Kako je Lula preokrenuo izborni rezultat u Brazilu: Mladi i društvene mreže u fokusu kampanje
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Masovna mobilizacija mladih, intenzivna kampanja na društvenim mrežama i promena načina komunikacije sa biračima pomogli su brazilskom predsedniku Luizu Inaciu Luli da Silva da preokrene rezultat prvog kruga izbora i osvoji novi mandat. Ipak, analitičari upozoravaju da se njegov povratak ne može pripisati samo digitalnoj kampanji.
Kada je brazilski predsednik Luiz Inacio Lula da Silva nakon prvog kruga predsedničkih izbora završio iza svog protivnika Flavija Bolsonara, sina bivšeg predsednika Žaira Bolsonara, deo njegove političke baze suočio se sa mogućnošću izbornog poraza, piše Guardian.
Očekivalo se da bi većina glasova kandidata desnice koji nisu prošli u drugi krug mogla da pripadne Bolsonaru. Međutim, u naredne tri nedelje kampanja je dobila novi zamah, a ulični protesti i organizovana aktivnost na društvenim mrežama postali su važan deo Luline strategije.
Prvi znak promenjene atmosfere stigao je sa univerziteta. Studenti Federalnog univerziteta Fluminense izašli su na ulice Niteroja, grada preko puta Rio de Žaneira, protestujući protiv mogućeg povratka porodice Bolsonaro na vlast.
Ubrzo su usledila okupljanja u centru Rio de Žaneira, a slični protesti proširili su se i na druge delove zemlje. Prema analitičarima takva spontana mobilizacija pomogla je da se među pristalicama levice obnovi nada u preokret.
"Želim da zahvalim mladim ljudima Brazila koji su izašli na ulice da brane demokratiju", poručio je Lula u pobedničkom govoru, odajući priznanje generaciji koja se uključila u kampanju u završnici izborne trke.
"Lulina vojska": Milioni pratilaca na Vocapu
Paralelno sa protestima, Lulin izborni tim promenio je pristup digitalnoj komunikaciji. U središtu nove strategije našao se brazilski poslanik Andre Janones, koji je preko Vocap kanala "Lulina vojska" (Exército do Lula) organizovao pristalice i podsticao ih da dele kampanjske snimke, promovišu oznake na društvenim mrežama i pozivaju druge da se uključe.
Tanjug/AP/Eraldo Peres
Kanal je nakon prvog kruga imao oko 60.000 pratilaca, dok je do dana glasanja broj pretplatnika porastao na gotovo 11 miliona. Janones je svakodnevno slao poruke, audio-snimke i video-materijale, uz konkretne zadatke kojima je pristalice usmeravao ka aktivnostima na drugim digitalnim platformama, piše BBC.
Strategija se oslanjala na jednostavan princip: umesto da budu samo publika koja prati političke poruke, pristalice su dobijale konkretne zadatke, od deljenja video-sadržaja do privlačenja novih članova. Politikolog Viktor Čagas, koji proučava digitalnu politiku i izborne kampanje, opisao je takav pristup kao svojevrsnu "gejmifikaciju" izborne mobilizacije, u kojoj se zajednički ciljevi pretvaraju u niz zadataka za učesnike.
Lula je nakon pobede Janonesa nazvao "našim generalom", ističući njegovu ulogu u održavanju morala pristalica tokom kampanje. Poslanik je uoči glasanja organizovao i 24-časovno emitovanje uživo na Jutjubu, dok je njegov Vocap kanal postao jedna od glavnih tačaka okupljanja Luline digitalne podrške.
Ipak, stručnjaci upozoravaju da veliki broj pratilaca sam po sebi ne dokazuje koliko je glasova takva kampanja donela. Istoričar i istraživač brazilske politike Andre Pagliarini ocenio je za "Al Jazeera" da je teško empirijski utvrditi neposrednu vezu između aktivnosti Vocap kanala i konačnog izbornog rezultata, iako je inicijativa pomogla da se podrška organizuje i usmeri.
