Egipat između dva tabora: Zašto Kairo balansira i ne želi da se svrsta u novom regionalnom sukobu
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Zaoštravanje u međunarodnim odnosima, naročito na prostoru Bliskog istoka i istočnog dela Mediterana unosi zabrinutost kod svih zainteresovanih aktera. Slična situacija je i sa Egiptom, čiji su interesi duboko pogođeni minulim krizama. Pre svega, u poslednje vreme u tom regionu nastala su dva sukobljena tabora država, prvi koji čine Grčka, Izrael i Kipar, dok drugi predstavlja tzv. „Islamski NATO“ (Saudijska Arabija, Turska i Pakistan).
Sve lošiji odnosi između dve strane stavljaju Egipat u neizvesnu poziciju i uslovljavaju ga da se opredeli za jednu od strana.
No ipak, poslednji događaji pokazuju da u Kairu nisu spremni na takav korak, već da nastoje da održe balans između suprotstavljenih strana kako bi doprineli ponovnoj uspostavi mira i otvaranju moreuza Bab el Mandeb i Ormuz. Takav stav je potpuno razumljiv ako se ima u vidu činjenica da oko 10% javnih prihoda egipatske privrede zavisi od naplate prolaska brodova kroz Suecki kanal, što je trenutno znatno smanjeno zbog ratnih dejstava u Jemen i krize Ormuskom moreuzu (šteta se meri u milijardama dolara).
Obnova tursko-egipatske saradnje posle više od decenije
Vojna saradnja Egipta i Turske značajno je ojačala u poslednje dve godine, kao odgovor na regionalnu politiku Izraela, Grčke i Kipra, što je dovelo do zajedničkih pomorskih i avijacijskih vežbi nakon 13 godina pauze. Tokom jedne takve vežbe u Turskoj krajem juna pod nazivom „Anadolijski orao-2026“, formiran je Zajednički komitet za vojnu saradnju između dve zemlje.
Na poslednjem zasedanju Komiteta u Kairu 27. juna potpisan je memorandum o vojnoj saradnji, koji je zvanično stupio na snagu 13. jula u Ankari stavljanjem paragrafa ministra odbrane Egipta i Turske. Svakako treba imati u vidu da je ozbiljne efekte na odnose dve države ostavio period koji je prethodio ovom sporazumu, te će zbližavanje izgleda teći usporenije nego što je to delovalo na prvi pogled.
Saudijsko protivljenje ulasku Egipta u „Islamski NATO“
Nakon potpisivanja sporazuma iz Meke 7. avgusta između Saudijske Arabije, Turske i Pakistana, javile su se glasine da Ankara radi kod vlade u Rijadu kako bi se Egipat priključio „Islamskom NATO-u“. Prve vesti govorile su da Saudijska Arabija ima isključiv stav, ali je izgleda turska diplomatija doprinela njegovom ublažavanju. To nije mnogo doprinelo nameri da se alijansa proširi prilaskom egipatske vlade, iako je turski ministar spoljnih poslova Hakan Fidan na početku ove inicijative izjavio kako veruje da će se Egipat pridružiti sporazumu u „sledećoj fazi“ kada se budu „rešila neka tehnička pitanja“. Sumnje je pojačao i egipatski ministar spoljnih poslova Badr Abdelati, naglašavajući kako u Kairu veoma pažljivo analiziraju sporazum te da odluka o pristupanju mora biti u „svetlu egipatskog ustava i pravnih obaveza“.
Mora se imati u vidu da je tokom vladavine predsednika Abdela Fataha el Sisija, Egipat postao posredni kanal između brojnih država u regionu, te bi njegovo svrstavanje narušilo tu poziciju koja se definiše kao „strateška uzdržanost“. Uz to, svrstavanje uz jedan tabor narušilo bi ravnotežu snaga, što bi direktno dovelo do rata koji bi ugrozio prolazak brodova kroz Suecki kanal od kog zavisi privreda ove zemlje, dok bi dobit bila mala.
