Iranski proksiji na terenu i ciljevi američko-izraelskih udara: Preti li Bliskom istoku totalni regionalni rat?
Komentari03/03/2026
-14:58
Vazdušni i pomorski udari Sjedinjenih Američkih Država i Izraela na Iran, usmereni na uništavanje mornarice i raketnih kapaciteta, ne mogu sami po sebi dovesti do strateške promene režima u Teheranu – to je ključna poruka koju je istakao Miloš Šolaja, profesor Fakulteta političkih nauka u Banja Luci, govoreći za Euronews Srbija.
Prema njegovoj analizi, ogromna američka tehnološka prednost ne može nadoknaditi geografske, demografske i političke realnosti Irana, a sukob već pokazuje znakove da će postati dugotrajan, iscrpljujući i sa visokim rizikom od velikih ljudskih gubitaka za Amerikance.
Iran proširuje front na proksi snage, baze u regionu i čak evropske interese, dok se postavlja pitanje da li će spoljni pritisak slomiti režim ili ga dodatno učvrstiti.
Realnost vazdušnih i pomorskih udara naspram potrebe za kopnenom invazijom
Profesor Šolaja ocenjuje da Sjedinjene Države imaju ogromnu tehnološku i materijalnu prednost, ali da promena režima u zemlji od preko 90 miliona stanovnika zahteva mnogo više od vazdušnih napada.
"Činjenica je da Sjedinjene Američke Države i u tehnološkom smislu, a u svakom slučaju i po materijalnim potencijalima, imaju mnogo veću prednost u odnosu na Iran, ali isto tako na kraju krajeva ukoliko se žele promene u tako velikoj zemlji kao što Iran, 90 i nešto miliona stanovnika, onda bi to zaista moralo da bude i pritisak bar kopnene vojske", rekao je Šolaja.
On ističe da je iranska teritorija geostrateški i geografski mnogo nepovoljnija za napad nego Irak, čija je većina pustinjska.
"Iran je velika zemlja, pri čemu i u geopolitičkom smislu, geografskom, geostrateškom, sasvim manje pogodna za napad nego što je to bio slučaj sa Irakom, čiju teritoriju čini pretežno pustinja, tako da će tu biti zaista veliki rizik", objašnjava Šolaja.
Povezane vesti
Priroda operacije: Od brzog udara ka dugotrajnom sukobu
Tramp je najavio da će operacija trajati "koliko god bude potrebno", iako je ranije pominjao okvire od četiri do pet nedelja. Šolaja smatra da neodređenost ukazuje na ozbiljnost i dugotrajnost sukoba.
"Po svemu sudeći, ovo će biti mnogo dugotrajniji sukob, jer će ne samo teritorija Irana, nego i teritorije koje kontrolišu njihovi proksi i saveznici, ili njihovi sateliti, Hizbolah, ili donekle Hamas, ako je šta ostalo, Huti i vidimo sada da postoje Irak, Sirija, postoje snage koje će sasvim sigurno podrivati one koji napadaju Iran", kaže Šolaja.
On podseća na američki strah od gubitaka ljudstva, koji datira još od Vijetnamskog rata.
"Od Vijetnamskog rata pa do danas, ako se Amerikanci nečeg plaše, to je da počne neko da im osoblje i vojnike isporučuje u mrtvačke sanduke, tako da će ovo verovatno za Ameriku poprimiti neke dramatičnije razmere", rekao je Šolaja.
Regionalna eskalacija i pretnja totalnog rata na Bliskom istoku
Iran je proširio mete na zemlje Zaliva, Arabijskog poluostrva i čak britanske interese na Kipru, što ukazuje na uzburkavanje celog regiona.
"Pa sasvim je sigurno da će se sada čitav region Bliskog istoka uzburkavati i zbog toga je Iran i proširio svoju paletu ciljeva praktično na skoro sve zemlje i Zaliva i Arapskog poluostrva. Vidimo čak da možda i Egipat za sad nije tako dirnut i da vidimo da je čak i na teritoriji Evrope, ako računamo Kipar, pogođena britanska baza", objašnjava Šolaja.
On dodaje da će se odnosi saveznika i simpatizera obe strane morati redefinisati.
Povezane vesti
"Sad će verovatno morati i sami saveznici i Amerike ili možda simpatizeri Irana da se redefinišu i da pokažu u kom pravcu će sada morati da vode te svoje politike", kaže Šolaja.
Unutrašnji ustanak u Iranu – realnost ili kontraefekat spoljnog pritiska
Izraelski ministar spoljnih poslova Gideon Sar tvrdi da je cilj udara da Iranci sami preuzmu budućnost. Šolaja ističe da je ovo pre svega rat obaveštajnih službi i da je ključno pitanje da li će spoljni pritisak ujediniti Iran ili razbiti režim.
"Vidimo da je ovo rat obaveštajnih službi. Ja pretpostavljam da postoje dobre informacije, ali da li je dobra procena, to je sada veliko pitanje", rekao je Šolaja.
Povezane vesti
On ukazuje na mogućnost ujedinjenja nacije protiv spoljašnjeg neprijatelja.
"Videćemo da li će te razlike biti dovoljne da se pokuša sada svrgnuti ova garnitura koja još uvek sprovodi ideje islamske revolucije iz 1979. godine, ili će i na neki način da ujedine zemlju protiv nekog spoljnog protivnika", objašnjava Šolaja.
Posebno ističe ulogu Revolucionarne garde kao ideološko-političke sile otpora.
"Kad pogledamo samo vojnu komponentu, onda znamo da imamo jednu Revolucionarnu gardu za koju se pretpostavlja i koja bi bar po svojoj definiciji bila ta ideološko-politička vojska koja bi prednjačila uopšte u otporu svemu onome što može doći", kaže Šolaja.
Gostovanje profesora Miloša Šolaje u celosti pogledajte u video prilogu.
Komentari (0)