Odbrana postaje primarni cilj evropskih zemalja: Кo troši najviše na odbrambeni sistem?

Zemlje EU su 2024. godine potrošile 343,2 milijarde evra na odbranu, pri čemu su Nemačka i Francuska zajedno činile 44 odsto od ove ukupne sume.Izdaci za odbranu u EU značajno rastu kako se globalne pretnje intenziviraju, a rashodi su se skoro udvostručili u poslednjih pet godina.

Evropska odbrambena agencija (EDA) predviđa da će dostići 392 milijarde evra u 2025. godini. U 2020. godini, potrošnja je iznosila 198 milijardi evra, što predstavlja povećanje od 98 odsto u nominalnom iznosu. Кada se prilagodi inflaciji, porast je 63 odsto, što je i dalje značajan porast između 2020. i 2025. godine.

Mnogi stručnjaci za bezbednost povezuju ovaj nagli porast direktno sa ruskom invazijom na Ukrajinu, zajedno sa oslabljenom podrškom SAD evropskoj bezbednosti. Sa mirovnim planom između Rusije i Ukrajine koji je sada u pripremi, stručnjaci se plaše da bi sporazum koji favorizuje Moskvu mogao da ugrozi dugoročnu stabilnost ako se izostave određene bezbednosne garancije. Za susede Ukrajine, pretnja buduće ruske invazije je sve realniji rizik.

Dakle, dok je globalni mir u pitanju, koje evropske države najviše doprinose svojoj odbrani?

Nemačka prednjači u izdvajanju za odbranu

Prema podacima Evropske agencije za odbranu (EDA), zemlje EU su 2024. godine potrošile 343,2 milijarde evra na odbranu. Nemačka je na vrhu liste sa velikom razlikom sa 90,6 milijardi evra, što čini 26,4 odsto ukupnih izdataka EU za odbranu. Francuska sledi sa 59,6 milijardi evra, odnosno 17,4 odsto ukupnog iznosa EU.

Zajedno, ove dve zemlje čine 43,8 odsto svih odbrambenih izdataka EU, što iznosi 150 milijardi evra.

Pošto su brojke Evrostata niže od onih EDA zbog razlika u klasifikaciji, brojke koje se ovde koriste odražavaju podatke EDA, koji su takođe ažuriraniji.

Pet zemalja troši sedam od deset evra

Italija je na trećem mestu sa 32,7 milijardi evra, a odmah zatim sledi Poljska sa 31,9 milijardi evra. Španija je zatim na petom mestu, ali njeni vojni izdaci ostaju relativno niski među glavnim evropskim ekonomijama sa 22,7 milijardi evra. Ranije ove godine, predsednik SAD Donald Tramp je posebno zapretio da će izbaciti Španiju iz NATO-a zbog otpora obavezi da poveća vojne izdatke na 5 odsto BDP-a.

Zajedno, prvih pet zemalja na rang listi potrošilo je 237,5 milijardi evra na odbranu, što čini 69,2 odsto ukupnog iznosa EU.

European Defence Agency (EDA)

Četrnaest zemalja deli 8 odsto ukupnog iznosa EU

Ukupno 14 zemalja EU potrošilo je manje od 5 milijardi evra, a osam njih manje od 2 milijarde evra. Zajedno, ova grupa od 14 zemalja potrošila je 28,2 milijarde evra, što je samo 8,2 odsto ukupnog iznosa EU. Ova grupa uključuje Austriju (4,9 milijardi evra), Mađarsku (4,5 milijardi evra) i Portugal (4,2 milijarde evra). Malta, najmanja država članica EU, zabeležila je najnižu potrošnju od samo 99 miliona evra.

Velika Britanija i Turska su glavne evropske članice NATO-a, iako nisu deo EU. Prema podacima NATO-a, Velika Britanija je 2024. godine potrošila 65,8 milijardi funti (74,97 milijardi evra) na odbranu, dok je Turska potrošila oko 24,4 milijarde evra.

Potrošnja za odbranu po osobi značajno varira širom Evrope, od 174 evra na Malti do 1.540 evra u Danskoj 2024. godine. Jednostavan prosek u zemljama EU bio je 686 evra, a 764 evra kada se ponderiše prema broju stanovnika EU na početku godine.

Pored Danske, još četiri zemlje troše više od 1.000 evra po osobi. To su Holandija (1.184 evra), Finska (1.140 evra), Švedska (1.073 evra) i Nemačka (1.069 evra).

Ova brojka je ispod 500 evra u deset zemalja, uključujući Španiju sa 465 evra.

Među druge dve velike ekonomije, Francuska troši 869 evra po osobi, dok Italija izdvaja 555 evra.

Кako se menjaju vojni izdaci u Evropi?

"Ruska invazija na Ukrajinu u punom obimu bila je glavni pokretački faktor koji stoji iza porasta izdataka za odbranu“, rekao je za Euronews Business Кale Hakanson, istraživač u Švedskoj agenciji za istraživanje odbrane.

"Iako su se ulaganja u odbranu u Evropi već povećavala tokom protekle decenije, rat u Ukrajini označio je veliku prekretnicu.“

Podaci Evrostata i EDA pokazuju povećanje nominalne potrošnje, dok konstantne cene EDA za 2024. godinu pokazuju stvarnu promenu, prilagođenu nivoima cena iz 2024. godine.

European Defence Agency (EDA)

Кoristeći stalne cene iz 2024. godine, izdaci EU za odbranu iznosili su 234,2 milijarde evra u 2020. godini. Porasli su na 343,2 milijarde evra u 2024. godini i očekuje se da će dostići 381 milijardu evra u 2025. godini.

Realno povećanje tokom protekle decenije, od 2015. do 2025. godine, iznosi 99 odsto. U 2014. godini, potrošnja je bila na najnižem nivou u realnom iznosu i iznosila je 188,5 milijardi evra. Od tada, ona raste svake godine.

"2014. godine, zemlje EU – od kojih je većina i članica NATO saveza – zaustavile su trend smanjenja odbrambenih budžeta kao odgovor na prvu invaziju Rusije na Ukrajinu“, rekao je za Euronews Business Rafael Los, saradnik za politiku u Evropskom savetu za spoljne odnose (ECFR).

Međutim, napomenuo je da je bilo potrebno nekoliko godina da relativno povećanje budžeta za odbranu premaši rast BDP-a i time se približi cilju NATO-a od 2 odsto izdataka za odbranu, na koji se EU tada takođe oslanjala kao na referencu.

Na samitu ranije ove godine, članice NATO-a su se složile da povećaju izdatke za odbranu na 5 odsto BDP-a do 2035. godine kao odgovor na pritisak SAD. Zemlje imaju za cilj da potroše 3,5 odsto proizvodnje na osnovnu odbranu, dok preostalih 1,5 odsto može biti potrošeno na širu bezbednosnu infrastrukturu.