Evropa

Borelj: Proširenje EU na zemlje koje mogu da ispune uslove nije "usluga" ni ustupak, već naš strateški interes

Komentari

Autor: Tanjug

27/06/2022

-

13:56

Borelj: Proširenje EU na zemlje koje mogu da ispune uslove nije "usluga" ni ustupak, već naš strateški interes
Borelj: Proširenje EU na zemlje koje mogu da ispune uslove nije "usluga" ni ustupak, već naš strateški interes - Copyright Tanjug AP/Boris Grdanoski

veličina teksta

Aa Aa

Proširenje je ponovo visoko na agendi EU, ali uz njegovo oživljavanje moraju se preduzeti napori za reformisanjem Unije i njenog načina donošenja odluka, jer i proširena Unija mora da bude sposobna da funkcioniše, poručio je danas visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj.

On je u autorskom tekstu na sajtu Evropske službe za spoljne poslove ukazao da se to može učiniti sužavanjem pravila o konsenzusu u spoljnoj politici i drugim oblastima kako bi se odluke donosile kvalifikovanom većinom.

"Proširenje ostaje jedno od najuspešnijih instrumenata spoljne politike EU i mada ima kritika da je presporo ili prebrzo, činjenice pokazuju da je proširenje principijelan način organizovanja evropskog kontinenta pri čemu je EU stalno rasla sa šest članica na današnjih 27", kaže on.

Ruski rat u Ukrajini, kako je istakao, ubrzao je istoriju iz mnogih perspektiva, a takođe je kreirao debatu o evropskom poretku i principima koji ga podrivaju.

Za mnoge zemlje uključujući Ukrajinu, ovo je strateški trenutak da iskažu svoje težnje za pristupanjem EU, navodi Borelj i dodaje da su u isto vreme, zemlje Zapadnog Balkana, sasvim ispravno zahtevale da se njihov pristupni proces procenjuje na osnovu zasluga.

"Razumljivo nestrpljenje Zapadnog Balkana" 

Prošlo je skoro 20 godina otkad je EU u Solunu saopštila da je "budućnost Zapadnog Balkana u EU", tako da je izvesna doza nestrpljenja na njihovoj strani razumljiva, navodi on.

"Proširenje EU na zemlje koje žele i mogu da ispune uslove nije 'usluga' ni ustupak. To je naš strateški interes. Kredibilna politika proširenja je geostrateška investicija u mir, stabilnost, bezbednost i ekonomski rast u celoj Evropi", istakao je Borelj.

Istovremeno, oživljavanjem proširenja EU mora da se zadrži kapacitet njenog delovanja, kaže on ističući da je to takođe geopolitički imperativ.

EU da preispita proces odlučivanja

Ukazavši na podeljenost članica EU u spoljnoj politici, Borelj smatra da EU treba da preispita svoj proces odlučivanja.

Snaga sistema EU uvek je nekako pretvarala nesuglasice u dogovore. U tom smislu važno je da li su odluke donete jednoglasno ili kvalifikovanom većinom, objašnjava on.

Rat u Ukrajini je naglasio potrebu da EU bude sposobna da donese strateške odluke u realnom vremenu, kaže on i podseća da mnogi lideri i građani EU apeluju da se odustane od neophodnosti konsenzusa u spoljnoj politici.

"Sada se proširenje čvrsto vratilo na agendu, ne možemo više da guramo glavu u pesak pred pitanjem kako bi EU sa recimo 35 članica funkcionisala", kaže on.

"Postoje ubedljivi razlozi za ulazak zemalja Zapadnog Balkana, davanje statusa kandidata Ukrajini i Moldaviji a uskoro i Gruziji. Ali isto tako je ludost učiniti da nešto što ne funkcioniše sa 27 postane potpuno neoperativno sa 30 i više. Moramo da presečemo Gordijev čvor", rekao je Borelj.

Građani traže efikasnije delovanje

Najbolji odgovor je ukloniti "mrtvi teret pravila konsenzusa", smatra on i dodaje da je to već moguće učiniti takozvanom konstruktivnom uzdržanošću kako je, na primer pokrenuta misija Euleks Kosovo.

Tu bi mogao da se napravi pomak sa "super kvalifikovanom većinom", na primer 27 članica minus dve ili tri, tako da jedna ili dve zemlje ne bi mogle da blokiraju odluke, smatra on.

Prema Boreljovim rečima, takođe se mogu identifikovati oblasti spoljne politike gde EU može eksperimentisati sa kvalifikovanom većinom kao kada je reč o saopštenjima, sankcijama i primeni odluka.

U spoljnoj politici EU postoji mnogo problema i odbacivanje jednoglasnosti nije rešenje za sve probleme, ali građani traže efikasnije delovanje, navodi on.

Borelj ukazuje i na ideju izgradnje šire Evropske političke zajednice kakvu su predložili predsednik Francuske Emanuel Makron i predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel.

"Ovaj širi klub mogao bi da ujedini sve evropske zemlje koje dele demokratske principe i žele da naprave konkretne i fleksibilne forme saradnje. Reč je o budućnoj organizaciji našeg kontinenta i kako ćemo se mi kao EU pozicionirati, posle rata Rusije protiv Ukrajine", ističe on.

Rat je, ponavlja Borelj, ubrzao istoriju. Po složenosti i zahtevima, proširenje EU je zahtevan proces za koji su potrebne godine. Njegova brzina ne uklapa se lako sa brzinom promena u geopolitičkom kontekstu, tako da je dodatni okvir neophodan, navodi on.

Takva zajednica, kaže Borelj, bila bi komplementarna proširenju, a ne njegova zamena.

Ona bi odmah omogućila kandidatima da učestvuju u različitim politikama EU, a takođe bi mogla da uključi neke zemlje kojima nije neophodno pridruživanje Uniji, kao što su Norveška ili Švajcarska ili Velika Britanija, ako to žele, rekao je Borelj.

Tema je kompleksna i zahteva pažljivu analizu, ali ideja ima svoje prednosti i debata će se sigurno nastaviti, zaključuje Borelj.
 

Preporuka za vas

Komentari (0)

Evropa