Od ekonomskog saveza do nove globalne sile: Šta BRIKS želi i koliko je moćan?

Samit BRIKS-a u Nju Delhiju otvorio je pitanje da li ova grupa zemalja prerasta iz platforme za ekonomsku saradnju u jedan od ključnih centara novog, multipolarnog sveta. Iako BRIKS nije vojni savez poput NATO-a niti politička integracija poput Evropske unije, njegovo širenje i sve veća ekonomska i politička težina menjaju odnose na globalnoj sceni.

Denda smatra da činjenica da je u Nju Delhiju prisutan veći broj najviših državnih zvaničnika nego na prethodnom samitu u Brazilu govori o tome da zemlje sve ozbiljnije shvataju BRIKS i njegov potencijal. Kao jednu od najvažnijih poruka izdvojio je najavu kineskog predsednika Si Đinpinga o saradnji u oblasti veštačke inteligencije i izgradnji "pametnih fabrika".

"Ulazimo u novi svet, a to je polje ili područje gde upravo BRIKS želi da uhvati priključak sa već unapređenim veštačkim inteligencijama na Zapadu i želi da ne izgubi korak sa razvijenim delom sveta. To je jako važno, jer to ukazuje na motive okupljanja BRIKS-a: saradnja, saradnja i saradnja", rekao je Denda.

Euronews

Prema njegovoj oceni, ekonomska saradnja ne može da se posmatra odvojeno od političke moći. Ukoliko zemlje BRIKS-a ojačaju svoje ekonomije i postanu manje zavisne od spoljašnjih faktora, istovremeno povećavaju i sposobnost da štite sopstvene interese na međunarodnom nivou.

"Kada imate ekonomski suverenitet, kada snažite ekonomski, vi jačate ukupnu svoju moć i možete bolje da štitite interese u svetu i na globalnom nivou. BRIKS ne naglašava da su oni vojna snaga, da se suprotstavljaju nekome. Mi gradimo naš svet, svet u kome će biti moguća ravnopravna saradnja", istakao je Denda.

Samardžija ocenjuje da je BRIKS već prevazišao početnu fazu u kojoj je prvenstveno predstavljao okvir za ekonomsku saradnju. Prema njegovom mišljenju, zemlje članice sada pokušavaju da svetu pokažu da postoji alternativa postojećem međunarodnom poretku.

"BRIKS je očigledno prevazišao onu početnu fazu kada je to bilo više udruživanje određenog broja zemalja. Shvatili su da ne mogu da budu samo zajednica zemalja koje posluju, međusobno razmenjuju iskustva i nauku, nego da mora da bude nešto što ipak ukazuje celom svetu da postoji alternativa ovom svetu koji smo nasledili iz 20. veka", rekao je Samardžija.

Euronews

On je ukazao i na sve veće interesovanje drugih država za priključivanje BRIKS-u, ocenjujući da njegova privlačnost proizlazi upravo iz rastuće ekonomske težine zemalja članica. Samardžija smatra da je jedan od ključnih ciljeva smanjenje zavisnosti od postojećih finansijskih mehanizama i omogućavanjeoj meri, da ne moraju da se oslanjaju na to što će svoje pare međusobno da dele u nekim dolarima ili nekoj sličnoj valuti. Očigledno je da je BRIKS nešto što je prevazišlo i ono što su bile, ja bih zaista rekao, i Ujedinjene nacije, sa njihovim načinom obraćanja među svetom“, jednostavnije međusobne trgovine.

"BRIKS je jednostavno organizacija, zajednica zemalja koje žele da međusobno posluju u što većoj mogućoj meri, da ne moraju da se oslanjaju na to što će svoje pare međusobno da dele u nekim dolarima ili nekoj sličnoj valuti. Očigledno je da je BRIKS nešto što je prevazišlo i ono što su bile, ja bih zaista rekao, i Ujedinjene nacije, sa njihovim načinom obraćanja među svetom“, naveo je Samardžija.

BRIKS nije NATO, niti Evropska unija

Sa samita u Nju Delhiju javio se novinar Željko Šajn, koji je ukazao na specifičnost BRIKS-a u odnosu na druge međunarodne organizacije. Kako je naveo, BRIKS nema sekretarijat, stalnog predsedavajućeg niti institucije kakve postoje u Evropskoj uniji, dok se od NATO-a razlikuje po tome što nema vojnu strukturuica da zemlje sa međusobno veoma različitim interesima uspevaju da usvoje zajedničke dokumente predstavlja jednu od važ niti funkcioniše kao vojni blok.

Euronews

Ipak, prema Šajnovim rečima, upravo činjenica da zemlje sa međusobno veoma različitim interesima uspevaju da usvoje zajedničke dokumente predstavlja jednu od važnijih karakteristika ovog formata.

"Ono što je značajno istaknuti je da ovde nema, među ovih 10 stalnih članica u BRIKS-u, a da nema između njih određenih konfrontacija, kao što su, recimo, Indija i Kina, kao što, recimo, Rusija ima problem sa Ukrajinom. I to je ono što pokazuje da BRIKS, i pored različitih odnosa, geostrateških i svih ostalih, oni mogu da se sakupe, da razgovaraju i da o svim problemima, ma koliko oni bili veliki, snažni i teški, da ipak pronađu neki razgovor", rekao je Šajn.

Posebnu pažnju privuklo je i približavanje Indije i Kine, dve velike azijske sile čiji su odnosi poslednjih godina bili opterećeni ozbiljnim sporovima. Šajn je ocenio da prisustvo Si Đinpinga u Nju Delhiju i način na koji je dočekan pokazuju želju za otvaranjem novog poglavlja u odnosima dve Modi, ovde gde razgovaraju upravo o približavanju i otopljavanju odnosa dve države, Indije i Kine. 

"Ono što je možda još snažnije, što je Si Đinping doputovao u Nju Delhi, i domaćin mu je Modi, ovde gde razgovaraju upravo o približavanju i otopljavanju odnosa dve države, Indije i Kine. Dakle, ono što se provlači od 1954. godine, gde su intenziteti bili 2020, između ove dve države, gde su bili čak i vojni sukobi, sada je primljen na veoma visokom prijateljskom nivou ovde u Nju Delhiju", rekao je Šajn.

Ekonomija, diplomatija i nova arhitektura sveta

Sagovornici Euronews Srbija saglasni su da je ekonomska komponenta i dalje jedan od temelja BRIKS-a, ali da se ambicije grupe više ne mogu posmatrati isključivo kroz trgovinu i finansije. Denda je posebno izdvojio potencijal zemalja članica u pogledu prirodnih resursa, ljudskog kapitala i energije, dok je Šajn ukazao na činjenicu da BRIKS želi veći uticaj u oblikovanju međunarodnih odnosa.

"Oni ne žele da učestvuju samo u ovom delu. Oni žele da imaju značajniji udeo i u preoblikovanju svetskog odnosa, posebno postojećeg poretka. Iduće godine tu palicu preuzima Si Đinping, koji će danas to dobiti od BRIKS: da li je reč o labavoj grupi veoma različitih država koje povezuje pre svega ekonomski interes ili zajedničku vojnu komandu, jedinstvenu političku strukturu niti institucije nalik onima u EU", naveo je Šajn.

Više pogledajte u videu u tekstu.