuluza i brojnih drugih gradova. Scene surovog nasilja, suzavca i vodenih topova obilaze svet, dok premijer Sebastijan Lekorni situaciju otvoreno opisuje kao "najnasilnije učeničke demonstracije" u novijoj istoriji države. Prema zvaničnim podacima vlasti, na ulicama se našlo 256.000 demonstranata, dok organizatori bunta tvrde da brojka dostiže i zapanjujućih 450.000 ljudi.
Tenzije su dodatno eskalirale nakon brutalnih policijskih intervencija nad masom. Ministarstvo unutrašnjih poslova privremeno je suspendovalo upotrebu opasnih šok bombi tokom ovih protesta, nakon stravičnog incidenta u kojem je jednom petnaestogodišnjaku razneta šaka. Učenici i nastavnici snažno ističu da je policijsko nasilje apsolutno prekomerno, dok istovremeno reakcija vlade na njihove jasne zahteve ostaje suviše blaga i nekonkretna. O tome šta se zapravo krije iza ovih masovnih uličnih nemira, ko ih tačno predvodi i da li ozbiljno prete da prerastu u duboku političku krizu, za Euronews Srbija detaljno su govorili iskusni novinar Vladan Alimpijević i poznati spoljnopolitički komentator Ivan Miletić. Prema njihovim rečima, uzroci ovog haosa dublji su od samog nezadovoljstva francuskim školstvom.Obrazovanje kao ključni faktor socijalne segregacije
Novinar Vladan Alimpijević ističe da francusko društvo u ciklusima prolazi kroz snažne socijalne potrese, direktno podsećajući javnost na ranije masovne pobune poput višemesečnog pokreta "Žutih prsluka". Glavna kapisla za aktuelne omladinske proteste jeste opšti, evidentni pad kvaliteta obrazovanja, što danas vrlo jasno pokazuju i najnoviji objavljeni rezultati međunarodnih PISA testova.
Euronews
"Ne radi se samo o nezadovoljstvu načinom nastave, nego se radi o jednom širem socijalnom nezadovoljstvu koje eksplodira u Francuskoj svakih nekoliko godina", naglašava Alimpijević i dodaje da uskraćeno obrazovanje postepeno postaje jedan od ključnih faktora dugoročne socijalne segregacije društva. On tom prilikom napominje da država Francuska izdvaja ogromna sredstva po glavi prosečnog učenika, te da trenutni problem definitivno nije isključivo u samom novcu.
Pravi problem zapravo leži u ogromnoj sistemskoj nejednakosti i katastrofalnim infrastrukturnim uslovima u javnim obrazovnim ustanovama. Okupljeni demonstranti s pravom glasno upozoravaju na sramotnu činjenicu da čak 86 odsto francuskih škola zahteva hitnu energetsku sanaciju, dok jedva sedam odsto poseduje moderne klima-uređaje, što u uslovima drastičnog globalnog zagrevanja postaje zaista nepodnošljivo za rad. Uz sve to, đačka odeljenja veoma često broje i po 35 umornih učenika zbog hroničnog, nerešivog nedostatka nastavnog kadra na nivou države.
Alimpijević konkretno pojašnjava da taj masovni nedostatak prosvetnih radnika prosto ne može da se reši administrativno preko noći.
"Država ne može da reši problem zato što se nastavnik fizike, matematike ili biologije ne pravi za godinu ili dve", objašnjava novinar i ističe da su prosvetari danas nažalost plaćeni znatno manje od običnih ljudi sa sličnim stepenom visokog obrazovanja zaposlenih u brojnim drugim sektorima.
Pored toga, propale javne škole u zaboravljenim, siromašnim predgrađima svakodnevno se grčevito bore sa ogromnim, nerešivim bezbednosnim problemima i teškom vršnjačkom nedisciplinom. Sa druge strane, preskupe privatne škole, koje redovno pohađaju isključivo deca iz znatno bogatijih slojeva, svojim đacima nude potpuno drugačiju, maksimalno zaštićenu sliku i stabilnost. Takav surov obrazovni sistem, prema njegovom stručnom mišljenju, potpuno svesno reprodukuje neobrazovane slojeve stanovništva koji bez izbora postaju samo puka jeftina radna snaga, idealno prilagođena isključivim potrebama surovog krupnog kapitala.
