Hipersonične rakete menjaju ratnu strategiju: Ko ih poseduje i kako izgleda poređenje dosada proizvedenog?

U poslednjih 10 godina, hipersonično oružje postalo je ključni deo globalnih vojnih strategija, potpuno menjajući način na koji zemlje planiraju odbranu i napade. Ovi sistemi, koji dostižu brzine više od pet puta veće od brzine zvuka i izvode nepredvidive manevre, lako zaobilaze postojeće protivraketne štitove, što ih čini gotovo nemogućim za zaustavljanje. Rusija i Kina su na čelu ove tehnološke trke, dok se zemlje poput Irana, Indije i Severne Koreje sve više uključuju u razvoj.

Rat u Ukrajini je doneo upotrebu hipersoničnog oružja na terenu, što je potvrdio i sam predsednik Rusije Vladimir Putin. Korišćeni su "Cirkoni" i "Kinžali", koji su doneli velika razaranja.

Međutim, sa brzim razvojem ovog oružja i kod drugih supersila dolazimo do pat pozicije u kojoj skupi raketni odbrambeni sistemi igraju ulogu u konvencionalnom ratovanju, ali su protiv hipersoničnog oružja nemoćni.

RUSIJA

Rusija je u samom vrhu kada je reč o hipersoničnom oružju, sa sistemima koji potpuno menjaju pravila igre u globalnoj vojnoj strategiji. Avangard, 3M22 Cirkon i Kinžal su među najimpresivnijim, spajajući neverovatnu brzinu, nepredvidive manevre i mogućnost nošenja i nuklearnih i konvencionalnih bojevih glava. Ovi sistemi čine jezgro ruskog vojnog arsenala i ozbiljan su adut na svetskoj sceni.

Avangard

Stratosferska klizna raketa čije je ime "Strateško hipersonično klizno vozilo" (HGV), montirana je na interkontinentalne balističke rakete poput RS-28 Sarmat.

Sa dometom od 6.000–12.000 kilometara i brzinom do 27 maha, operativan je od 2019. godine i  sposoban za nošenje nuklearnih i konvencionalnih bojevih glava. Ima i tzv. MIRV (Multiple independently targetable reentry vehicle) mogućnosti, koje uključuju nezavisnu putanju više bojevih glava prilikom ulaska u atmosferu.

Avangard je ključni stub ruskog strateškog arsenala zbog svoje sposobnosti da izbegne protivraketne sisteme oštrim manevrima.

3M22 Cirkon

Hipersonična krstareća raketa za pomorsku upotrebu, lansira se sa brodova ili podmornica. Dostiže brzinu od 8–9 maha, sa dometom od 1.000–1.500 kilometara.

Nisko letenje i velika brzina čine je pretnjom pomorskim ciljevima, posebno nosačima aviona.

Kinžal

Balistička raketa sa HGV karakteristikama, lansira se iz vazduha i raspoređena je na avionima MiG-31K.

Domet ove rakete je oko 2.000 kilometara i brzine je 12 maha. Svoju borbenu efikasnost pokazala je u Ukrajini, gde je postala moćno propagandno sredstvo u informativnom ratu dve zemlje.

KINA

Kina je u poslednjih nekoliko godina napravila veliki korak u razvoju hipersoničnog oružja, koje joj daje značajnu prednost u vojnim strategijama. Među ključnim sistemima su DF-ZF (WU-14), DF-27 i YJ-21, a svaki od njih ima posebnu ulogu i impresivne sposobnosti.

DF-ZF

Poznat i kao WU-14, deo je raketnog sistema DF-17 i u upotrebi je od 2020. Ova hipersonična bojeva glava leti brzinama između 5 i 10 maha, sa dometom od 1.800 do 2.500 kilometara. Namenjen je prvenstveno za udare na regionalne ciljeve, poput američkih vojnih baza i nosača aviona u Indo-Pacifiku.

DF-27

Moćniji sistem, sa interkontinentalnim dometom od 5.000 do 8.000 kilometara. Ovaj hipersonični projektil, koji dostiže brzine od 5 do 12 maha, može pogoditi mete na ogromnim udaljenostima, što ga čini važnim delom kineskog strateškog arsenala.

