Rusija planira slom Ukrajine ove zime: Kijev se prazni - Evropa može da očekuje veliki novi talas izbeglica
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Ukrajina se suočava sa sve žešćim ruskim napadima, koji više nisu usmereni samo na vojsku i front, već i na ključnu infrastrukturu i privredu zemlje. Cilj ovih napada, prema procenama ukrajinskih zvaničnika i analitičara, jeste da se oslabi otpor stanovništva i da se Ukrajina primora da odustane od borbe.
Posebno je teško stanje u glavnom gradu Kijevu. Rusija je napala dva važna mosta preko reke Dnjepar, što je izazvalo velike saobraćajne gužve i otežalo svakodnevni život građana. Stanovnici se plaše da bi sledeći napadi mogli da ugroze snabdevanje strujom, grejanjem i vodom, kao i funkcionisanje kanalizacionog sistema. Pored toga, vazdušni napadi se sve češće dešavaju i tokom dana, pa ljudi više nemaju dovoljno vremena za normalan život.
Svi u gradu, čijih osam mostova svakodnevno koristi oko 500.000 vozila, shvatili su šta bi to moglo da znači u mesecima koji dolaze.
"Mislim da će situacija postati zaista veoma loša. Do sada smo morali da se nosimo samo s nedostatkom grejanja ili struje. Ali još nismo došli u situaciju da kanalizacioni sistem prestane da funkcioniše“, rekla je Ukrajinka Julija Po, izražavajući bojazan koju deli veliki broj stanovnika Kijeva, da Rusija možda priprema upravo takav scenario.
Oleksandr Daniljuk, bivši savetnik ukrajinskog ministarstva odbrane i predsednik Ukrajinskog centra za reformu odbrane, istraživačkog centra koji se bavi vojnim pitanjima.
"Mislim da bi Evropa ove godine trebalo da očekuje veliki novi talas izbeglica iz Ukrajine“, dodaje on.
Ruski napadi zahvataju i druge gradove u Ukrajini. Pogođeni su mostovi, bolnice, škole, železnice, skladišta i telekomunikacioni centri. Zbog toga dolazi do prekida internet veze, rada javnih službi i saobraćaja. Železnički prevoz je posebno ugrožen, jer su vozovi i pruge često na meti dronova, pa dolazi do kašnjenja, otkazivanja i evakuacije putnika. U napadima stradaju i civili, što dodatno pogoršava situaciju, piše britanski Telegraf.
Problem i uništavanje ukrajinske privrede
Veliki problem predstavlja i uništavanje ukrajinske privrede. Rusija napada energetska postrojenja, gasnu infrastrukturu i električnu mrežu, čime otežava proizvodnju i snabdevanje stanovništva osnovnim potrebama. Ukrajina je posebno ugrožena uoči zime, jer bi nedostatak struje i grejanja mogao da izazove ozbiljnu humanitarnu krizu.
Tanjug AP/Evgeniy Maloletka
Poljoprivreda, koja je jedan od najvažnijih izvora prihoda Ukrajine, takođe trpi velike gubitke. Zbog napada na železnicu, brodove i luke na Crnom moru, zemlja ne može da izveze dovoljno žitarica i drugih poljoprivrednih proizvoda. Velike količine hrane ostaju uskladištene i propadaju. To dovodi poljoprivrednike u finansijske probleme, smanjuje prihode države i može da izazove rast cena hrane u svetu.
Teško je pogođena i metalurška industrija. Pojedine velike železare morale su da obustave proizvodnju zbog oštećenja izazvanih raketnim napadima. Zbog toga mnogi radnici ostaju bez posla, a država gubi značajan deo prihoda. Sve to dodatno slabi ukrajinsku ekonomiju i otežava finansiranje odbrane.
Zašto su ruski napadi postali sve intenzivniji
Postoji nekoliko objašnjenja zašto su ruski napadi postali intenzivniji. Jedan od razloga je razvoj novih, bržih i snažnijih dronova, koje ukrajinska protivvazdušna odbrana teže obara. Drugi razlog je to što Rusija, zbog nedovoljnog napretka na frontu, pokušava da oslabi Ukrajinu napadima na njene gradove i privredu. Važnu ulogu ima i činjenica da je Rusija veliki deo svoje privrede usmerila na proizvodnju oružja i vojne opreme.
Rusija sada proizvodi veliki broj raketa i dronova, dok Ukrajina nema dovoljno sredstava da se od svih napada odbrani. Sjedinjene Američke Države i druge zapadne zemlje pomažu Ukrajini, ali njihova proizvodnja određenih vrsta naoružanja nije dovoljna da u potpunosti odgovori na ruske kapacitete.
Zbog toga analitičari smatraju da će ishod rata u velikoj meri zavisiti od toga koja strana može da proizvede više oružja i duže finansira rat.
Ipak, Ukrajina pokušava da se pripremi za narednu zimu. Radi se na zaštiti elektroenergetske mreže, izgradnji lokalnih izvora električne energije i obezbeđivanju rezervnih sistema za grejanje i struju. Zalihe gasa su veće nego prethodne godine, a razvijaju se i nova sredstva za odbranu od dronova.
AP Photo/Andrii Marienko
Uprkos teškoj situaciji, ukrajinski narod nije izgubio volju za otporom. Istraživanja pokazuju da je veliki broj građana spreman da nastavi da izdržava rat, iako mnogi podržavaju pregovore o njegovom završetku. Većina se, međutim, protivi prihvatanju ruskih uslova jer strahuje da bi Rusija kasnije postavila još strože zahteve.
Ukrajina pokušava da oslabi i rusku privredu napadima na njenu naftnu infrastrukturu, skladišta i centre za obradu podataka. Međutim, ti napadi ne mogu u potpunosti da nadoknade razliku u industrijskim i finansijskim kapacitetima dve zemlje.
Rat se sve više pomera sa bojnog polja, na ekonomiju, industriju i sposobnost proizvodnje oružja. Rusija pokušava da iscrpi Ukrajinu uništavanjem njene infrastrukture i privrede, dok Ukrajina zavisi i od pomoći zapadnih saveznika.
Pred njom je veoma teška zima, a njen dalji otpor zavisiće od toga koliko uspešno bude mogla da zaštiti stanovništvo, obnovi privredu i obezbedi dovoljno sredstava za odbranu.
Građanka Kijeva, Julija Po strahuje da će se situacija u mesecima koji dolaze "samo pogoršavati“.
"Mislim da ćemo na kraju uspeti da se izborimo sa svim tim, ali verovatno će ovo biti najteži period do sada. Valjda sam se već pomirila s tim da je naš život obeležen stalnom neizvesnošću", kaže ona.
Povezane vesti
Komentari (0)