EURONEWS SRBIJA U IZRAELU Šta donosi najkomplikovanija postizborna računica?

Parlamentarne izbore u Izraelu obeležila je izuzetno visoka, gotovo istorijska izlaznost građana od čak 77,7 odsto, ali uprkos masovnom odzivu birača, zemlja se našla u dubokoj političkoj pat poziciji. Prema prvim izlaznim anketama i preliminarnim rezultatima koje su izraelske televizije objavile neposredno po zatvaranju birališta, ubedljivog pobednika jednostavno nema. Trenutna politička slika pokazuje da ni koalicija koja snažno podržava dugogodišnjeg premijera Benjamina Netanjahua, niti glavni opozicioni savez predvođen centrističkim i jevrejskim strankama na čelu sa Gadijem Ajzenkotom, nisu uspeli da obezbede jasnu i neophodnu većinu u Knesetu.

Izraelski parlament broji 120 mesta, što znači da je za formiranje stabilne i funkcionalne vlade neophodna magična brojka od najmanje 61 poslaničkog mandata. U ovom trenutku, nijedan od dva velika politička bloka nema taj kapacitet, zbog čega se Izrael suočava sa nedeljama teških pregovora, a možda i sa novom političkom krizom.

Netanjahu u prednosti, ali bez potrebne većine

Iako provladin blok trenutno beleži blagu prednost u odnosu na opoziciju, to i dalje nije dovoljno za proslavu. Kako se glasovi prebrojavaju, postaje sve jasnije da je izraelski politički sistem duboko polarizovan. Novinar i analitičar uglednog lista Times of Israel Lazar Berman, ističe da su rezultati doneli nekoliko iznenađenja, ali i potvrdili strepnje o mogućoj blokadi sistema.

Prema Bermanovim rečima, početni rezultati nesumnjivo daju Netanjahuovom taboru određenu prednost. Njegova politička opcija ostaje najveća pojedinačna snaga u zemlji, i kako pristižu glasovi iz različitih delova zemlje, njegov blok prikuplja više mandata od opozicionog saveza.

"Međutim, on nema 61 mesto. Ne može da formira vladu samostalno, a uz to je izgubio nekoliko dragocenih mesta u odnosu na ranije izborne cikluse", objašnjava Berman, naglašavajući da je situacija na terenu i dalje veoma nejasna i napeta. S obzirom na to da ni Netanjahuov blok ni opozicija nemaju samostalni kapacitet za preuzimanje vlasti, fokus se neizbežno pomera ka manjim političkim akterima koji bi mogli da postanu odlučujući faktor.

Arapske stranke kao glavni tas na vagi

U ovakvom rasporedu snaga, najveći dobitnici postizbornog procesa mogle bi biti arapske stranke, koje su zabeležile primetan porast broja osvojenih mandata. Njihova pozicija sada je jača nego ikada pre u novijoj istoriji, jer bi upravo njihovi poslanici mogli da obezbede nedostajuću podršku za formiranje parlamentarne većine.

Analitičari procenjuju da će opozicija, suočena sa manjkom sopstvenih poslanika, najverovatnije pokušati da privuče arapske predstavnike i ponudi im učešće ili podršku u formiranju nove vlade. Sa druge strane, rekordna izlaznost pokazala se kao mač sa dve oštrice za mnoge političke opcije. Dok su arapske stranke profitirale, male partije pretrpele su težak udarac.

"Što je veća izlaznost, to je potreban veći apsolutni broj glasova da bi se prešao izborni cenzus", podseća Berman. U prevodu, mnoge male stranke - poput stranaka jedinstva i rezervista, nisu uspele da preskoče tu visoku letvicu, ostajući u potpunosti van Kneseta. Njihov izostanak dodatno komplikuje ionako tešku koalicionu matematiku.

Pritisak predsednika i opcija novih izbora

Tanjug/AP Photo/Oded Balilty

Kada je reč o narednim koracima, procedura nalaže strpljenje. Prebrojavanje glasova će potrajati, posebno zbog tesnih rezultata gde se bukvalno "lome koplja" oko jednog ili dva poslanička mesta koja mogu promeniti celu sliku. Nakon zvaničnog proglašenja rezultata, izraelski predsednik Isak Hercog započeće seriju konsultacija sa predstavnicima svih parlamentarnih stranaka.

Berman smatra da će pritisak sa vrha države biti ogroman. Očekuje se da će predsednik Hercog insistirati na formiranju vlade nacionalnog jedinstva kako bi se izbegla dalja nestabilnost. Ukoliko se mandat poveri Netanjahuu, on će pokušati da "otkine" nekoliko poslanika sa suprotne strane. Ako pak opozicija dobije šansu, njihov put će verovatno voditi ka pokušaju formiranja manjinske vlade uz spoljnu podršku. Ipak, Berman upozorava na još jedan vrlo realističan scenario – povratak na nova birališta za samo nekoliko meseci, ukoliko dogovor izostane.

Politički vakuum i iranska pretnja

Dok traju neizvesni pregovori, Izrael i dalje mora da funkcioniše na osetljivom bezbednosnom planu. Benjamin Netanjahu ostaje na poziciji prelaznog premijera, što mu ostavlja ovlašćenja za donošenje kritičnih odluka, posebno kada je reč o tenzijama na Zapadnoj obali i potencijalnim pretnjama iz Irana.

Poslednjih dana, Netanjahu je značajno pooštrio bezbednosnu retoriku, otvoreno upozoravajući javnost na mogućnost napada od strane Teherana. Berman, međutim, smatra da je neposredan iranski napad u ovom trenutku malo verovatan, ali ukazuje na širu geopolitičku sliku i uticaj Sjedinjenih Američkih Država. Odluke o eventualnoj ofanzivi protiv Irana, prema njegovim rečima, usko su povezane sa američkom politikom i Donaldom Trampom. Netanjahu veruje da bi takva akcija bila moguća u saradnji sa Vašingtonom, posmatrajući to kao stratešku priliku koju Izrael ne bi smeo da propusti u narednim mesecima.

Sve u svemu, pred Izraelom su nedelje iscrpljujućih pregovora. Dok svet čeka obrise nove izraelske vlade, jasno je da će put do nje biti sve samo ne lak, a senka ponovljenih izbora nastaviće da lebdi nad Knesetom.