YJ-21

Pomorska hipersonična raketa, dizajnirana za uništavanje brodova. Koristi se na razaračima i podmornicama, dostiže brzine od 6 do 10 maha i ima domet od oko 1.500 kilometara. Posebno je opasan za nosače aviona i druge velike pomorske ciljeve.

SAD

Sjedinjene Američke Države aktivno rade na razvoju hipersoničnog oružja kako bi ostale konkurentne u globalnoj trci za vojnu nadmoć. Iako su suočene s izazovima, programi poput AGM-183 ARRW, Hipersoničnog oružja dugog dometa (LRHW) i Hipersonične krstareće rakete za napad (HACM) pokazuju ambiciju i potencijal američke vojske da odgovori na pretnje Rusije i Kine.

AGM-183 ARRW

Ovo je bio iz vazduha lansirani hipersonični klizni projektil (HGV) s dometom od 1.000 do 1.600 kilometara i impresivnom brzinom do 20 maha. Međutim, program je obustavljen 2024. godine zbog budžetskih ograničenja i tehničkih poteškoća, pa ovaj sistem nikada nije ušao u operativnu upotrebu.

Pojavljivale su se različite informacije da bi moglo da dođe do obnove programa razvoja ovog oružja.

Hipersonično oružje dugog dometa (LRHW)

Kopneni sistem koji koristi zajedničko hipersonično klizeće telo (C-HGB). Domet oružja je oko 3.000 kilometara i postiže brzine veće od 5 maha.

Značajno je napomenuti da je ovaj sistem još u fazi razvoja, ali se planira za korišćenje u vojsci i mornarici, što ga čini ključnim za buduće operacije.

Hipersonična krstareća raketa za napad (HACM)

Raketa lansirana iz vazduha koristi tzv. skramdžet tehnologiju. Manja je i fleksibilnija od prvopomenute ARRW.

HACM je u stanju razvoja i smatra se prioritetom za unapređenje američkih hipersoničnih sposobnosti, s naglaskom na svestranost i efikasnost.

IRAN

Islamska Republika je u poslednjih nekoliko godina daleko odmakla u razvoju hipersoničnog oružja, fokusirajući se na sisteme koji jačaju njegovu regionalnu moć. Ta moć, suprotstavljena regionalnim rivalima, Izraelu na prvom mestu, ogleda se pre svega u kvalitetu proizvedenog oružja.

Rakete Fattah-1 i Fattah-2, stoga, predstavljaju ključne elemente iranskog vojnog arsenala.

Fattah-1

Hipersonična balistička raketa srednjeg dometa sa klizećom bojevom glavom (HGV), u operativnoj je upotrebi od 2023. godine. Sa dometom od oko 1.400 kilometara i brzinama između 13 i 15 maha, ova raketa je već korišćena u napadima na Izrael, pokazujući svoju borbenu efikasnost.

Fattah-2

Hipersonična krstareća raketa koja je trenutno u fazi razvoja. Prema dostupnim informacijama, kada njen razvoj bude završen dostizaće brzine od 10 do 15 maha i imaće domet od oko 1.500 kilometara.

Namenjena je za precizne udare na regionalne ciljeve, što je čini važnim oružjem za sveukupnu vojnu strategiju Irana.

FRANCUSKA

Jedina evropska zemlja koja se, pored Rusije, nalazi na spisku onih koje poseduju hipersonično oružje, a uz to je i nuklearna sila, je Francuska.

Ona se uključila u globalnu trku za hipersoničnim oružjem, razvijajući sisteme koji jačaju njene strateške i taktičke sposobnosti. Programi poput VMaX i ASN4G pokazuju ambiciju zemlje da ostane relevantna u modernom ratovanju, s fokusom na brzinu i preciznost.

VMaX je hipersonični klizeći projektil (HGV) s potencijalnim globalnim dometom, uspešno testiran 2023. godine. Dostiže brzine veće od 5 maha i namenjen je za strateške udare koji zahtevaju veliku moć i domet.

