Zašto je vakcinacija u Rumuniji posle munjevitog starta krenula nizbrdo

Iako je jedna od najsiromašnijih zemalja Evropske unije, Rumunija je kampanju vakcinacije protiv koronavirusa započela brže i jače od bogatijih suseda.

Na početku ove godine redovno je bila među tri najbolje države u evropskom bloku u pogledu procenta stanovništva koje je dobilo najmanje jednu dozu vakcine.

Od pokretanja akcije krajem decembra, Rumunija je vakcinisala više od osam miliona ljudi od ukupno 19 miliona koliko ukupno ima stanovnika. 

Poslednjih nedelja, broj datih dnevnih doza je znatno opao.

"Situacija je prilično zabrinjavajuća", rekao je politički analitičar Kostin Ciobanu, napominjući da se samo oko 17.000 ljudi vakcinisalo prvom dozom u ponedeljak, a 32.000 drugom.
  
Do početka juna, samo 25 odsto populacije koja ispunjava uslove (4,4 miliona ljudi) primilo je najmanje jednu dozu, što je Rumuniju postavilo na dno liste EU, a samo Bugarska je prošla gore. Do sada je u potpunosti imunizovano oko 20 odsto populacije, koja čini 3,8 miliona ljudi.

Niko ne zna tačno zašto, ali mi smo vrlo rano dostigli plafon,  rekao je Sorin Ionita, politički analitičar iz ekspertskog foruma.

Zašto je vakcinacije u Rumuniji skrenula sa prvobitnog koloseka?

Euronews je istraživao zbog čega je došlo do usporavanja procesa vakcinacije u zemlji u kojoj je pandemija odnela više od 30.000 života.

Kampanja vakcinacije u Rumuniji započela je "punom brzinom", rekao je Ionita za Euronews. 

"Činilo se da je mnogo ljudi želelo da dobije vakcinu, ali nisu mogli svi da je dobiju odjednom. Ljudi su davali sve od sebe da se registruju na plarformi, prevaljivali su veliki put da bi dobili vakcinu, jer su u Bukureštu liste bile pune. Tada smo dostigli ovu stopu vakcinisanih od 20 odsto i sve je stalo", rekao je Ionita.

 
Zemlja se u velikoj meri oslanjala na vojne i obaveštajne službe kako bi brzo uspostavila infrastrukturu potrebnu za borbu protiv koronavirusa.

"Rumunija ima verovatno jednu od najmilitarizovanijih kampanja vakcinacije", rekao je Ionita, napominjući da platformom koja se koristi za registraciju "upravlja jedna od brojnih rumunskih obaveštajnih službi". 

Kampanja "visoke tehnologije" u ruralnoj zemlji

Katalin Augustin Stojka, vanredni profesor sociologije na Univerzitetu u Bukureštu, rekao je za Euronews da je vladina veb stranica na kojoj se ljudi mogu registrovati stub državne strategije vakcinacije.

"Problem je u tome što Rumunija ima najveći procenat ljudi koji odlaze iz ruralnih područja u EU, oko 44 odsto. Ovoj cifri treba dodati 10 odsto ljudi koji žive u malim gradovima, koji su praktično poluseoska naselja", rekao je stručnjak.

"Ruralna područja i mali gradovi imaju ogromne infrastrukturne probleme, nemaju pristup tekućoj vodi, medicinskim uslugama, korišćenje interneta je takođe problem. Tako da je bilo čudno što se vlast opredelila za visokotehnološko rešenje za vakcinaciju ljudi u ruralnim oblastima. Govorimo o starijem stanovništvu, ljudima koji nemaju pristup ili ne znaju kako da koriste internet. Osim toga, u ruralnim oblastima nema dovoljno centara za vakcinaciju", dodao je Stojka.
 
Sa druge strane, Ionita je naglasio raznolikost rumunskog ruralnog stanovništva. 

"Ljudi koji žive u seoskim naseljima nisu svi isti i ne postoji tipično rumunsko selo da tako kažem. Sela su veoma različita". 

Primetio je da su neki od njih postali prigradska područja sa radnicima srednje klase koji svakodnevno putuju u grad.

"Zapravo, najveća stopa vakcinacije je u nekim seoskim naseljima. A onda imate tradicionalna sela koja su fizički i  geografski izolovana, sa starijim ljudima (...), pa im se obraćate na vrlo različite načine. A vlada je bila pomalo nespremna da to učini. Oni su samo objavili kampanju na TV-u, ciljajući sve sa istom porukom", rekao je Ionita za Euronews.

Nedostatak infrastrukture i osoblja

Nedostatak medicinske infrastrukture i osoblja, posebno u ruralnim oblastima, uticalo je na kampanju vakcinacije, rekao je Stojka. 

Prema najnovijim istraživanjima, zdravstveni sistem u Rumuniji je najgori u EU. Prema Svetskoj banci, država troši samo oko 5,6 odsto BDP-a na zdravstvo, što je najniža stopa u Uniji.

Medicinski sistem zemlje takođe pati od emigracije kvalifikovanih radnika. Nakon što se Rumunija pridružila EU 2007. godine, hiljade lekara napustilo je zemlju u potrazi za poslom i boljom platom u drugim evropskim zemljama. Prema podacima Evropske komisije, više od 85.000 lekara školovanih u Rumuniji nostrifikovalo je svoje diplome u drugim zemljama EU između 2007. i 2020. godine.

Dva poslednja velika požara u jedinicama kovid 19 otkrila su loše stanje zdravstvene infrastrukture u zemlji. Najmanje pet ljudi umrlo je kada je u januaru izbio požar u bolnici u Bukureštu, dok je još 10 pacijenata poginulo u odvojenom incidentu u bolnici Piatra Neamt u novembru prošle godine, navodno zbog električnih problema.
  
