Ambasador Ukrajine u Srbiji: O promeni predsednika odlučuje samo ukrajinski narod
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Ambasador Ukrajine u Srbiji Oleksandar Litvinenko izjavio je danas da odluka o tome ko će biti predsednik Ukrajine zavisi isključivo od njenih građana i da samo ukrajinski narod može da odlučuje o promeni predsednika, i dodao da očekuje prevazilaženje nesuglasica između američkog predsednika Donalda Trampa i ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog.
Litvinenko je rekao za K1 televiziju, osvrćući se na odnos Trampa i Zelenskog i Trampovu izjavu o potrebi promene ukrajinskog rukovodstva, da nesuglasice između dvojice lidera nisu razlog za odustajanje od diplomatskih napora, podsetivši da je i ranije bilo spornih situacija u njihovim odnosima koje su bile razrešene.
Napomenuo je da je Ukrajina spremna da održi predsedničke izbore samo ako Rusija zaustavi rat na dva meseca, i dodao da predlog da se neprijateljstva obustave samo tokom nekoliko dana glasanja nije dovoljan za organizovanje izbornog procesa.
"Verujem da će i ova kriza između Trampa i Zelenskog da bude rešena. Mislim da je to još jedan podsetnik svima nama da je neophodno što pre doći do mira, ali bez gubitka teritorije. Verujem da će naša diplomatija biti dovoljno uspešna da doprinese mirnom rešavanju rata. Mislim da će ova situacija podstaći preispitivanje stavova i u Kijevu i u Vašingtonu i da ćemo pronaći dobro rešenje za nastavak američko-ukrajinskog partnerstva", rekao je on.
Litvinenko je istakao da iako je teško precizno proceniti kako ukrajinska javnost reaguje na kritike koje dolaze iz Vašingtona, jer građani u ratnim okolnostima prvenstveno razmišljaju o opstanku i ujedinjenju oko svoje države i svog rukovodstva.
Govoreći o trenutnoj situaciji na terenu i pregovorima između Rusije i Ukrajine, Litvinenko je rekao da Rusija ne odustaje od svojih zahteva, dok ih Ukrajina odbacuje i ostaje odlučna da zaštiti svoju teritoriju.
Prema njegovim rečima, u trenutnim međunarodnim okolnostima različiti interesi dodatno otežavaju pronalaženje rešenja, dok se posledice rata najteže odražavaju na stanovništvo Ukrajine.
"Najveći problem za nas je rat. Svaki dan znači desetine izgubljenih ljudskih života i mnogo uništenih objekata u Ukrajini. Sve ostalo je sporedno. U velikoj meri zavisimo od drugih zemalja i ne bi bilo dobro kada bi Amerikanci promenili svoj stav prema ovom ratu. Ipak, preživećemo, ali bi cena tog opstanka bila ogromna, kako u ljudskim životima, tako i u materijalnim gubicima", napomenuo je ambasador.
Litvinenko je upozorio da produžavanje rata između Rusije i Ukrajine predstavlja ozbiljnu opasnost ne samo za dve zemlje već i za čitav svet, ocenivši da bi budući sukob mogao da bude još razorniji, pa čak i da preraste u nuklearni rat.
Kako je naveo, iako Ukrajina želi mirno rešenje, ne može da pristane na uslove koji bi ugrozili njenu nezavisnost i budućnost njenih građana.
Litvinenko je ocenio da razmere sukoba predstavljaju jedan od najvećih bezbednosnih izazova sa kojima se Evropa suočava od završetka Drugog svetskog rata, i napomenuo da bi eventualno odlaganje trajnog rešenja moglo da stvori uslove za novi, još opasniji sukob.
"Moramo da zaustavimo rat, ali ne po cenu naše nezavisnosti. Ukrajina ne može da ugrozi svoju budućnost i budućnost svog naroda. Branićemo svoju zemlju. Želimo da zaustavimo rat, ali ne želimo da izvršimo samoubistvo", poručio je on.
Ambasador Ukrajine je naglasio da je očuvanje budućnosti Ukrajine osnovni cilj njene politike, i odbacio mogućnost da se teritorijalni zahtevi Moskve prihvate kao jednostavno rešenje za prekid neprijateljstava s obzirom na to da Kijev ne priznaje referendume održane na teritorijama pod ruskom kontrolom.
Litvinenko je istakao da pitanje mirovnog sporazuma ne može da se posmatra odvojeno od njegovih dugoročnih posledica, i ocenio da je najveća prepreka u postizanju dogovora to što Rusija i dalje veruje da može da ostvari svoje ciljeve vojnim putem.
"Ova situacija će se nastaviti sve dok jedna od strana ne izgubi mogućnost da vodi rat. Rusija se nada da će to biti Ukrajina, a mi se nadamo da će to biti Rusija", dodao je on.
Ambasador je rekao da bi eventualno prihvatanje teritorijalnih promena nastalih uptrebom vojne sile, bila katastrofa za svetski poredak, i dodao da takav presedan ne bi pogodio samo Ukrajinu, već bi doveo u pitanje principe na kojima počiva međunarodni poredak uspostavljen nakon Drugog svetskog rata.
"Ako bi zemlje prihvatile promenu granica silom, to bi značilo urušavanje svetskog poretka. Bio bi to i kolaps sistema Ujedinjenih nacija ili početak stvaranja nekog novog svetskog poretka", poručio je on.
Osvrćući se na ukrajinske napade na ciljeve u Rusiji, uključujući Moskvu, ambasador je istakao da se svakodnevni život stanovništva dve zemlje ne može porediti, odnosno da veliki deo ruskog stanovništva i dalje živi u relativno mirnim uslovima, dok su ukrajinski gradovi neposredno izloženi ratnim dejstvima.
"Postoji ogromna razlika. Najvažnije je da se rat vodi na ukrajinskoj teritoriji. Borbe se vode kod Kramatorska i Slavjanska, a ne u velikim ruskim gradovima. Ukrajinske akcije imaju za cilj da ruskom stanovništvu pokažu posledice rata koji je započela Moskva", izjavio je on.
Kada je reč o ruskim hnapadima na ukrajinsku energetsku infrastrukturu, Litvinenko je rekao da je jačanje protivvazdušne odvrane jedan od najvažnijih prioriteta Ukrajine jer obnova oštećenih energetskih postrojenja neće biti dovoljna ukoliko ne postoji mogućnost njihove efikasne zaštite od novih napada.
Napomenuo je da posledice napada na energetsku infrastrukturu najviše osećaju obični građani kojima se dodatno otežavaju svakodnevni život i uslovi za preživljavanje tokom zime.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)