ASN4G je hipersonična krstareća raketa koja koristi skramdžet tehnologiju a lansira se iz vazduha. Nalazi se u ranoj fazi razvoja, ali je dizajnirana za svestrane i brze udare.

INDIJA I SEVERNA KOREJA

Poslednje dve zemlje, nuklearne sile, sa spiska onih koje poseduju hipersonično oružje su Indija i Severna Koreja.

Indija poseduje HSTDV, tj. Demonstrator hipersonične tehnologije, testiran 2020. godine, sa brzinom od 6–12 maha. Trenutno je u stanju razvoja za krstareće rakete ali i za HGV tehnologiju.

Severno korejski Hvasong-8 je balistička raketa sa HGV bojevom glavom, testirana 2021. godine. Sa brzinom preko 5 maha i regionalnim fokusom, označava ulazak Severne Koreje u hipersoničnu trku, a razlog je za zabrinutost najbližih suseda.

Poređenje hipersoničnih oružja

Prema dometu, ruski Avangard (6.000–12.000 kilometara) i kineski DF-27 (5.000–8.000 kilometara) nude domete koji se svrstavaju u interkontinentalne, dok francuski VMaX potencijalno ide u tom pravcu. Ovi sistemi omogućavaju udare na bilo koju tačku na planeti.

Sistemi poput kineskog DF-ZF (1.800–2.500 kilometara), iranskog Fattah-1/2 (1.400–1.500 kilometara), američkog LRHW (oko 3.000 kilometara) i severnokorejskog Hvasong-8 fokusirani su na regionalne ciljeve, idealni za konflikte u bližem okruženju ili odbranu interesa u određenim regijama.

Po brzini, ruski Avangard od 20–27 maha i iranski Fattah-1 od 13–15 maha prednjače, što ih čini izuzetno teškim za presretanje. Kineski sistemi brzine od 5–12 maha i američki ARRW (do 20 maha) takođe su impresivni, ali manje ekstremni.

Severnokorejski Hvasong-8 i indijski HSTDV, sa brzinama preko 5 maha, pokazuju solidan napredak, ali zaostaju za liderima u ovoj oblasti.

Prema operativnosti, ruski sistemi (Avangard, Zircon, Kinžal) i kineski (DF-ZF, DF-27, YJ-21) već su u operativnoj upotrebi, raspoređeni nedavno, od 2017–2020. godine. Iranov Fattah-1, korišćen u borbi 2023. godine, pokazuje iznenađujuću zrelost.

Sistemi SAD (LRHW, HACM), Francuske (VMaX, ASN4G) i Indije (HSTDV) još nisu dostigli operativnu fazu, dok je Severna Koreja u ranoj fazi testiranja. Američki neuspeh sa ARRW-om ukazuje na tehnološke i budžetske izazove sa kojima se i najveće supersile susreću.

Pre nameni, većina sistema su ofanzivni (Avangard, DF-ZF, Fattah-1, Hvasong-8) i dizajnirani su za strateške ili taktičke udare, sa nuklearnim ili konvencionalnim bojevim glavama.

Ruski Zircon i kineski YJ-21 specijalizovani su za pomorske ciljeve, posebno nosače aviona, koristeći brzinu i nizak let za maksimalnu efikasnost.

Američki HACM i francuski ASN4G su svestrani i ciljaju na fleksibilnost, omogućavajući širok spektar misija, od taktičkih do strateških.

Na kraju, tehnološki izazovi sa kojima se susreću zemlje viđeni su na primeru Rusije i Kine, koje su prevazišle ključne prepreke u razvoju materijala otpornih na ekstremne temperature. Nezanemarujući faktor u ovom slučaju su i stabilni pogonski sistemi (npr. skramdžet za Cirkon i YJ-21).

SAD se suočava sa poteškoćama, što pokazuje otkazivanje ARRW-a. Iranove tvrdnje o Fattah-1/2 izazivaju skepticizam zbog industrijskih ograničenja, ali njihova borbena upotreba potvrđuje funkcionalnost. Indija i Severna Koreja napreduju, ali su još daleko od ukupne tehnološke zrelosti sistema.