Četiri godine od napada na Severni tok: Kako je izvršena jedna od najvećih sabotaža u modernoj istoriji?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Četiri godine nakon jednog od najdramatičnijih činova sabotaže u modernoj evropskoj istoriji, Ukrajinac se danas suočava sa suđenjem u Hamburgu, optužen za dizanje u vazduh ruskog gasovoda Severni tok ka Nemačkoj.
Sergej K., kako ga identifikuju nemački tužioci, optužen je da je sa drugim ukrajinskim vojnim osobljem kovao zaveru da uništi cevovode i spreči Rusiju da prihoda od gasa finansira svoj rat, prenosi BBC.
Slučaj je veoma osetljiv u Nemačkoj, koja se smatra jednim od najbližih saveznika Ukrajine otkako je Rusija pokrenula invaziju punog obima u februaru 2022. godine, sedam meseci pre nego što su se napadi dogodili.
Sergej K., koji je prošle godine izručen Nemačkoj, postaće prvi osumnjičeni koji će se naći pred sudom zbog eksplozija.
On negira optužbe, kao i drugi osumnjičeni koji se bori protiv ekstradicije iz Hrvatske.
U mesecima nakon što su eksplozivi uništili tri od četiri gasovoda u Baltičkom moru kod ostrva Bornholm 26. septembra 2022. godine, zapadna sumnja bila je usmerena ka Moskvi, ali bez direktnog pripisivanja krivice.
Rusija je već isključila dovod gasa Nemačkoj preko Severnog toka 1 nedeljama pre napada, dok Severni tok 2 nikada nije ni pušten u rad. Berlin je zamrznuo projekat vredan više milijardi dolara neposredno pre invazije, a bilo je i izveštaja o sumnjivim pokretima ruske mornarice pre eksplozija. Dok su istražitelji iz Švedske, Danske i Nemačke pokušavali da otkriju ko je izvršio napad, ruski predsednik Vladimir Putin optužio je SAD i njihove saveznike iz Velike Britanije, okrivljujući "Anglosaksonce" što su oni negirali.
Na kraju, nakon što su Danska i Švedska obustavile svoje istrage, nemački tužioci su se fokusirali na grupu ronilaca u dubokom moru koji su iznajmili jahtu pod nazivom Andromeda u severnoj nemačkoj luci Rostok.
Kasnije su saopštili da su "tragovi podmorskog eksploziva pronađeni u uzorcima mešanim sa čamca". Uprkos zategnutim odnosima sa Kijevom, nemački tužioci su nastavili sa slučajem, a u januaru 2025. godine nemački Savezni sud pravde presudio je da slučaj spada pod nemačku teritorijalnu nadležnost i da tužioci imaju odgovornost da deluju jer je reč o "podrivanju unutrašnje bezbednosti Nemačke".
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski uvek je tvrdio da Ukrajina "nema nikakve veze sa eksplozijama na Severnom toku", iako u svojoj optužnici nemački tužioci tvrde da su saboteri osmislili zaveru "delujući po nalogu ukrajinskih državnih organa".
Oni navode da slučaj spada pod nemački Zakonik o zločinima protiv međunarodnog prava kao ratni zločin, odnosno "napad vojnim sredstvima na civilne objekte". Ovaj slučaj je istakao razlike u mišljenjima između Kijeva i Berlina povodom suđenja.
Oleksandar Merežko, predsednik Odbora za spoljne poslove ukrajinskog parlamenta, ističe da su se eksplozije dogodile tokom rata sa Rusijom i da je "Severni tok 2 bio samo sredstvo koje je Rusija koristila kako bi se pripremila za rat".
On je za BBC rekao da nemaju potvrdu nemačkog izveštaja: "To je samo jedna od verzija."
Međutim, Štefan Majster iz Nemačkog saveta za spoljne odnose kaže da su sukcesivni kancelari u Berlinu dali sve od sebe da iz ovog slučaja uklone politiku.
"Pokušali su da od toga ne prave veliku priču, da tome ne pridaju previše pažnje i da slučaj prepuste pravosuđu koje će se njime baviti. Ovo nije politički slučaj. Dakle, pokušali su da ga depolitizuju", objasnio je.
U avgustu 2025. godine, Sergeja K. je uhapsila policija nakon što se prijavio u hotel u blizini italijanskog jadranskog letovališta Rimini, postupajući po evropskom nalogu za hapšenje koji su izdali savezni tužioci u Nemačkoj.
Nakon nekoliko nedelja sudskih bitaka oko ekstradicije, Sergej K. identifikovan u sudskim dokumentima kao Sergej Kuznjecov, prebačen je u Nemačku krajem prošle godine.
Nemački tužioci tvrde da je on 2022. godine bio aktivni oficir u ukrajinskoj vojsci i da je predvodio grupu profesionalnih ronilaca, kapetana čamca i stručnjaka za eksploziv. Dok se njegova pravna borba vodila u Italiji, drugi Ukrajinac, Volodimir Žuravljov, uspešno je osporio zahtev Nemačke za ekstradiciju pred poljskim sudom.
U presudi koja se značajno razlikuje od odluke Vrhovnog suda Italije, poljski sudija je naložio Žuravljovo puštanje na slobodu u oktobru 2025. godine, navodeći da napad na cevovode nije bio nezakonit i da je, ukoliko je Ukrajina organizovala oružanu misiju, to bilo "opravdano, racionalno i pravedno".
Iako ga je sud u Varšavi oslobodio, prošlog avgusta je uhapšen u Hrvatskoj zbog sumnje da je "učestvovao u zaronima neophodnim" za sabotažu.
Prošlog meseca, Hrvatska je odobrila njegovo izručenje, mada nije jasno kada će se to dogoditi i da li bi njegov slučaj mogao da postane deo suđenja u Hamburgu.
Uprkos osetljivoj prirodi slučaja za Kijev i Berlin, ukrajinski poslanik Oleksandar Merežko ne veruje da će to pokvariti odnose, jer je "u najboljem nacionalnom interesu Nemačke da nastavi da nas podržava“.
Kako se dogodio napad na Severni tok?
Eksplozije od 26. septembra 2022. godine oštetile su cevovode izgrađene za transport ruskog prirodnog gasa ispod Baltičkog mora do Nemačke. U to vreme, evropske zemlje su se postepeno oslobađale zavisnosti od ruskih izvora energije, nakon potpune invazije Kremlja na Ukrajinu u februaru 2022. godine, prenosi Independent.
Tužioci kažu da je cilj zavere bio da se trajno prekine isporuka gasa i spreči Rusija da koristi prihode za finansiranje svojih vojnih operacija. Okrivljeni i njegovi saučesnici su navodno koristili jahtu koja je isplovila iz nemačke luke Rostok. Bila je iznajmljena od nemačke kompanije korišćenjem falsifikovanih ličnih dokumenata i uz pomoć posrednika.
Eksplozije su oštetile gasovod Severni tok 1, koji je bio glavna ruta za snabdevanje Nemačke ruskim prirodnim gasom sve dok Moskva nije prekinula isporuku u avgustu 2022. godine. Takođe su oštetile i Severni tok 2, koji nikada nije pušten u rad jer je Nemačka obustavila proces njegove sertifikacije neposredno pre ruske invazije na Ukrajinu.
Osumnjičeni je navodno organizovao i izvršio detonaciju najmanje četiri bombe, težine između 14 i 27 kilograma, na dubini od 70 do 80 metara u blizini danskog ostrva Bornholm.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)