Dve decenije od terorističkog napada u Dubrovki: Napadači držali 900 ljudi kao taocoe 3 dana sve dok rusi nisu upali
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Dvadset i trećeg oktobra 2002. godine, dok je Drugi čečenski rat besneo na jugu Rusije, naoružani militanti su upali u moskovsko pozorište Dubrovka tokom rasprodate predstave mjuzikla "Nord-Ost“.
Zahtevajući povlačenje ruskih trupa iz Čečenije, pretežno muslimanske republike na Severnom Kavkazu, napadači su držali 900 ljudi tri noći, sve dok ruske snage nisu upale u pozorište u ranim jutarnjim satima 26. oktobra 2002. godine.
Dve decenije kasnije, Svetlana Gubareva (65) ne može da prestane da razmišlja o iskušenju koje se ispostavilo kao njen poslednji izlazak sa trinaestogodišnjom ćerkom Sašom i američkim verenikom Sendijem Alanom Bukerom, navodi france24.
"Sendi je bolje od mene razumeo šta se dešava i rekao nam je da legnemo na pod između redova sedišta“, rekla je za AFP, prepričavajući trenutak kada su naoružani ljudi upali nabinu.
Bukera, 49-godišnjeg inženjera iz Oklahome, upoznala je na sajtu za upoznavanje i tog dana su slavili nakon što je podnela zahtev za američku vizu u ambasadi. Kupili su poslednje tri karte za predstavu.
Rafal metaka
Sve je počelo na početku drugog čina kada je publika čekala dugo očekivani trenutak u predstavi, kada bi veliki avion sa propelerom trebalo da sleti na scenu.
Umesto toga, muškarci u kamuflažnoj odeći i sa maskama upali su na scenu.
"Mnogi ljudi koji su sedeli pored mene mislili su da je ovo neka vrsta umetničke odluke ili deo predstave“, rekla je i dodala:
"Nisu verovali da je u pitanju preuzimanje kontrole, sve dok jedan od Čečena nije ispalio rafal u plafon.“
Usledila je 57-časovna opsada koju Gubareva stalno iznova proživljava: stotine talaca paralizovanih strahom; žene militantkinje koje su nosile pojaseve sa eksplozivom; smrad iz orkestarske jame koja se koristila kao toalet.
Zajedno sa Bukerom, Gubareva i njena ćerka, obe državljanke Kazahstana, bile su deo grupe stranaca koje su militanti obećali da će osloboditi nakon intervencije nekoliko ambasada.
Poslednje noći opsade, njih troje su zaspali razmišljajući o obećanom oslobođenju sutradan u 8:00 ujutru.
Ali u ranim jutarnjim satima 26. oktobra, ruske snage su ubacile nepoznati gas u ventilacione sisteme, onesvestivši i taoce i napadače pre nego što su upale u zgradu.
Na kraju je 125 ljudi, uključujući desetoro dece, bilo mrtvo, dok su još petoro ljudi pogubili napadači. Gubareva se probudila u bolnici nekoliko sati kasnije i na radiju čula da su njena ćerka i verenik među mrtvima.
"Za mene je sve bilo gotovo“, rekla je za AFP.
Trodnevni užas bio je nacionalna tragedija i izazvao je trenutak suočavanja sa istinom u Rusiji, a pitanja i dalje muče neke od preživelih.
Zašto je toliko ljudi poginulo? Zašto su lekari ostali bez protivotrova? Zašto su kola hitne pomoći bila zaglavljena u saobraćaju?
To su pitanja za koja ruske vlasti nikada nisu pozvane na odgovornost. Istražitelji su 2007. godine obustavili višegodišnju istragu o ovoj tragediji.
„Moja najgora noćna mora“
Ruski sudovi su takođe više puta odbacivali zahteve porodica koje su pre presude Evropskog suda za ljudska prava 2011. godine vršile pritisak na Moskvu da odgovorne za smrt pozove na odgovornost.
"Nećemo moći da izbegnemo napade u budućnosti ako ne istražimo one iz prošlosti“, rekao je za AFP Dmitrij Milovidov, šef udruženja porodica žrtava pod nazivom "Nord-Ost“.
Milovidov, koji sada ima 59 godina, izgubio je svoju četrnaestogodišnju ćerku u ovom napadu.
Kremalj je priznao "bol“ povezan sa gubitkom koji su Rusi osetili nakon ponovljenih napada.
Alexander NEMENOV / AFP / Profimedia
"Mnogo smo naučili u borbi protiv terorizma i, naravno, uvek ćemo čuvati sećanje na one koji su poginuli usled ovih napada, uključujući i Nord-Ost“, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.
Međutim, dve godine nakon opsade pozorišta na Dubrovki, čečenski separatisti su ponovo inscenirali krizu sa taocima, uzevši više od hiljadu ljudi za taoce u školi u Beslanu, gradu u kavkaskoj republici Severnoj Osetiji. U tom napadu poginulo je puno taoca zbog haotičnog i loše organizovanog upada u zgradu.
"Zaboravljajući svoje greške, opet ih ponavljamo“, rekla je Irina Hramcova, 39-godišnja poslovna žena koja je izgubila oca u napadu u pozorištu na Dubrovki.
"Sve dok vlasti ne nauče da ispravljaju svoje greške, ovi napadi će se ponavljati. I to je moja najgora noćna mora.“
Šta se desilo u Beslanu?
Maskirani muškarci i žene sa pojasima za eksploziv upali su u Školu broj 1 u Beslanu i otvorili vatru u dvorištu u trenutku kada se završavala ceremonija povodom početka školske godine, preneo je BBC.
Taoci su bili nabijeni u školsku sportsku salu, ispod eksploziva razvučenog sa košarkaških obruča. Njihovi otmičari su zahtevali povlačenje ruskih trupa iz Čečenije. Napeta opsada iznenada se završila trećeg dana, nakon dve smrtonosne eksplozije i intenzivne pucnjave. Svedoci su operaciju ruskih snaga bezbednosti opisali kao haotičnu, navodeći da su trupe koristile prekomernu silu i teško naoružanje. Poginulo je 330 ljudi, uključujući 186 dece.
Samo jedan od otmičara uhvaćen je živ i izveden pred sud.
Šta kažu preživeli i rodbina?
Više od decenije, preživeli i rodbina pitaju se da li je opsada mogla biti sprečena i da li je toliko ljudi moralo da pogine u akciji spasavanja.
Oni tvrde da su zvaničnici, uključujući i predsednika Vladimira Putina, loše postupili tokom talačke krize i da su ignorisali obaveštajne podatke koji su ukazivali na to da se planira scenario uzimanja talaca. Ruska istraga o ovim događajima zastala je pre nekoliko godina.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)