"Problemi u vezi sa lošom infrastrukturom pojačani su niskim administrativnim kapacitetom rumunske države da se izbori sa kritičnom situacijom," rekao je Stojka za Euronews i dodao:

"Oni koji su nadgledali ovu kampanju praktično su u velikoj meri ignorisali nezavisne stručnjake i akademike".

profimedia

Država je promenila i četiri ministra zdravlja od početka pandemije.

U najnovijoj epizodi, Vlad Voikulesku otpušten je sa funkcije ministra zdravlja u aprilu, nakon što je navodno promenio epidemiološke mere u pojedinim područjima bez da je obavestio premijera.

Jedan od faktora otpuštanja, prema Ioniti, bio je zato što je Voikulesku "zaobišao vojsku". 

Drugo pitanje je "velika prisutnost političara" u promociji kampanje vakcinacije, rekao je Čiobanu. 

"I kao što znamo, nije slučaj samo u Rumuniji već i u drugim zemljama, stanovništvo zaista nema poverenja u političare. Dakle, potrebno je da se uključi više ključnih lidera koji imaju poverenje stanovništva. I ovo se dogodilo u poslednjih nekoliko meseci, ali verovatno nedovoljno da bi se prevazišlo nepoverenje koja postoji u rumunskoj populaciji", rekao je stručnjak za Euronews.

AstraZeneka unela zabunu 

"Pitanje sigurnosti koje je pokrenula AstraZeneka imao je veliki uticaj na kampanju vakcinacije, jer je znatno smanjio poverenje stanovništva u bezbednost korišćenja ove vakcine posebno, a to se neagtivno odrazilo i na kredibilitet ostalih odobrenih vakcina", rekao je šef rumunske nacionalne kampanje za vakcinaciju protiv kovid 19 Valeriu Georgita.

Stojka je za Euronews rekao da masovni mediji šalju "različite poruke" o vakcinama protiv koronavirusa, podstičući kolebanje javnog mnenja.

"Postoje neki uticajni TV kanali koji svakodnevno u svojim emisijama promovišu razne javne ličnosti poput glumaca, glumica, pevača, čak i lekara koji prihvataju teorije zavere o kovidu ili vakcinaciji. Ono što je čudno je da su tokom komercijalnih pauza iste TV mreže emitovale poruke o vakcinama koje je platila rumunska vlada. Dakle, ljudi su zbunjeni zbog ovog dvostrukog razgovora", rekao je Stojka za Euronevs.

Uticaj crkve i teorija zavere

Stručnjak je takođe ukazao na ulogu Rumunske pravoslavne crkve u zemlji u kojoj su predstavnici vere i dalje veoma uticajni.

Prema poslednjem popisu stanovništva, koji je bio pre više od 10 godina, oko 92 odsto stanovništva Rumunije smatra sebe  religioznim. Od tih 92 odsto, 86 odsto su pravoslavci, a Rumunska pravoslavna crkva nije u potpunosti podržala vakcinaciju. Čak su neki od njenih biskupa i uticajnih sveštenika slali mešovite poruke, preispitujući postojanje pandemije i potrebu za vakcinacijom", rekao je profesor za Euronews.

Kao i u drugim delovima sveta, društveni mediji takođe su igrali ulogu u širenju teorija zavere o vakcinaciji protiv COVID-19.

"Ono što je zapanjujuće je da više od polovine rumunskog stanovništva veruje da je virus stvoren u laboratoriji", primetio je Čiobanu i dodao da je zemlja imala snažan pokret protiv vakcinacije čak i pre pandemije.

"Dezinformacije i lažne vesti imale su negativan uticaj na ruralna područja, verovatno zbog lošeg brazovanja, niskog  socijalnog i ekonomskog statusa i siromaštva", rekao je Georgita.

Sedam miliona vakcinisanih do avgusta - naučna fantastika 

Vlada je prvobitno želela da vakciniše pet miliona ljudi do 1. juna, ali je promašila taj cilj.

Premijer Florin Citu prošlog proleća predvideo je 10 miliona vakcinacija do 1. septembra. Vlada se sada nada da će do avgusta biti vakcinisano sedam miliona.

Da bi postigle taj cilj, vlasti pojačavaju logistiku vakcinacije, posebno u ruralnim oblastima.

"Koncept planiranja zasnovan je na ideji da se vakcina približi krajnjem korisniku, pa smo razvili sledeće koncepte: vakcinacija u kabinetu lekara opšte prakse; timovi za vakcinaciju od vrata do vrata; maratonski događaji vakcinacije organizovani na javnim lokacijama koji ispunjavaju sve sanitarne kriterijume; postavljanje mobilnih centara za vakcinaciju u područjima koja nemaju medicinsko osoblje, niti odgovarajuće prostore za postupak vakcinacije", rekao je Georgita za Euronews.

Vakcinacija se takođe nudi zaposlenima u privatnim kompanijama, na aerodromima i kopnenim graničnim prelazima. Rumuni mogu čak i da dobiju dozu cepiva u zamku Drakule u Transilvaniji bez zakazanog sastanka.
  
Da li će preduzete mere biti dovoljne da se kampanja vakcinacije vrati na pravi put, druga je priča.

"Mislim da će biti veoma teško postići da se sedam miliona ljudi vakciniše do 1. avgusta ili 10 miliona ljudi do septembra. Ali možda će nas vlada iznenaditi i doći do boljih alata za komunikaciju", rekao je Čiobanu.

"Sedam miliona vakcinisanih do avgusta je naučna fantastika. Nećemo to postići", rekla je Stojka za Euronews.