Rađanje novih neprijateljstava na Bliskom istoku: Ankara i Tel Aviv kao stožeri vojnih saveza

Dok čitav svet očekuje potpisivanje memoranduma o razumevanju između vlade u Teheranu i Vašingtonu, tokom razgovora koji se očekuju u nedelju 14. juna Islamabadu (iako se govorilo i o nekoj lokaciji u Evropi), čini se da se na Bliskom istoku rađaju nova neprijateljstva koja će oblikovati buduće odnose u ovom regionu. Iako je od ranije poznato da postoji animozitet Saudijske Arabije prema Iranu i Ujedinjenim Arapskim Emiratima, sa kojima režim u Rijadu vodi regionalne bitke, čini se da dva nova centra u ovom regionu okupljaju snage oko sebe i da je njihov sudar neizbežan u budućnosti.

Reč je o rivalstvu Turske i Izraela, koje je postalo sve izražajnije nakon pada Bašara el Asada u Siriji i širenja turskog uticaja na ovaj prostor dolaskom novog režima Ahmeda el Šare.  

Kao reakcija na ovakvo jačanje Turske, Izrael je požurio da sklopi ugovore o vojnoj saradnji sa Grčkom i Kiprom u toku decembra 2025. godine, sa namerom tri države da se za saradnju pridobiju SAD i Francuska (tzv. inicijativa 3+2).

Dok su početkom juna 2026. godine trajale nesuglasice i napadi sukobljenih strana zbog nemogućnosti sklapanja dogovora oko prestanka neprijateljstva na Bliskom istoku, u regionu Istočnog Mediterana i Bliskog istoka se desilo nekoliko važnih stvari koje upućuju na budući pravac razvoja odnosa.  

Sporazum o vojnoj saradnji Kipra sa Francuskom 

Vlada Kipra uspela je da pridobije Francusku za saradnju jer je 8. juna između potpisan sporazum o vojnoj saradnji i sporazum o statusu snaga (SOFA- Status of Forces Agreemnet) koji je obezbedio ovoj evropskoj državi vojno prisustvo na ostrvu. Ono bi se ogledalo u boravku francuskih snaga u pomorskoj bazi Mari i vazduhoplovnoj bazi Andreas Papandreu. Pored te odredbe, definisan je način razmene vojne tehnologije, održavanja vojnih vežbi i razmene političke saradnje između Nikozije i Pariza. Nije slučajno što je Makron posle ove ceremonije izjavio: „Rekao sam to jednostavno 9. marta, da kada je Kipar napadnut, da je Evropa napadnuta“.   

Sasvim razumljivo reakcija je ubrzo stigla iz Ankare. Erdogan je već odavno ocenio saradnju Tel Aviva, Nikozije i Atine kao stvaranje "osovine zla“ protiv Turske. Sada je iz turske prestonice poslata poruka da Francuska nije jedna od garantnih i zainteresovanih sila koja ima pravo da po ugovorima o sticanju kiparske nezavisnosti (ugovor u Londonu i Cirihu iz 1959. i 1960 godine) drži trupe na ostrvu. Slično je odgovorio i premijer kiparskih Turaka Unal Ustel. Pored opaske da je reč o opasnom koraku, on je ocenio da "svako vojno prisustvo ili akcija na Kipru zahteva saglasnost i odobrenje turskog naroda Kipra“, te da je "svaka akcija preuzeta bez njihovog odobrenja ništavna po međunarodnom pravu“.  

Vojne vežbe Turske i Egipta i savetovanje Siriji da odustane od napada na Hezbolah 

Turska je naročito radila na obnovi vojne saradnje sa Egiptom u drugoj polovini 2025. godine, posle više od decenije zastoja u tim odnosima. Tada je održana pomorska vojna vežba u istočnom Mediteranu pod nazivom "Prijateljstvo mora 2025“. To govori da će Ankara tražiti saveznika kod vlade u Kairu, koji bi sa juga mogao da obuzda delovanje saveza koji je uperen protiv nje.  

Zato ne treba da čudi što je 11. juna u nekoliko vazduhoplovnih baza u Egiptu započeta vojna vežba vojnog vazduhoplovstva dve države. Deluje da je saradnja o ovom pitanju razrađena sredinom februara 2026. godine tokom posete komandanta turske avijacije generala Zija Ćemala Kadioglua vazduhoplovnoj bazi Zapadni Kairo i komandi vazduhoplovnih snaga Egipta.  

Takođe, kada je američka administracija predsednika Donalda Trampa iznela zahtev ispred sirijskog predsednika Ahmeda el Šare da njegove trupe napadnu Hezbolah u Libanu, iz Ankare je savetovano da se ne preduzimaju takvi koraci. Čak postoje natpisi o tome da je el Šara odbio da otputuje u posetu Vašingtonu, koja je bila zakazana za nedelju 14. jun. Sigurno je Turska u eventualnom uništavanju Hezbolaha videla jačanje svog glavnog rivala Izraela, te zato ne treba da iznenađuju ovakvi saveti vladi u Damasku.  

U prilog tome, nedavno je došlo do međusobnog optuživanja i javnog prepucavanja između Ergogana i Netanjahua, a turski predsednik je istakao da bezbednost turske države nije na njenim granicama već u Alepu, Damasku i Bejrutu što je očigledna poruka da Ankara ove prostore sve više posmatra kao svoje zone uticaja. 

Nova železnica između Saudijske Arabije i Turske 

Još jedna inicijativa govori o ozbiljnim namerama Turske, a to je sklapanje sporazuma 9. juna sa Saudijskom Arabijom o velikoj regionalnoj železnici, nazvana Hedžaz železnica (jer ide istom rutom nekadašnje istoimene železnice u Osmanskom carstvu). Ona će polaziti od Istanbula i ići preko turske teritorije kroz Siriju i Jordan, prema Saudijskoj Arabiji do grada Džede na obali Crvenog mora, a plan je da se kasnije produži do Omana.  

Svakako je cilj njenog stvaranja izolacija Izraela, poništavanje mogućnosti realizacije jevrejskog plana o železnici koja bi spajala Indiju i Bliski istok, kao i jačanje uticaja Turske. Ne treba isključiti mogućnost da baš oko nje u budućnosti dođe do sporova i nesuglasica, posebno ako bude prolazila kroz južnu Siriju u blizini oblasti koje sada kontroliše Izrael.