LOIC VENANCE / AFP / Profimedia
Povezane vesti
U Kairu postoji i nepoverenje prema dvema glavnim članicama ovih alijansi. Sa Turskom neslaganje vlada oko obima teritorijalnih voda, jer je turska vlada 2019. godine sklopila sporazum o teritorijalnim vodama sa vladom u Tripoliju. Pošto je ovaj ugovor potpuno zanemarivao interese Grčke i Egipta, ove dve države su početkom avgusta 2020. godine postigle dogovor o Ekskluzivnoj ekonomskoj zoni (EEZ) kojim je izvršeno pomorsko razgraničenje dve države, protiv interesa Turske. Takođe, postojalo je neslaganje oko podrške turske vojske snagama vlade u Tripoliju, a u Kairu su bili naročito besni nakon turske vojne intervencije januara 2020. godine u njihovu korist. To je razumljivo iz razloga što je akcija narušavala pozicije vlade u Tobruku, čije snage predvodi halifa Haftar na istoku Libije, a njih podržava Egipat.
Kad je reč o Izraelu, zvanični Kairo ne gleda sa odobravanjem na politiku koju sprovode vlasti ove zemlje prema Zapadnoj obali i Gazi. Naročito neraspoloženje u egipatskom narodu vlada oko predloga koji su dolazili od izraelskih političara da će preseliti stanovništvo Gaze na Sinaj. Iako vlada u Kairu nema snage da interveniše protiv nadmoćnog Izraela, ona nikako ne gleda sa odobravanjem njegovo naročito jačanje u regionu.
Dogovor sa Grčkom i Kiprom kao balansiranje u regionalnim odnosima?
Na samitu u El Alamejnu koji je održan u utorak 8. septembra, predsednik Egipta Abdel Fatah el Sisi, grčki premijer Kirjakos Micotakis, i predsednik Kipra Nikos Hristodulidis, izdali su zajedničku deklaraciju. Tri države podržale su planove za transport kiparskog gasa u Evropu putem egipatskih izvoznih postrojenja, uz mogućnost da Grčka obezbedi nastavak transporta ka jugoistočnoj i centralnoj Evropi. Zato su pozvali na što skorije okončanje radova na povezivanju kiparskih gasnih polja (gasno polje Kronos) na moru sa egipatskom infrastrukturom u gradu Damijeta.
Treba imati u vidu da je na objavu ovog dokumenta snažno uticala energetska kriza izazvana ratom na Bliskom istoku. Ova saradnja je direktno uperena i protiv interesa Turske, obzirom da su Izrael, Kipar, Egipat i Grčka osnovali Forum za gas istočnog Sredozemlja 2019. godine. Nikako nije slučajno što je saradnja ovih država ponovo obnovljena nakon što je turska vlada u toku avgusta izjavila da će obnoviti doktrinu „Plava domovina“ koja traži veći obim teritorijalnih voda Turske u Egeju, Mediteranu i Crnom moru na uštrb susednih zemalja.
Vojne vežbe Egipta i Kine
Potpuno je razumljivo zašto Egipat i Kina imaju istovetan interes da održe mir na ovom prostoru. Kairo to čini zbog naplate prolaska kroz Suec, Peking zbog održavanja puta svile koji prolazi kroz taj moreuz i ključan je za kinesku privredu. Kako to obično biva, pojačan obim ekonomske saradnje i istovetnih političkih interesa obično prati približavanje na vojnom planu. Zato ne treba da čudi što su dve zemlje od kraja avgusta do početka septembra održale vojne vežbe pod nazivom „Orlovi civilizacije 2026“, drugu godinu zaredom. To što je prvi put Kina poslala svoje napredne lovce J-16 (4,5 generacija) sa tankerima za dopunu nafte u letu YU-20, govori o povećanom interesovanju Pekinga za prisustvom na ovom prostoru.
LOIC VENANCE / AFP / Profimedia
Iz svega navedenog može se reči da vojna vežba i nedavni postupci Egipta u poslednjim mesecima, govore o nastavku strateškog opredeljenja balansiranja u odnosima sa regionalnim partnerima u daljoj budućnosti. Tu pretpostavku najbolje oslikava vojna i ekonomska saradnja Kaira sa Kinom, politička sa Izraelom, vojna sa Turskom, te energetska sa Kiprom, Grčkom i Izraelom oko izvoza gasa.
Komentari (0)