Ako diplomatija ne uspe, Putinu na stolu nekoliko opcija? Za Britance malo verovatno slanje trupa u Ukrajinu

Komentari

Autor: BBC, Guardian, Tanjug

19/12/2021

15:07

Ako diplomatija ne uspe, Putinu na stolu nekoliko opcija? Za Britance malo verovatno slanje trupa u Ukrajinu - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Ukoliko bi Rusija u ovom trenutku zaista, kako Zapad upozorava, izvršila invaziju na Ukrajinu, malo je verovatno da bi NATO saveznici rasporedili svoje trupe i stali u odbranu zemlje koja nije članica. Tu poruku ponovio je britanski ministar odbrane Ben Volas, koj je istakao da su svi napori sada na diplomatiji. Ipak, za to vreme, varnice i dalje tinjaju, a brojni analitičari smatraju da postoji nekoliko scenarija po kojima bi Moskva zapravo i mogla da izvede napad.

Već nekoliko nedelja Ukrajina i zapadni saveznici upozoravaju da je Rusija na istočnoj granici razmestila na hiljade vojnih trupa. Pojedine obaveštajne službe smatraju da je Moskva u stanju da invaziju izvrši već u januaru, ali Moskva negira planove.

Takođe, Moskva je zatražila razgovore sa SAD, te je u petak iznela i niz zahteva za NATO koji se tiču širenja alijanse na istoku Evrope. Iako Moskva želi garancije da Ukrajina neće postati članica, analitičari ocenjuju da je malo verovatno da će ih i dobiti. Međutim, dok do tog članstva ne dođe, malo je verovatno da će Velika Britanija i njeni saveznici poslati svoje trupe u odbranu Ukrajine, prenosi BBC.

"Ne bi trebalo da zavaravamo ljude kako ćemo to uraditi. Ukrajinci su toga svesni. Zato se diplomataski trudimo da kažemo Putinu da to ne radi", rekao je britanski ministar Ben Volas i dodao da je malo verovatno da će neko poslati trupe u Ukrajinu da izazove Rusiju.

Podsetimo, ranije ove nedelje, britanski premijer Boris Džonson upozorio je ruskog predsednika Vladimira Purina na "značajne posledice" bilo koje "destabilizijuće akcije" u regionu.

U predlozima objavljenim u petak, Rusija je postavila niz zahteva za SAD i NATO, uključujući i zahtev od zemalja koje su se pridružile NATO nakon pada SSSR da ne raspoređuju trupe ili oružje u oblastima u kojima se mogu smatrati pretnjom Rusiji.

Teški bombarderi i ratni brodovi ne bi bili dozvoljeni u oblastima izvan njihovog nacionalnog vazdušnog prostora ili voda iz kojih bi mogli da pokrenu napad kao deo predloga. To bi značilo da NATO uopšte ne igra nikakvu ulogu ni u jednoj od tri baltičke republike ili Poljskoj, kao i da mora da odustane od bilo kakvih planova da se Ukrajina i Gruzija na kraju pridruže zapadnom savezu.

Zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Aleksandar Gruško rekao je u subotu da su predlozi pokušaj da se izbegne mogući vojni sukob. On je rekao da je Moskva spremna da održi razgovore sa SAD u nastojanju da "vojni ili vojno-tehnički scenario konfrontacije pretvori u politički proces koji će zaista ojačati vojnu bezbednost", prenela je ruska agencija Interfaks.

Ipak, zbog same činjenice da brojni satelitski snimci pokazuju da Rusija zaista ima veliki broj trupa kod pograničnih područja, postavlja se pitanje šta ako diplomatija ne uspe?

Vojne opcije koje ima Putin

Tenzije između Rusije i Ukrajine tinjaju još od 2014. godine, kada je Moskva pripojila poluostrvo Krim i kada su izbili sukobi na istoku Ukrajine. Mirovni sporazum iz 2015. uspostavio je liniju razgraničenja i pozvao obe strane na ustupke. Međutim, od tada se nastavljaju borbe na nižem nivou duž fronta, a obe strane optužuju drugu za kršenje sporazuma za koji posmatrači kažu da je pred kolapsom.

Navodi da Rusija stacionira naoružanje duž granice pojavili su se još tokom proleća kada je Rusija, prema nekim procenama postavilo 110.000 vojnika. Neke, ali ne sve, povučeni su u bazu u maju pošto je zakazan samit Putina sa američkim predsednikom Džoom Bajdenom.

Kako piše "Gardijan", jedna od najvećih preostalih snaga dolazi iz 41. kombinovane armije, čije je sedište u Novosibirsku. Stacionirane na poligonu za obuku Pogonovo južno od Voroženja od proleća, neke od snaga 41. kombinovane armije prešle su u Jelnju, grad u Smolenskoj oblasti bliže Belorusiji.

