Slovački analitičar: Levica smućkala "opasan koktel" u Evropi, kontakti srpskih i albanskih studenata mogu biti pritisak

Komentari

Ustupljene fotografije - Copyright Ustupljene fotografije

Autor: Euronews Srbija

18/10/2026

20:00

Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u

veličina teksta

Aa Aa

Slovački analitičar i stručnjak za međunarodne odnose Marian Đuriš ocenio je u intervjuu za Euronews Srbija da talas učeničkih i studentskih protesta širom Evrope nije samo izraz spontanog nezadovoljstva mladih, već, kako je istakao, uveliko režiran politički proces.

Prema njegovim rečima, legitimne zahteve studenata preuzela je i zloupotrebila "radikalna levica" sa ciljem urušavanja državnih simbola, nacionalnog identiteta i preoblikovanja političke scene Evrope.

Đuriš kaže da su protesti širom Evrope ubrzo po izbijanju preuzeti od strane "militantne levice" i imigrantskih grupa sa jasnim političkim ciljem uništenja nacionalnih simbola, a u Francuskoj i zbog udara na rastuću popularnost Marin le Pen.

"Možda je na samom početku i postojao legitiman studentski protest; međutim, tu inicijativu je momentalno preuzela i zloupotrebila militantna, progresivna levica zajedno sa svojim udarnim pesnicama na ulici - među kojima su mnogi pripadnici druge, treće ili četvrte generacije imigranata. Progresivnoj levici ovi nemiri - i Francuska u plamenu - izuzetno odgovaraju, imajući u vidu trenutnu društvenu klimu u susret izborima. Pre svega, cilj je uništenje svih simbola državnosti, identiteta i bogate kulture francuske nacije - simbola koje progresivna levica strastveno mrzi i nastoji da zatre", rekao je i dodao:

"Kao drugo, cilj im je da "promešaju figure na šahovskoj tabli" kao odgovor na rastuću popularnost Marin le Pen kao potencijalne buduće predsednice, i njene stranke Nacionalno okupljanje, kao vodeće snage u francuskoj politici. Emanuel Makron je ovde suštinski nebitan; on nema pravo na novi mandat, njegov predsednički mandat se bliži kraju i deluje potpuno ravnodušno kako prema haosu u zemlji, tako i prema sopstvenom padu popularnosti. Umesto toga, odlučio je da ode na koncert Selin Dion, a sada kreće na turneju po Bliskom istoku. Podsticači i izvršioci ovog haosa jasno su identifikovani i - uprkos pokušajima brojnih lažnih vesti da prikriju istinu - njihovi ciljevi su podjednako jasni".

Đuriš objašnjava da učešće ekstremne levice u protestima vuče korene iz marksističke ideologije i Lenjinovog učenja o revoluciji, što radikalne struje danas zloupotrebljavaju kroz proimigrantsku politiku i nasilne akcije.

"Učešće ekstremno levih organizacija i pokreta u studentskim protestima može se objasniti kako ideološkom bliskošću, tako i političkim interesima. Karl Marks je naglašavao odnos između ideologije, obrazovanja i struktura moći u društvu. Iz marksističke perspektive, obrazovanje ne služi samo sticanju znanja; ono takođe oblikuje način na koji ljudi razumeju društvo i svoj položaj u njemu. Lenjin je razvio ovu perspektivu ističući važnost političkog obrazovanja, ideološke borbe i organizovanja revolucionarnih snaga. U svom delu Šta da se radi? (1902), Lenjin je istakao ulogu političke svesti i organizovane revolucionarne delatnosti. Njegove ideje objašnjavaju zašto su studenti, koji se često posmatraju kao dinamična i idealistička društvena grupa, istorijski privlačili pažnju radikalnih političkih pokreta. Ova ideološka perspektiva služi samo da objasni angažovanje progresivne levice", rekao je i nastavio:

"Ova druga je radikalno proimigrantski nastrojena i održava bliske veze sa Antifom - grupom koja je u mnogim zemljama označena kao teroristička organizacija. Štaviše, s obzirom na njihov pozitivan stav prema multikulturalizmu i uvozu migranata, ovi elementi su postali glavna pogonska snaga iza trenutnog nasilja i pljački. Ovde u igru ulaze i pitanja religije, kulture i identiteta. Zar nismo svedoci paljenja crkava, spomenika herojima francuske istorije, kao i malih i srednjih preduzeća? Zašto se u medijima ne pominju napadi na džamije? Progresivna levica je "smućkala opasan koktel" zbog kojeg bi Francuska mogla izuzetno duboko da padne".

Đuriš akcentuje da zapadnoevropski protestni pokreti međusobno sarađuju i dele globalističku ideologiju.

"Dobro je poznato da progresivna levica teži da se suprotstavi državama, nacijama, porodici, identitetu i granicama; umesto toga, ona prihvata kosmopolitizam, internacionalizam, "duginu" agendu i globalizam. Logično sledi da oni komuniciraju i pružaju međusobnu podršku kako bi ostvarili političku prevagu unutar određene države ili regiona. Smatram vrlo verovatnim da protestni pokreti u Zapadnoj Evropi međusobno komuniciraju, imajući u vidu sličnu prirodu tih protesta", rekao je on.

Govoreći o protestima na Balkanu, Đuriš je spomenuo i nedavnu izjavu jednog od studenata organizatora demonstracija u Albaniji, koji je rekao da sarađuju sa kolegama iz Srbije okupljenim u studentskom pokretu.

"Proteste na Balkanu, pak, posmatram kao tipološki različite. Oni obuhvataju drugačije ciljeve i motivaciju; osim toga, ukoliko se uoči umešanost trećih zemalja, tu je reč o drugačijim akterima, ideološkim ciljevima i interesima u poređenju sa protestima u Zapadnoj Evropi. Svako pominjanje kontakta između albanskih i srpskih studenata moglo bi, u ovom kontekstu, označavati pritisak koji se vrši na srpsku vladu - koji proističe iz njenog suverenističkog stava po pitanju Kosova, njenog položaja u vezi sa članstvom u Evropskoj uniji, njene spoljne politike koja je orijentisana ka multipolarnim partnerstvima, kao i drugih pozadinskih motiva".

Đuriš zaključuje da će ovaj talas protesta, uprkos riziku od produbljivanja polarizacije i nasilja, poslužiti kao otrežnjenje javnosti i dati vetar u leđa konzervativnim i suverenističkim snagama.

"Na prvi pogled, čini se da bi talas protesta mogao da preoblikuje evropsku politiku tako što bi poljuljao uspostavljene vlade, dok bi istovremeno stvorio prilike za radikalno leve grupe da prošire svoj uticaj. Takav razvoj događaja bi, međutim, samo dodatno produbio političku polarizaciju", kaže i zaključuje:

"Sa druge strane, međutim, mnogi "uspavani" posmatrači mogli bi doživeti surovo otrežnjenje - shvatajući da se iza progresivne levice ne kriju mirni, legitimni protesti, već samo vatra, krvoproliće,ruševine i uništenje svega čime se nacije ponose. Iako bi posledično čitav levičarski spektar mogao politički oslabiti, on bi istovremeno mogao početi da pribegava sve nasilnijim metodama kako bi skrenuo pažnju na sebe. To može osnažiti konzervativne, patriotske i suverenističke pokrete da ponude miran, racionalan i razuman put ka stabilnosti, obnovi javnog reda, vladavini prava i nacionalnom suverenitetu - oslobođenom od kriminalaca, bezumnika i militantnih elemenata na ulicama", zaključio je Đuriš.