"Moguća je katastrofa u Zaporožju": Granatiranja ugrožavaju najveću evropsku nuklearnu elektranu

Komentari

Autor: Euronews Srbija

08/08/2022

15:08

Euronews TV

veličina teksta

Aa Aa

Još od početka ruske invazije na Ukrajinu, bezbednost nuklearnih elektrana u toj zemlji dovedena je u pitanje, a u poslednjih nekoliko dana posebno je napeta situacija oko nuklearke Zaporožje. Tokom vikenda došlo je do žestokog granatiranja područja, a ukrajinska državna kompanija Energoatom saopštila je da je jedan radnik u tom ruskom napadu ranjen.

Zaporožje je najveća nuklearna elektrana u Evropi i nalazi se nekih 550 kilometara jugoistočno od Kijeva. Već u prvim fazama rata, pala je u ruke ruskih snaga, iako su do danas u njoj ostali da rade ukrajinski radnici. Situacija je, međutim, kako je upozorio i direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju Rafael Grosi "potpuno van kontrole", a generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš pozvao je na prekid ovih, kako ih je nazvao, "samoubilačkih napada".

Kako je saopšteno na kanalu Telegram iz kompanije Energoatom, lokacija suvog skladišta fabrike, gde se na otvorenom čuvaju 174 kontejnera sa istrošenim nuklearnim gorivom, našla se na udaru ruskih raketa, a granate su već oštetile dalekovod visokog napona u nuklearnom postrojenju, zbog čega su operateri odlučili da isključe reaktor iako nije otkriveno povećano radioaktivno zračenje.

I dok stručnjaci upozoravaju da je zbog eskalacije napetosti ovo postao problem i Rusije i Ukrajine, ali i cele Evrope, načelnik vojno-civilne administracije Zaporoške oblasti Jevgenij Balicki tvrdi da elektrana radi "u normalnom režimu"

"Imamo informacije od vojske i predstavnika ruskog Rosatoma, koji su ovde i samo posmatraju situaciju. Imamo informaciju od njih da sve funkcioniše u normalnom režimu", rekao je Balicki.

Ko kontroliše nuklearku?

Nuklearna elektrana Zaporožje nalazi se u južnoj ukrajinskoj stepi na reci Dnjepar, nekih 550 kilometara jugoistočno od glavnog grada Ukrajine, Kijeva, i oko 525 kilometara južno od Černobilja. Elektrana ima ukupan kapacitet od oko 6.000 megavata, što je dovoljno za napajanje oko četiri miliona domova.

Kako je za Euronews Srbija rekla Branka Latinović iz Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji, već 4. marta je misija Ruske Federacije pri Međunarodnoj organizaciji za nuklearnu energiju obavestila da je preuzela kontrolu i nad Černobiljom i nad Zaporožjem. Iz Černobilja se ruska vojska, u međuvremenu, povukla, ali je poslednjih dana došlo do pogoršanja situacije oko ove druge elektrane.

Rusko zauzimanje Zaporožja obnovilo je strahove da bi najveći od 15 ukrajinskih nukleanih reaktora mogao da bude oštećen, što bi izazvalo još jednu vanrednu situaciju nalik nesreći u Černobilju 1986. godine, najgore nuklearne katastrofe na svetu, koja se dogodila oko 110 kilometara severno od Kijeva.

Fizičku kontrolu nad Zaporožjem ima Rusija a, iako u njoj radi ukrajinsko osoblje, kako kaže Latinović, Rusi imaju kontrolu i nad njim.

"Osoblje jeste ukrajinsko, ali sve mogućnosti kretanja su pod ruskom kontrolom. Osoblje je umorno, kažu da je izloženo pritiscima. I to je jedan velika opasnost, možda u ovom momentu i najveća opasnost po Ukrajinu i Rusiju, ali i po Evropu i to komplikuje stvar jer je objekat ukrajinski, a kontrolu vrši Rusija. Tu je pitanje ko će pozvati inspekciju, a onaj ko je pozove mora da ima sredstva da to uradi, a to je vrlo osetljivo pitanje za Ukrajinu jer se onda postavlja pitanje suvereniteta na tom delu teritorije", objašnjava ona.

Rizik od nuklearne katastrofe

Šef Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) Rafaelo Grosi izrazio je duboku zabrinutost zbog granatiranja nukelarne elektrane Zaporožje u Ukrajini, rekavši da ta akcija pokazuje da postoji rizik od nuklearne katastrofe.

"Izuzetno sam zabrinut zbog granatiranja najveće evropske nuklearne elektrane, što pokazuje da postoji vrlo realan rizik od nuklearne katastrofe koja bi ugrozila javno zdravlje, životnu sredinu Ukrajine i šire", kazao je Grosi.

On je apelovao na sve strane u ukrajinskom konfliktu da se "maksimalno suzdržavaju" u oblasti oko nukelarke.

Grosi je ranije na konferenciji u Njujorku upozorio da su lanci snabdevanja kada je reč o opremi i nabavci rezervnih delova prekinuti, tako da u Međunarodnoj agenciji za atomsku energiju nisu sigurni da li do elektrane stiže sve što je potrebno. Takođe, IAEA bi trebalo da izvede i veoma važne inspekcijske nadzore kako bi osigurala da je nuklearni materijal zaštićen.

Kako je rekla Latinović, Međunarodna agencija za nuklearnu energiju i njeni inspektori redovno obilaze centrale i oni nisu sada u mogućnosti da obave tu kontrolu, što je veliki rizik za sve, prvo one koji su u u neposrednom okruženju, a onda i u širem kontelstu

"Rusija je jedna od vodećih zemalja po broju nuklearnih centara, nukelarna sila, članica je svih međunarodnih foruma i organizacija i da na ovakav način izlaže riziku prvo i sopstveno osoblje i tu ne vidim nijedan cilj koji bi mogao da opravda takvu vrstu rizika", istakla je ona.

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski pozvao je na snažniji međunarodni odgovor na, kako je rekao, ruski "nuklearni teror" nakon granatiranja nuklearne elektrane Zaporožje. Tokom telefonskog razgovora sa predsednikom Evropskog saveta Šarlom Mišelom, Zelenski je pozvao na uvođenje sankcija ruskoj nuklearnoj industriji i nuklearnom gorivu, napisao je ukrajinski lider na Tviteru, preneo je Rojters.

Sa druge strane, rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da je Ukrajina granatirala nuklearnu elektranu u Zaporožju u nedelju, čime su oštećene strujne linije visokog napona, a elektrana prinuđena da smanji proizvodnju. Rusija očekuje da će zapadne zemlje iskoristiti uticaj na ukrajinske vlasti kako bi okončale granatiranje nuklearne elektrane u Zaporožju, izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

"Očekujemo da će zemlje koje imaju apsolutni uticaj na ukrajinsko rukovodstvo, iskoristiti svoj uticaj da osiguraju da se takvi napadi više ne dešavaju", poručio je Peskov, prenosi agencija TAS S.