Od školskih klupa do pokušaja zauzimanja berze
Euronews
Spoljnopolitički komentator Ivan Miletić potpuno je saglasan sa iznetom ocenom da su istorijski koreni ovog ogromnog društvenog bunta duboko socioekonomske, a ne političke prirode. On čvrsto smatra da su razne evropske vlade decenijama unazad uporno pokušavale da rešavaju nagomilane probleme samo prostim sipanjem novca bez ikakve jasne strategije, ili pak drakonskim, nepopularnim merama štednje koje su apsolutno direktno urušavale prosečan kvalitet života običnih, radnih građana.
"Ideja svih vlada je da smanje troškove, da naprave uštede, i misle da je to rešenje. Međutim, onda kreirate probleme u kojima žive ljudi. U biti i u srži problema suštinski su ekonomski, socioekonomski problemi", odlično objašnjava Miletić. On naglašava da nadolazeće, mlade generacije imaju potpuno drugačiji, moderniji sistem vrednosti i veoma izraženu želju za pravom socijalnom pravdom, znatno pravednijom preraspodelom nacionalnog bogatstva i hitnim suzbijanjem bogaćenja uskog kruga elitnih, privilegovanih pojedinaca, koji nikada ne dele tešku sudbinu običnog, radnog naroda.
On oštro upozorava da se zvanični Pariz trenutno našao u bezizlaznom, začaranom krugu isključivo zbog sopstvenih spoljnopolitičkih, ali pre svega uskih finansijskih prioriteta.
"Problem je kada investirate previše u naoružanje i vojsku. Morate negde da sečete, jer budžet je toliki koliki jeste, i onda uvek najviše ispaštaju zdravstvo, obrazovanje i socijalna davanja", direktno navodi on, podsećajući da brutalni interesi svetskog kapitala diktiraju domaću politiku. Miletić sa čuđenjem skreće pažnju na to koliko je ova dramatična, napeta situacija zapravo brzo eskalirala.
Tanjug/AP/Teresa Suarez
Masovni, nezapamćeni protest prvobitno je potpuno spontano krenuo iz samo jedne jedine, nezadovoljne škole. Ubrzo se neverovatnom brzinom proširio na celu prestonicu, da bi potom obuhvatio i snažno motivisao hiljade učenika srednjih škola širom Francuske Republike. Neposredno nakon toga su na preplavljene, blokirane ulice masovno izašli zabrinuti, ljuti roditelji, a zatim su se bez razmišljanja pridružile razne omladinske, aktivističke i nezadovoljne radikalne političke organizacije. Vrhunac opšteg građanskog nezadovoljstva odlično se oslikava u izuzetno radikalnim, agresivnim potezima brojnih okupljenih demonstranata, uključujući tu i nezapamćeno, nasilno zauzimanje istorijske zgrade francuske nacionalne berze, čime ovi teški socijalni nemiri definitivno dobijaju sasvim novu, neuporedivo opasniju dimenziju za opstanak same vlasti.
"Realno gledano, manevarski prostor države je sve manji, jer vi kada pustite problem da naraste, vi ne možete da ga rešite tako brzo. Ako zarad zadovoljavanja finansijskih grupa zapostavite određen segment društva, onda vam taj segment društva eksplodira", poentira i zaključuje svoje izlaganje Miletić i jasno, nedvosmisleno upozorava javnost da bi upravo zbog bahatog ignorisanja ovih gorućih građanskih problema moćna Francuska uskoro mogla da uđe u dugu, iscrpljujuću i krajnje neizvesnu višegodišnju političku krizu.
Kompletan razgovor sa našim sagovornicima pogledajte u videu na početku teksta
Povezane vesti
Komentari (0)