Igre 
Mladi Finci ne žele da čekaju, sve više njih ide u Rusiju zbog vakcinacije
Komentari07/06/2021
-21:15
Suočeni sa dugim čekanjem na vakcinu protiv koronavirusa, mladi Finci odlučili su da otputuju u Rusiju kako bi dobili Sputnjik V. Iako ne postoje zvanične brojke koliko ih je tačno prešlo granicu, smatra se da je spor početak vakcinacije u Evropi, uticao da sve više Finaca spas od kovida potraži u susednoj zemlji.
Tatjana Deribina ima 28 godina i do sada nije bila bolesna. Čekala je poziv za vakcinaciju u Helsinkiju, gde živi i radi kao IT stručnjak, ali kako se to nije dogodilo, odlučila je da putuje u Rusiju.
Posedovanje ruskog pasoša omogućio joj je besplatnu vakcinu, dok stranci mogu da plate i vakcinišu se u privatnim klinikama. Jedina prepreka za Tatjanu bili su papiri i put od 400 kilometara.
"Ionako sam planirala da posetim svoju baku u Rusiji. Ima 88 godina. Primanjem vakcine, želim da zaštitim sebe i nju", objasnila je Tatjana.
Prvu dozu dobila je Sankt Peterburgu krajem marta, a do kraja aprila bila je u potpunosti vakcinisana protiv COVID-19.
"Znam da i dalje moram da dezinfikujem ruke i nosim masku. Ipak, smiruje me saznanje da sam imunizovana", dodala je ona.
profimedia
Dmitrij Kurnosov i njegova supruga, ruski državljani u tridesetim godinama koji žive u Finskoj, nedavno su se vratili iz Sankt Peterburga nakon revakcine.
Povezane vesti
"Da nam je vakcinacija ponuđena u Finskoj već ovog proleća, ne bismo išli u Rusiju po nju", rekao je on.
Euronews je zatražio procenu od finske granične policije, ambasade u Moskvi i konzulata u Sankt Peterburgu koliko ljudi putuje iz Finske u Rusiju radi vakcinacije, ali bez uspeha.
Prema statističkim podacima, blizu 30.000 ljudi u Finskoj ima rusko državljanstvo. Ruski je maternji jezik za više od 84.000 finskih stanovnika - ili 1,5 odsto stanovništva.
Paula Titala iz finskog ministarstva zdravlja rekla je da je "pozitivno što su građani spremni da se vakcinišu protiv korone".
"Ako neko želi da koristi zdravstvene usluge drugih zemalja, to može da učini", rekao je Titala, ističući da Ministarstvo spoljnih poslova preporučuje izbegavanje nepotrebnih putovanja u Rusiju.
Uprkos preporukama vlasti za putovanja, "kada imate rođake u inostranstvu, teško je držati se ovog saveta".
Ni Tatjana se ne oseća loše zbog toga.
Povezane vesti
"Godinu dana nisam videla porodicu. Znam da to nije izgovor, ali bar sada može da se ide. U nekom trenutku granice su bile zatvorene i uopšte nisam mogla da idem. Rusija se otvorila za putnike iz Finske, pa mi je bilo dozvoljeno da odem i da se vratim".
Veći rizik od zaraze u Rusiji
U Rusiji su vlasti prijavile 44 slučaja kovida 19 na 100.000 stanovnika u poslednjih sedam dana.
Iako je vakcinacija presudna za kraj pandemije, rizik od zaraze koronavirusom je mnogo veći ako se putuje u Rusiju, rekao je profesor zaraznih bolesti Asko Jarvinen iz Univerzitetske bolnice u Helsinkiju.
Povezane vesti
"Može biti korist na ličnom nivou. Ali u globalu, rizik od zaraze koronavirusom na putovanju, na primer u Sankt Peterburgu - gde je situacija sa kovidom 19 bila mnogo gora nego u Finskoj, je veoma visoka", naglasio je Jarvinen.
Ruska vakcina, nazvana Sputnjik V, je adenovirusna virusna vakcina, koja koristi sličnu tehnologiju kao vakcina AstraZeneka.
Istraživački institut Gamaleja, koji je razvio vakcinu, objavio je rezultate u martu koji su pokazali efikasnost od 95 odsto. Ali od tada su naučnici izrazili sumnju u validnosti podataka.
To nije sprečilo jedan broj ljudi da traži Sputnjik V.
Situacija u Finskoj se poboljšava. Od 24. do 30. maja finske vlasti prijavile su 16 slučajeva na 100.000 stanovnika.
