Nuklearni pakt koji menja Bliski istok: Amerika daje ključ Rijadu , svet strahuje od nove trke u naoružanju

Sjedinjene Američke Države i Saudijska Arabija postigle su istorijski sporazum prema kojem će američka tehnologija i stručna znanja biti iskorišćeni za razvoj civilnog nuklearnog programa u toj zalivskoj kraljevini. Ovaj potez izazvao je zabrinutost širom Bliskog istoka, ali i u političkim krugovima u Vašingtonu. Tramp je u objavi na društvenim mrežama u četvrtak napisao da će potpisani sporazum "biti odobren“, ali je dodao da je "u potpunosti uslovljen time da se Saudijska Arabija pridruži veoma cenjenim i uspešnim Avramovim sporazumima".

Iako mnogi detalji sporazuma još nisu poznati, najveće nedoumice odnose se na to da li će Saudijska Arabija dobiti mogućnost da samostalno obogaćuje uranijum. Upravo to otvara pitanje potencijalnog širenja nuklearnog naoružanja i posledica koje bi takav razvoj događaja mogao imati po regionalnu i globalnu bezbednost.

Kakav je nuklearni sporazum postignut?

Sporazum na period od 30 godina osmišljen je tako da zadovolji "energetske potrebe“ Saudijske Arabije, bogate naftom, navodi se u saopštenju američkog ministra energetike Krisa Rajta, prenosi Gardijan.

U okviru ekonomskog plana prestolonaslednika Mohameda bin Salmana, Saudijska Arabija želi da koristi nuklearnu energiju za proizvodnju dela električne energije. Na taj način bi oslobodila veće količine nafte za izvoz i povećala prihode od prodaje na svetskom tržištu.

Sporazum bi američkim kompanijama dao ključnu ulogu u razvoju saudijske nuklearne infrastrukture, dok bi istovremeno ograničio mogućnost da zemlje poput Kine i Rusije ostvare veći uticaj u tom sektoru u Saudijskoj Arabiji.

Smatra se da sporazum vredi desetine milijardi dolara i predstavlja nastavak plana koji je prvi put osmišljen tokom administracije Džoa Bajdena. Taj raniji dogovor predviđao je da SAD pristanu na nuklearnu saradnju sa Saudijskom Arabijom u zamenu za to da Rijad uspostavi zvanične diplomatske odnose sa Izraelom.

Kevin Dietsch / Getty images / Profimedia

Međutim, mogućnost normalizacije odnosa između Izraela i Saudijske Arabije poremećena je napadom Hamasa 7. oktobra i ratom u Gazi koji traje godinama. Trampova administracija odlučila je da sprovede nuklearni sporazum i bez šireg dogovora koji bi uključivao Izrael.

Da li će Saudijska Arabija moći da obogaćuje uranijum na svojoj teritoriji?

Prema izveštajima, sporazum otvara mogućnost izgradnje postrojenja za obogaćivanje uranijuma u Saudijskoj Arabiji, ali bi to zavisilo od zajedničke američko-saudijske studije koja bi trebalo da utvrdi da li je takvo postrojenje zaista neophodno.

Studija bi trajala dve godine, što bi značilo da bi konačna odluka o tome da li Saudijskoj Arabiji treba dozvoliti domaće obogaćivanje uranijuma mogla da pripadne nasledniku Donalda Trampa u Beloj kući.

Mnoge zemlje koje imaju razvijene nuklearne energetske programe ne obogaćuju uranijum same. Umesto toga, gorivo za nuklearne reaktore uvoze iz drugih država. Razlog za oprez je taj što proces obogaćivanja uranijuma, u teoriji, može omogućiti proizvodnju visoko obogaćenog uranijuma koji se koristi za izradu nuklearnog oružja.

Jedan od argumenata Vašingtona za sprovođenje sporazuma jeste to što bi SAD imale nadzor nad obogaćenim uranijumom i iskorišćenim nuklearnim gorivom iz reaktora, kako bi se sprečilo njihovo eventualno korišćenje za pravljenje bombe.

Zašto je sporazum kontroverzan?

Organizacije koje se bave sprečavanjem širenja nuklearnog oružja godinama upozoravaju da bi ovakav sporazum mogao da postavi Saudijsku Arabiju na put razvoja sopstvenog nuklearnog oružja.

Tanjug AP/Evan Vucci

Rijad je ranije izjavljivao da bi mu bilo potrebno nuklearno oružje ukoliko njegov regionalni rival Iran dođe do njega.

SAD su trenutno uključene u sukob sa Iranom koji se, između ostalog, vodi i zbog nastojanja da se Teheranu onemogući razvoj nuklearne bombe ili dostizanje nivoa obogaćivanja uranijuma pogodnog za vojnu upotrebu.

Američki državni sekretar Marko Rubio odbacio je zabrinutosti u vezi sa sporazumom sa Saudijskom Arabijom, rekavši da SAD "neće sklopiti nijedan sporazum ni sa jednom zemljom na svetu koji bi doveo do rizika od širenja nuklearnog oružja“.

Nuklearni sporazum Trampove administracije potpisan je zajedno sa posebnim "bilateralnim sporazumom o zaštitnim merama“, za koji Vašington tvrdi da će obezbediti odgovarajući nadzor.

Ipak, stručnjaci su izrazili zabrinutost da novi dogovor nema iste mehanizme kontrole i ograničenja kao prethodni nuklearni sporazumi.

Prema navodima iz izveštaja, Saudijska Arabija navodno neće biti podvrgnuta najstrožim oblicima nadzora Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA).

Dodatni protokol IAEA, koji su prihvatile desetine država, predviđa detaljnije inspekcije i provere kako bi se osiguralo da se nuklearni materijal koristi isključivo u mirnodopske svrhe. Taj protokol bio je jedan od zahteva nuklearnog sporazuma sa Iranom iz perioda Obamine administracije, iz kojeg je Tramp povukao SAD 2018. godine.

Tanjug AP/Alex Brandon

Kada su SAD sklopile sličan sporazum sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, UAE su se obavezale da neće obogaćivati uranijum niti prerađivati iskorišćeno nuklearno gorivo. Ta odredba postala je poznata kao "zlatni standard“ za zemlje koje žele da razviju nuklearnu energetiku.

Prema dostupnim informacijama, sporazum između SAD i Saudijske Arabije ne uključuje taj "zlatni standard“.

Može li ovaj sporazum biti blokiran?

Protivnici sporazuma već dugo upozoravaju da bi davanje Saudijskoj Arabiji mogućnosti da razvije sopstveni nuklearni program moglo pokrenuti trku u naoružanju na Bliskom istoku, podstičući i druge zemlje u regionu da krenu sličnim putem.

Izrael, za koji se veruje da poseduje tajni program nuklearnog oružja, navodno je izrazio zabrinutost da bi sporazum mogao izazvati regionalnu trku u nuklearnom naoružanju.

Slične bojazni izneli su i demokratski članovi američkog Kongresa. Senator Kris Marfi izjavio je da bi sporazum mogao "pokrenuti nuklearnu trku u regionu i dodatno obeshrabriti Iran da ograniči sopstveni program“.

Ipak, Marfi i njegove kolege u Kongresu verovatno bi teško mogli da zaustave sporazum. Očekuje se da će on uskoro biti prosleđen Kongresu na razmatranje, ali da bi bio blokiran, Kongres bi morao da usvoji zajedničku rezoluciju i obezbedi dvotrećinsku većinu kako bi nadjačao eventualni predsednički veto.