Više zemalja upozorilo građane na bezbednosne rizike tokom boravka u Francuskoj
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Više evropskih i azijskih zemalja upozorilo je svoje građane koji borave ili planiraju da putuju u Francusku da budu oprezni zbog mogućnosti novih nereda i nasilnih demonstracija, uz preporuku da izbegavaju protestna okupljanja i poštuju uputstva lokalnih vlasti.
Prema navodima Frans24, nemačko Ministarstvo spoljnih poslova upozorilo je da ne mogu da se isključe novi neredi u narednim danima i pozvalo nemačke državljane da postupaju u skladu sa uputstvima policije.
Italija je pozvala svoje građane da prijave boravak u Francuskoj putem veb-sajta ili aplikacije kako bi se olakšalo njihovo lociranje u slučaju potrebe, dok je Češka preporučila svojim državljanima da izbegavaju demonstracije, protestne šetnje i javna okupljanja.
Češko Ministarstvo spoljnih poslova ocenilo je da se bezbednosna situacija u Francuskoj pogoršala, prenela je agencija ČTK.
Slična upozorenja izdale su Poljska i Holandija, koje su savetovale putnicima da se klone područja na kojima se održavaju protesti.
Danska, Švedska, Finska i Norveška takođe su pozvale svoje građane da izbegavaju demonstracije i pridržavaju se uputstava lokalnih vlasti.
Upozorenja su izdale i azijske zemlje. Kinesko Ministarstvo spoljnih poslova i diplomatska predstavništva te zemlje u Francuskoj pozvali su kineske državljane da budu oprezni, preduzmu dodatne mere bezbednosti i izbegavaju područja u kojima se održavaju protesti, preneli su kineski državni mediji.
Malezijsko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da prati situaciju i navelo da putovanja u Francusku nisu ograničena, ali je savetovalo građanima da razmotre odlaganje putovanja koja nisu neophodna dok se stanje ne poboljša.
Ambasada Malezije u Parizu pozvala je svoje državljane koji se već nalaze u Francuskoj da budu oprezni i ostanu na oprezu.
Talas masovnih protesta u Francuskoj počeo je sredinom septembra kao lokalni štrajk i bunt učenika i nastavnika u jednoj srednjoj školi u siromašnijem predgrađu Pariza, a povod su bili loši uslovi u prosveti, hroničan nedostatak profesora, prenatrpane učionice i zapuštene školske zgrade.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Protesti su se proširili na srednje škole i fakultete širom zemlje, a praćeni su masovnim blokadama i sukobima sa policijom.
Demonstracijama su se pridružili sindikati, roditelji i aktivisti nekadašnjeg pokreta ''Žuti prsluci'', a prvobitnim zahtevima za reformu obrazovanja priključili su se i masovni ulični protesti protiv visokih troškova života, rasta cena goriva i vladinih mera štednje.
Luvr zatvoren zbog nereda u Parizu i protesta studenata
Luvr, najposećeniji i jedan od najpoznatijih muzeja na svetu, zatvoren je nakon što su demonstranit blokirali ulaze u muzej tokom protesta u Parizu.
Muzej, u kojem se čuvaju neka od najpoznatijih umetničkih dela na svetu, među kojima su "Mona Liza" i "Miloska Venera", saopštio je na platformi X da je zatvoren zbog protesta studenata, ne navodeći kada bi ponovo mogao da bude otvoren.
Studenti "Škole Luvr", specijalizovane za visoko obrazovanje iz istorije umetnosti, arheologije, antropologije i muzeologije, predvodili su blokadu u znak podrške nacionalnom protestnom pokretu srednjoškolaca i kako bi osudili, kako su naveli, policijsku represiju, preneli su ranije francuski mediji.
Luvr godišnje poseti oko devet miliona ljudi, što ga čini ubedljivo najposećenijim muzejom na svetu. Do zatvaranja muzeja došlo je nakon vikenda obeleženog protestima zbog rasta troškova života i uslova u školama, koji su u više francuskih gradova prerasli u nasilje i pljačke.
Talas masovnih protesta u Francuskoj počeo je sredinom septembra kao lokalni štrajk i bunt učenika i nastavnika u jednoj srednjoj školi u siromašnijem predgrađu Pariza, a povod su bili loši uslovi u prosveti, hroničan nedostatak profesora, prenatrpane učionice i zapuštene školske zgrade.
Protesti su se proširili na srednje škole i fakultete širom zemlje, a praćeni su masovnim blokadama i sukobima sa policijom.
Demonstracijama su se pridružili sindikati, roditelji i aktivisti nekadašnjeg pokreta ''Žuti prsluci'', a prvobitnim zahtevima za reformu obrazovanja priključili su se i masovni ulični protesti protiv visokih troškova života, rasta cena goriva i vladinih mera štednje.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)