Više od polovine odrasle populacije primilo je najmanje jednu vakcinu protiv kovida. I dok ovo predstavlja jedan od najboljih procenata u EU, samo oko 10 odsto je dobilo dve injekcije, što je među najgorim rezultatom u Uniji. To je delom i zbog toga što se država opredelila na politiku davanju jedne doze što većem broju ljudi.
Kakva je finska strategija
Mnoge zemlje preporučuju uzimanje dve vakcine kompanija Fajzer, Moderna i AstraZeneka u razmaku od tri do četiri nedelje. Finska ih daje u razmaku od 8-12 nedelja.
"Veći razmak između doza brzo će pomoći povećanju pokrivenosti vakcinom u ozbiljnoj epidemiološkoj situaciji, što znači da je više doza u malim pošiljkama dostupno većem broju ljudi.
Neko ko je vakcinisan obično dobija bolju zaštitu kada se interval između doza produži, jer na taj način imunitet koji telo proizvodi sazreva i jača", rekla je Hana Nohinek, glavni lekar u Finskom institutu za zdravlje i socijalnu zaštitu.
Studije iz Britanije, gde je korišćena ista strategija, pokazuju da bi interval od 12 nedelja mogao da ojača reakcije antitela - barem za neke starosne grupe i neke vakcine.
Finsko Ministarstvo za socijalna pitanja i zdravlje zadovoljno je procesom vakcinacije.
"Predstavljanje vakcinacije protiv kovida 19 u Finskoj je dobro napredovalo u poređenju sa Evropom, kao i u globalnom poređenju. Nalog za vakcinaciju naveden je vladinom uredbom, a proces je napredovao tako da je starija populacija i ljudi koji pripadaju rizičnim grupama već imala priliku da je dobiju", rekla je za Euronews viši medicinski službenik Paula Titala.
Sadašnjim tempom, većini stanovništva mlađim od 30 godina biće ponuđena prva doza vakcine krajem juna ili jula, dok zbog neizvesnih isporuka, vakcinacija kompletne nacije može potrajata do kraja godine.
Za neke je to predugo da se čeka.
Skepticizam u Rusiji
Dmitrij je takođe govorio o skepticizmu prema epidemiji koronavirusa i vakcinaciji u Rusiji.
"Moje lično iskustvo je da mnogi Rusi odbacuju koronavirus. Oni to ne vide kao pretnju, a mnogi su skeptični prema vakcini. Ne govorim samo o ljudima sa niskim obrazovanjem ili primanjima, neki akademici takođe razmišljaju na ovaj način", rekao je Dmitrij, koji živi u Finskoj manje od godinu dana.
Tatjan Deribina je podelila iskustvo iz čekaonice u Sankt Peterburgu.
"Upoznala sam čoveka koji me pitao šta radim tamo. Kada sam mu rekla da dolazim na vakcinaciju, pitao me je, ‘zašto sam to uradila? Zar se ne bojim? Moram da priznam da su mi svakakve misli prošle kroz glavu, poput "šta ako mi ugrade čip?", nasmejala se Tatjana.
Njena 88-godišnja baka nije primila Sputnjik V i nema nameru da se vakciniše.
"Kaže da ceo život nije primila vakcinu i da je zabrinuta kako bi reagovala na nju", objasnila je Tatjana.
Različiti problemi dve države
Iako Finska ima ograničenu zalihu vakcina i populaciju željnu vakcinacije, Rusija ima suprotan problem.
Prema podacima sajta gogov.ru, koji prati vakcinaciju u Rusiji, blizu 12 odsto odraslih u ovoj zemlji primilo je najmanje jednu dozu vakcine, a skoro devet odsto odrasle populacije je potpuno vakcinisano. Dakle, Rusija ima dosta nevakcinisanih.
Studije su pokazale da više od 60 odsto ljudi okleva da primi vakcinu, rekla je Margarita Zavadskaja sa Univerziteta u Helsinkiju.
Razlozi su različiti. Neki ne veruju vladi, dok drugi veruju ruskoj vakcini Sputnjik V, ali ne i da se ona pravilno transportuje i daje. A onda, postoje i oni, koji su antivakskseri i generalno se protive vakcinaciji.
"Glavno objašnjenje je, ipak, izuzetno nizak nivo poverenja u političke institucije u zemlji. Ruske zdravstvene ustanove su zastarele, a COVID-19 je pogoršao postojeće probleme", rekla je Zavadskaja.
Mnogi Rusi ne žure da prime vakcinu, jer ih virus ne brine. Ankete pokazuju da 38 odsto ljudi misli da je ceo virus podvala.
Komentari (0)