Promena komunikacije i strah od gubitka prava
Digitalna mobilizacija nije bila jedina promena u Lulinoj kampanji. Njegov tim počeo je da koristi neposredniji, manje formalizovan način komunikacije, uključujući kratke video-snimke u kojima se predsednik obraća građanima direktno, bez uobičajene produkcije političkih spotova.
Cilj je bio da se naglasi njegovo radničko poreklo i približi biračima koji su smatrali da se kampanja previše oslanja na ranije političke uspehe, a nedovoljno na njihove svakodnevne probleme.
Prema politikološkinji Kamili Roši, koja proučava novu brazilsku desnicu, rezultat je odražavao i šire protivljenje političkom projektu povezanom sa porodicom Bolsonaro. U razgovorima sa neodlučnim biračima, kako je navela za Guardian, uočila je zabrinutost zbog mogućeg gubitka socijalnih i radnih prava, kao i zbog koncentracije političke moći u rukama Bolsonara. Zbog toga su za Lulu glasali i pojedini birači koji nisu nužno bili njegovi lični ili stranački simpatizeri.
Tanjug/AP/Eraldo Peres
Na izborno raspoloženje uticale su i kontroverze povezane sa Bolsonarom. Prema izveštaju među njima su bile njegove izjave o mogućim ustavnim promenama, kao i istrage brazilske savezne policije u vezi sa navodnim koruptivnim radnjama i pranjem novca. Reč je o navodima i istragama, a ne o činjenicama koje same po sebi predstavljaju dokaz krivice.
U isto vreme, Lulina vlada odobravala je mere finansijske pomoći porodicama sa niskim prihodima, uključujući povećanje i raniju isplatu sredstava iz glavnog programa novčanih transfera. Politikolog Fabio Vaskonselos ocenio je da se izborni preokret može razumeti tek kada se zajedno posmatraju protesti, digitalna mobilizacija i potezi vlasti u završnici kampanje.
Više od deset miliona dodatnih glasova
Razlika između dva izborna kruga pokazuje razmere promene. Lula je u prvom krugu osvojio 53,9 miliona glasova, a u drugom 64,2 miliona. Bolsonaro je, s druge strane, povećao broj glasova sa 56,1 milion na približno 59,8 miliona. Lulin rast podrške tako je bio znatno veći, a objašnjava se i mobilizacijom birača koji u prvom krugu nisu glasali i pridobijanjem dela pristalica drugih kandidata.
Uprkos tome, nije moguće precizno izračunati koliki je deo dodatnih glasova rezultat aktivnosti na Vocapu, studentskih protesta ili promene tona kampanje. Izborni rezultat nastao je kombinacijom više faktora, među kojima su bili Lulina lična prepoznatljivost, strah dela birača od političkog kursa koji bi predstavljao Bolsonaro i veća mobilizacija pristalica levice.
Pitanje naslednika ostaje otvoreno
Lulina pobeda otvorila je i pitanje budućnosti brazilske levice. Predsednik je najavio da mu je ovo poslednja izborna trka, ali u njegovoj političkoj organizaciji zasad nema figure sa uporedivim autoritetom i sposobnošću da okupi različite grupe birača, ocenila je politikološkinja Kamila Roša.
Za Vaskonselosa, kampanja je pokazala da levica ima prostor da obnovi veze sa mladima i urbanim biračima koji smatraju da njihove potrebe nisu dovoljno zastupljene u političkom životu. Digitalne platforme i spontana okupljanja pokazali su se kao važni kanali političke mobilizacije, ali će dugoročni značaj tog modela zavisiti od toga da li će stranka uspeti da održi takvu komunikaciju i između izbornih ciklusa.
Brazilski izbori tako su pokazali da rezultat političke kampanje ne zavisi samo od stranačke infrastrukture, televizijskih nastupa i tradicionalnih skupova. Organizovana aktivnost na digitalnim platformama, mobilizacija mladih i sposobnost kandidata da razgovara sa biračima o njihovim konkretnim strahovima i očekivanjima mogu imati značajnu ulogu. Ipak, slučaj Brazila pokazuje i da nijedan od tih faktora ne treba posmatrati izdvojeno od šireg političkog i društvenog konteksta.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)