Osim ovoga, trupa i opreme navodno ima i kod Pogonova, Maslovke, Volgograda, a izveštaji od oktobra, te satelitski snimci pokazali su i kretanja ka Krimu.

"Gardijan" navodi da u blizini Ukrajine postoje i jedinice koje su stalno raspoređene iz 8. i 20. oružane armije. Ukrajina procenjuje da je desetine hiljada vojnika stacionirano na separatističkim teritorijama Donjecka i Luganska.

Mapa koju je ukrajinska vojna obaveštajna služba objavila u novembru pokazala je kako bi izgledao najgori scenario: ruske snage prelaze ukrajinsku granicu sa istoka i napadaju sa Krima, kao i izvođenje amfibijskog napada na Odesu uz podršku ruskih vojnika u Pridnjestrovlju i trupa poslatih iz Belorusije. Neki aspekti plana, kao što su ofanzive sa istoka i preko Krima, već izgledaju moguće, navodi ovaj britanski list.

Šef ukrajinske vojne obaveštajne službe rekao je za "Njujork tajms" da je njegov scenario iz noćne more uključivao vazdušne i raketne napade na skladišta municije i rovove koji bi mogli da ostave vojsku onesposobljenom, ostavljajući komandante fronta da se bore sami. Oni bi pali, rekao je, ako bi Rusija pokrenula invaziju punom snagom.

Ovo su samo neke od opcija koje su se pominjale u prethodnom periodu kada je reč o potencijalnom ruskom napadu. Potencijalni ekonomski udarac za svaku novu borbu bio bi ogroman jer SAD i saveznici obećavaju "značajne i oštre" sankcije u slučaju napada.

NATO šalje trupe u Bugarsku i Rumuniju?

Nemački list "Špigel" piše da Amerikanci predlažu da NATO pošalje po 1.500 vojnika u dve balkanske zemlje kao odgovor na gomilanje ruskih trupa na ukrajinskoj granici, navodeći da taj poduhvat nosi velike političke rizike.

Američki general Tod D. Volters, zadužen za savezničke snage u Evropi, nedavno je kolegama u NATO predložio pojačano prisustvo trupa u Bugarskoj i Rumuniji, piše nemački nedeljnik, pozivajući se na izvore sa jednog sastanka. Prema navodima, Volters bi da i u dve balkanske zemlje budu snage nazvane "Enhanced Forward Presence" (EFP), formirane pre pet godina.

Takvi kontingenti NATO se nalaze u Poljskoj i baltičkim zemljama, gde izvode manevre sa lokalnim vojskama. U slučaju sukoba, ideja je da te trupe budu na frontu dok ne stigne pojačanje. NATO je uvođenje jedinica EFP pravdao aneksijom Krima, pa i sada zagovornici misle da bi pojačanje bilo primeren odgovor na ruske vojne manevre blizu ukrajinske granice, prenosi Dojče Vele.

Špigel prenosi Voltersove reči da će se NATO i dalje držati sporazuma sa Rusijom koji zabranjuje trajno stacioniranje jakih trupa na istočnom krilu NATO. Iz tog razloga u baltičkim zemljama ne postoje stalne trupe, već se vojnici rotiraju.

U centrali NATO nisu potvrdili ni demantovali navode nemačkog lista. Jedna portparolka je rekla da alijansa ostaje "budna" i da će preduzeti "sve neophodne korake" kako bi zaštitila članice NATO od bilo koje pretnje.

"Uzdržanost je razumljiva. Sve države NATO su svesne koliku političku eksplozivnost nosi ovaj predlog", ocenjuje Špigel.

Podseća se da je ruski predsednik Vladimir Putin najavio pregovore sa SAD kako bi rešio konflikt, a zahtev Moskve je da NATO ne raspoređuje dodatne trupe prema Rusiji.

Kako dodaje nemački nedeljnik, general Volters je na sastanku saopštio da je Rusija, nakon okupljanja skoro 100.000 vojnika na granici ka Ukrajini, u stanju da umaršira u susednu zemlju i tamo ostane. List zaključuje da bi američki predlog mogao da bude problematičan za novu koalicionu vladu u Nemačkoj.

Zeleni koji su deo vlade "već su se pokazali zapanjujuće otvorenim za ideju jačanja trupa na istočnom krilu", piše Špigel. Socijaldemokrate kancelara Olafa Šolca mogle bi, međutim, da budu uzdržanije po tom pitanju, jer mnogi u stranci vide slanje trupa na istok kao nepotrebnu provokaciju Rusije.