Makron posle nasilja u Francuskoj: Biću beskompromisan prema učesnicima nereda
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Predsednik Francuske Emanuel Makron obratio se javnosti i istakao da zahteva odgovore u vezi sa propustima obaveštajnih službi nakon nasilja.
Makron je zatražio od vlade da izvuče "sve pouke“ iz subotnjeg nasilja, posebno u pogledu obaveštajnih podataka i predviđanja, kako se to "ne bi ponovilo“, preneo je Le Monde.
"Očekujem jasne odgovore i potpunu transparentnost“, izjavio je šef francuske države, precizirajući da je zadužio ministra unutrašnjih poslova da rasvetli događaje. Takođe je najavio da će istrage biti sprovedene „sa svom dužnom pažnjom, što je pre moguće“.
Makron je rekao da razume zabrinutost zbog troškova života, ali je obećao i krivično gonjenje učesnika nereda.
"Oni koji su uništavali moraju da plate. Oni koji su pljačkali moraju da nadoknade štetu“, izjavio je Emanuel Makron u nedelju uveče, obećavajući pravne mere za prekršaje počinjene tokom nasilja i dodao:
"Oni koji su pokušali da sruše Republiku biće pozvani na odgovornost“, dodao je.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Šef francuske države je, međutim, pozvao da se napravi razlika između onih koji su odgovorni za štetu i demonstranata koji su došli da izraze svoje zahteve.
„Nikada ne smemo mešati ove druge sa onima koji su uništavali, lomili i pljačkali“, insistirao je, priznajući da je zabrinutost zbog troškova života i rasta cena goriva opravdana.
Emanuel Makron je ova povećanja cena pripisao posledicama sukoba u Persijskom zalivu, u kojem Francuska nije učestvovala. On je najavio da će u ponedeljak nastaviti svoje međunarodne napore kako bi obezbedio francuske zalihe goriva i gasa, posetom zemljama Zaliva.
Predsednik Francuske razume zabrinutost mladih ljudi i obećava mere u vezi sa kupovnom moći
kao i da razume "duboku zabrinutost“ koju su mladi ljudi u srednjim školama i na univerzitetima izrazili tokom proteklih nekoliko nedelja.
"Naša odgovornost je stoga dvostruka: da slušamo bes i delujemo na osnovu njegovih uzroka, i da čvrsto sprovodimo republikanski poredak“, zaključio je Emanuel Makron, pozivajući da se zahtevi ne mešaju sa nasiljem.
Francsuki predsednik pozvao je Francuze da daju prioritet demokratskoj debati šest meseci pre predsedničkih izbora.
"Svi oni koji vam danas govore da je hitno izaći na ulice, demonstrirati i stvarati nered imaju samo jedan cilj: da nanesu štetu Republici i ukradu debatu“, izjavio je.
Makron je obećao da će biti "beskompromisan“ prema učesnicima nereda i poziva na smirivanje situacije
"Prefekti će donositi odluke zajedno sa gradonačelnicima kako bi zaštitili naše gradove, naše javne zgrade i naša preduzeća“, izjavio je Makron.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Šef francuske države pozvao je političke stranke, kao i profesionalne i sindikalne organizacije, da "nedvosmisleno osude svako nasilje i pozovu na smirivanje“ i dodao:
"Zemlji su potrebni red i smirivanje, a ne eskalacija“, insistirao je.
Makron je takođe najavio da će vlada ove nedelje početi da radi sa srednjoškolcima, univerzitetskim studentima, nastavnicima, sindikatima, organizacijama poslodavaca i izabranim zvaničnicima kako bi razvila odgovore na zabrinutosti mladih ljudi.
"Ne možemo tražiti od naših mladih da veruju u budućnost a da im ne pružimo priliku da sami izgrade rešenja i da budu za pregovaračkim stolom“, rekao je.
Talas masovnih protesta u Francuskoj počeo je sredinom septembra kao lokalni štrajk i bunt učenika i nastavnika u jednoj srednjoj školi u siromašnijem predgrađu Pariza Kretaju, a povod su bili katastrofalni uslovi u prosveti – hroničan nedostatak profesora, prenatrpane učionice i zapuštene, oronule školske zgrade.
Protesti su radikalizovali i proširili su se na srednje škole i fakultete širom zemlje, praćeni masovnim blokadama i sukobima sa policijom. Demonstracijama su se pridružili sindikati, roditelji i aktivisti nekadašnjeg pokreta ''Žuti prsluci'', a prvobitnim zahtevima za reformu obrazovanja priključili su se i masovni ulični protesti protiv visokih troškova života, rasta cena goriva i vladinih mera štednje.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)